Мали детлић () врста је птице из породице детлића. Научни назив ове врсте је састављен из речи Dryobates која је комбинација двеју старогрчких речи druos која означава шуму и bates (од глагола baino — газити, ходати), па би се назив рода могао превести као „онај који хода по дрвећу”. Придев minor потиче из латинског језика и значи мали.

Опис лево|мини|Женка малог детлића Дужина тела од врха кљуна до врха репа је од 14 до 16 центиметара, а распон крила је између 24 и 29 центиметара. Маса птице варира од 16 до 26 грама у зависности од подврсте, па тако подврста hor­torum тежи између 16 и 25 грама, подврста comminutus између 18 и 22 грама, а подврста minor између 19 и 26 грама.https://www.hbw.com/species/lesser-spotted-woodpecker-dryobates-minor Најмањи је европски детлић са кратким, округластим телом, заобљеном главом и кратким зашиљеним кљуном. На леђима и крилима има беле, хоризонталне пруге као и планински детлић, али се од њега разликује, не само по величини, већ и по недостатку црвене обојености стомака. Бокови су обично нежно испугани. Полни диморфизам је присутан. Мужјак има црвено теме, док је код женке теме потпуно црно. Лети праволинијски, са наизменичним уздизањем и понирањем.

Распрострањеност и станиште лево|мини|Ареал распрострањења Ареал распрострањења обухвата готово целу Европу, Kавказ, Малу Азију, део северне Африке, јужни Сибир, централну Азију све до Сахалина и Камчатке.http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/lesser-spotted-woodpecker-dryobates-minor/distribution Насељава топле или бореалне листопадне шуме у равници. Преферира отворене шуме меких лишћара (врба, топола итд.) обично у близини језера и река. Такође може бити присутан на рубовима шума, у парковима, воћњацима и вртовима. У станишту које насељава захтева присутност одређеног броја сувих и трулих стабала у приобалним шумама. У мањем броју је присутан у шумама храста плутњака у северној Африци.http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/lesser-spotted-woodpecker-dryobates-minor/text

Подврсте На свету постоји 11 подврста малог детилића и свака има другачије распрострањење: D. m. minor — насељава северну Европу од Скандинавије до Урала D. m. kamtschatkensis — насељава предео од Урала на исток до реке Анадир и Камчатке D. m. amurensis — насељава доњи ток реке Амур, Корејско полуострво, Хокаидо и североисточну Кину D. m. comminutus — насељава јужни део Велике Британије D. m. hortorum — насељава Француску, Пољску, Швајцарску и северну Румунију D. m. buturlini — насељава Пиринејско полуострво, југ Француске, Италију, Румунију, Бугарску и северну Грчку D. m. ledouci — насељава северозападну Африку D. m. danfordi — насељава Грчку и Турску D. m. colchicus — насељава Кавказ и Закавказје D. m. quadrifasciatus — насељава Ленкорански рејон Азербејџана D. m. morgani — насељава североисточни Ирак, северозападни Иран и планински масив Загрос

Биологија десно|мини|Мужјак са храном у кљуну намењеном младунцима Удварање започиње у фебруару, а полагање јаја од априла до маја (на северу ареала и у јуну). У леглу се налази од пет до шест јаја. Парови су моногамни и остају упарени неколико година. Оба пола дубе гнездећу дупљу на одумирућем или мртвом стаблу или већој грани меког лишћара (врба, топола, јасика итд.). Исхрана се углавном састоји од малих инсеката. Током лета се претежно храни гусеницама, биљним вашима, мравима, одраслим и ларвалним стадијумима инсеката из реда Coleoptera и зглавкарима које проналази испод коре. Биљном материјом се храни углавном током зиме. Станарица је уз блага померања у периоду између августа и новембра. Процењује се да европска популација броји између 491 000 и 1 050 000 гнездећих парова, а тренд популације је оцењен као стабилан.

Угроженост Уништавање старих листопадних шума у долинама река, као и садња четинара у листопадним шумама угрозити малог детлића. Због велике територије коју парови заузимају, фрагментација шума које насељава, могу узроковати пад бројности ове врсте.

Мали детлић у Србији лево|мини|Мужјак прстенован на кампу ДЗППСа Релативно малобројна гнездарица у свим регионима Србије. У Војводини насељава веће водоплавне шуме, пешчаре, Фрушку гору и Вршачке планине. Углавном одсуствује у планинским мешовитим и четинарским шумама. Најчешће се гнезди у шумама уз реке у низијама и побрђу, док је ређи у брдским и планинским листопадним шумама. Станарица је.Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије — критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.Орнитолози процењују да се у Србији гнезди између 4 000 и 5 000 гнездећих парова, а тренд популације је оцењен као стабилан.Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.На територији Специјалног резервата природе ,,Засавица" је забележено 64 територије ове врсте, од којих ни једна није била пронађена у насељу. Трећина евидентираних територија малог детлића (21) је забележено у презрелим плантажама клонске тополе. По бројности је друга врста детлића у резервату.Шћибан, М. (2017): Атлас птица гнездарица Засавице. Покрет горана Сремске Митровице, Сремска Митровица

Референце

Литература

Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Србије Категорија:Детлићи (породица) Категорија:Птице описане 1758. године