Милутин Ч. Обрадовић (Церовац, 15. септембар 1949) српски је математичар.
Образовање Основну школу је завршио у Церовцу, а гимназију у Смедеревској Паланци. У гимназији се истакао на такмичењима младих математичара. Највише успеха имао је 1967. године, када је освојио прве награде на свим нивоима такмичења и био део екипе Југославије на 9. Међународној математичкој олимпијади, одржаној на Цетињу.
Студије математике уписао је 1968. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, одсек математика, а дипломирао je 1972. На истом факултету је 1978. одбранио магистарски рад под називом „Множитељи аналитичких функција класе “ (под руководством проф. Војина Дајовића), а докторирао 1984. са темом „Прилог теорији једнолисних функција“ (ментор проф. Владимир Мићић). Специјализацију у трајању од пет месеци је обавио на Универзитету Ломоносов у Москви 1981. године, а на једномесечном студијском боравку је био у Јапану 1988.
Наставни и научни рад По дипломирању 1972, запослио се у Математичкој гимназији у Београду, а 1975. прешао на Технолошко-металуршки факултет у Београду. У почетку је, у својству асистента, држао вежбања из Математике 1 и 2, док је за доцента изабран 1985. године. Ванредни професор постаје 1990., а редовни 1993. године. Као наставник држао је и предавања на постдипломским студијама. Учествовао је у извођењу наставе на одељењу факултета у Шапцу и Крушевцу (за потребе привреде). На Грађевински факултет у Београду споразумно прелази 2007. године и изводи наставу из Математике 1, 2 и 3, као и на докторским студијама. За свој педагошки рад је од студената стално добијао одличне оцене. Такође је наставио (са прекидима) сарадњу са Математичком гимназијом, у укупном трајању од 24,5 година. Пензионисан је 2014, али је и даље активан у домену своје науке.
Са колегама из струке учествовао је у издавању 12 књига (између осталог уџбеници и збирка задатака за средњу школу, уџбеник и разне збирке задатака за студенте техничких факултета, хемијски приручник). Учествовао је на 56 научних конференција (углавном међународног карактера, од Јапана до Америке). На њима је излагао своје научне резултате и заједничке радове са својим сарадницима. Имао је и 11 пленарних предавања на конференцијама. Објавио је и преко 189 научних радова у разним часописима, углавном у иностранству (38 у Србији), који су цитирани преко 2250 пута. Неки од радова су објављени у истакнутим светским часописима. Што се науке тиче, Милутин Обрадовић се бави геометријском теоријом функција комплексне променљиве, посебно теоријом једнолисних функција. У тој области је сам или заједно са својим сарадницима дао значајан допринос. Од сарадника издвајају се -{S. Owa}-, -{M. Nunokawa}-, -{K. Sakaguchi}- (сви из Јапана), -{S. Ponnusamy}- (Индија), -{K. J. Wirths}- (Немачка), -{N. N. Pascu}- (Румунија), -{Z. Peng}- (Кина), Н. Тунески (Македонија). Поменута теорија има примене како и у другим областима из математике, тако и у физици, аеродинамици и хидродинамици. Био је један од најактивнијих учесника на пројектима расписиваних од стране Министарства за науку Републике Србије, међу чијим носиоцима је био и Математички институт САНУ.
Милутин је такође био активан у раду са младим математичарима (разне летње школе, члан Републичке комисије за такмичења био је 17 година), био је члан комисија за одбрану магистарских радова и докторских дисертација, једном је био и ментор за магистарски и докторски рад. Члан је уредништва у пет иностраних и једном домаћем математичком часопису. Рецензент је за многе иностране часописе. Два пута је боравио у Малезији као гостујући професор (-{Universiti Sains Malaysia}- у Пенангу). Тамо је одржао и два семинара из своје области за њихове докторанте и професоре. Био је и члан Стручног већа природно-математичких наука Универзитета у Београду у три мандата.
Приватни живот Ожењен је и има две кћерке, Веру и Ану. Супруга Мирјана је професор енглеског језика у Математичкој гимназији у Београду, а кћерке су доктори наука из технолошког инжењерства.
Референце
Категорија:Рођени 1949. Категорија:Српски математичари Категорија:Професори Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду