Александар Раковић (Београд, 21. јун 1972) српски је историчар, професор и национални активиста. Доктор је историјских наука и научни саветник Института за новију историју Србије. Предаје на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије, на курсевима Историја дипломатије Србије и Основи политичког система Србије. Координатор је наставе Историје дипломатије Србије у 20. веку.

Кроз своје јавне наступе и научне радове указао је на угроженост српског националног идентитета и велики је борац за очување истог. Аутор је великог броја књига и научних радова.

Биографија Дипломирао је 2004. године на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Магистарску тезу Југословенска јавност и Ирска револуција 1916-1923. одбранио је 10. јула 2007. на Катедри за историју Југославије. Докторску дисертацију Рокенрол у Југославији 1956-1968. Изазов социјалистичком друштву, одбранио је 18. јануара 2011. такође на Катедри за историју Југославије.

Од 2001. до 2003. био је саветник у тадашњем Савезном министарству вера СРЈ и Савезном секретаријату за вере.

Од фебруара 2005. до јануара 2008. био је управник Информационо-документационог центра Православног богословског факултета у Београду. Oд фебруара 2008. до септембра 2008. био је помоћник директора Архива Србије.

Био је саветник за међународне односе у Министарству вера Републике Србије Од септембра 2008. до фебруара 2012.. У име Републике Србије поднео је пет реферата и говорио на четири годишња састанка ОЕБС-а о људским правима и верским слободама: у Варшави (2009. и 2011) и Бечу (2010. и 2011).

Од 2012. године ради у Институту за новију историју Србије у Београду, као научни саветник. Бави се проучавањем новије историје српског народа, са посебним тежиштем на проучавању историје Југославије и савремене историје Црне Горе од 1918. године до најновијег доба. Такође се бави проучавањем друштвене и културне историје Југославије, са посебним тежиштем на новијој историји верских односа и процеса у Србији и Црној Гори.

Предаје на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије, на курсевима Историја дипломатије Србије и Основи политичког система Србије. Координатор је наставе Историје дипломатије Србије у 20. веку.

Био је Кординатор међуверске сарадње Републике Србије у више наврата: Координатор Међурелигијског савета Министарства вера Републике Србије (2010-2012), Координатор и копредседавајући Првог међуверског дијалога Републике Србије и Републике Индонезије у Београду (2011), Координатор Међуверског округлог стола Универзитета у Београду (2013), Координатор и копредседавајући Другог међуверског дијалога Републике Србије и Републике Индонезије у Џакарти (2013) и Председавајући Трећег међуверског дијалога Републике Србије и Републике Индонезије у Београду (2015).

Од 2012. до 19. априла 2024. био је председник је Друштва српско-индонежанског пријатељства Нусантара. А од 19. априла 2024. саветник је председника овог друштва.

Експерт је Валдај клуба, руског дебатног клуба у чијим активностима учествује преко 9.000 академика, политичара и јавних личности. Приликом годишњег сусрета председника Русије Владимира Путина на конференцији Валдај клуба 2024, Александар Раковић је имао прилику да постави јавно питање председнику Русије.

Национални рад Александар Раковић је истакнути борац за српске националне интересе. Већи део своје научне и радне каријере посветио је борби за очување српског националног идентитета. Нарочито у деловима српског етничког простора као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина али и Косово и Метохија где, након разбијања заједничке државе, српски народ одвојен од матице доживљава разне врсте притиска , укључујући и процес описан као расрбљавање (десрбизација). Ове процесе, као и њихову позадину др Раковић је детаљно описао у својим књигама „ Срби и религијски интервенционизам“ и „Црногорски сепаратизам“.

Због подршке српској националној идеји у Црној Гори, од стране тадашњег режима Мила Ђукановића, њему и још тројици српских интелектуалаца Матији Бећковићу, Чедомиру Антићу и Дејану Мировићу био је забрањен улазак на територију Републике Црне Горе од 2018, под образложењем да представљају опасност по националну безбедност. Александар Раковић сматра да ће црногорски сепаратистички идентитет доживети слом у сукобу са српском културном идејом.

Према извештајима медија у Републици Српској, политичко Сарајево увело је у фебруару 2022. забрану уласка Раковићу у Босну и Херцеговину, највероватније под утицајем некадашњих структура Црне Горе које су га сматрале идеологом процеса који је водио до пада Ђукановићевог режима.

Раковић сматра да је Република Српска „такође Србија“ јер паралелно са Републиком Србијом и Република Српска баштини наслеђе некадашње Краљевине Србије, као српске националне државе.

Заговорник је уједињења Србије, Црне Горе и Републике Српске у јединствену српску државу.

Приватни живот Ожењен је и има двоје деце. Изјашњава се као Србин и православни хришћанин.Институт за новију историју Србије: Александар Раковић

Члан је Одбора за историју и идентитет ФК Црвена звезда. Био је члан Комисије за музеј и архивску грађу ФК Црвена звезда. Коаутор је монографије Фудбалски клуб Црвена звезда 1945-2025. и уједно је окорели навијач овог клуба. Познавалац је и љубитељ рокенрол музике.

Дела

Књиге Аутор је 12 књига.

Југословени и Ирска револуција 1916-1923 (Београд: Службени гласник, 2009) Универзитет и српска теологија: историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског факултета у Београду (Београд: Православни богословски факултет, 2010; друго допуњено издање, 2014, са Богољубом Шијаковићем Рокенрол у Југославији 1956-1968. Изазов социјалистичком друштву (Београд: Архипелаг, 2011) Југославија – Индонезија 1945-1967: истраживања и документа (Београд: Архив Југославије, 2014) (аут. и прир. са Љубодрагом Димићем и Миладином Милошевићем) The University and Serbian Theology: The Historical and Educational Context of the Establishment of the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade (Los Angeles: Sebastian Press, 2014, with Bogoljub Šijaković) Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015) Yugoslavia – Indonesia 1945-1967: research and documentation (Belgrade-Jakarta: Archives of Yugoslavia, National Archives of Indonesia, 2015, auth & ed with Ljubodrag Dimić and Miladin Milošević) Историја, вера, политика (Београд: Отачник, Православље, Бернар, 2016) Црногорски сепаратизам (Београд: Катена мунди, 2019) Југославија и натуристичка култура (Београд: Катена мунди, 2020) Српство и православље. Историја, вера, политика II (Београд: Институт за европске студије, 2022) Фудбалски клуб Црвена звезда 1945-2025 (Београд: ФК Црвена звезда, 2025, са Браниславом Јоцићем и Миланом Симићем)

Научни радови

Види још Списак српских историчара

Референце

Спољашње везе Званична интернет презентација Društvo srpsko-indonežanskog prijateljstva: Aleksandar Raković Црногорски сепаратизам - Александар Раковић (YouTube, 2019) ИН4С (2018): Наш кандидат мора бити Србин Европа и Срби / Религијски интервенционизам (YouTube, 2017) Александар Раковић: Нико нема право да стопира развој српске националне идеје СуМО: др Александар Раковић - Србија и Црна Гора у прошлости и данас (Правни факултет УБ, 2023)

Категорија:Рођени 1972. Категорија:Историчари из Београда Категорија:Српски историчари Категорија:Доктори историје