Токио () је главни и највећи град Јапана. Има преко 14 милиона становника, што га чини једним од најнасељених градова на свету. Шире подручје Токија има око 41 милион становника.
Токио је централно место јапанске политике, економије, културе и образовања, као и град у ком столује јапански цар. Токио је и пословни и финансијски центар источне Азије. Занимљиво је да има далеко мање небодера него други градови сличне величине. Разлог томе су стандарди у градњи који су захтевани због честих земљотреса. Зграда градске владе (Токио метрополитен) је највиши небодер у Токију. Токио има најкомплекснији систем јавног превоза на свету.
У дословном преводу Токио значи „источна престоница” на јапанском, а име је добила зато што се стара престоница (Кјото) налазила на западу и била је преименована у „Саикјо” (西京 -{Saikyō}-), што значи „западна престоница”, у току деветнаестог века. До 1870. Токио је био познат под именом „Едо” (у неким европским језицима се изговара „Једо”). Када се Царска породица преселила из Кјота, име је промењено.
Историја мини|лево|200п|Шинџуку
Први трагови о животу на простору данашњег Токија потичу из 7. века. Тада је, наиме, изграђен најстарији токијски будистички храм. По легенди, овај храм изграђен је након што су два брата рибара пронашла златну статуу богиње Канон. Да би статуа била удомљена, изграђена је прво мала капела која се временом проширила у храм. Храм Сенсођи постоји и данас. Готово да је био уништен током Другог светског рата, али је 1958. године обновљен. Тврђава око градића Едо, како се првобитно звао Токио, грађена је средином 15. века. Али, прави процват долази тек 1524. године. Након више векова ратова између велепоседника, војни заповедник, шогун Токугава Ијејасу успоставља мир и уједињује Јапан. Успоставља Шогунат Токугава и сели се у градић Едо, који добија на значају, иако није званична престоница. Токио ће своје садашње име добити 1869. године, када император Меиџи сели своје седиште из Кјота. Тада је укинута власт шогуна и цар постаје једини владар. Иначе, назив Токио у преводу значи Престоница Истока.
мини|лево|200п|ДН торањ 21 се уздиже изнад зграде у којој је радио Даглас Макартур.
Географија
Језера, планине и острва У Токију се налази језеро Окутама
Следеће планине се налазе у Токију: Кумотори Такао Митаке Михара
Острва која се налазе у Токију су: Изу острва: Огасавара острва
Клима
Западна планинска област Токија, Окутама такође лежи у области влажне суптропске климе (Кепенова класификација -{Cfa}-).
Клима Чичијиме у Огасавара селу на граници између тропске саванске климе (Кепенова класификација -{Aw}-) и влажне суптропске климе (Кепенова класификација -{Cfa}-). Оно је око 1.000 -{km}- јужно од шире токијске области што резултира у различитим климатским условима.
Животна средина Токио је донео мере за смањење емитовања гасова стаклене баште. Гувернер Шинтаро Ишихара је креирао први јапански систем емисионих максимума, с циљем редуковања емисије гасова зелене баште за тоталних 25% до 2020, релативно на ниво из 2000. Токио је пример урбаног топлотног острва, и феномен је посебно озбиљан у његовим ширим градским областима.. Према тврдњама Токијске градске владе, годишња средња температура је повишена за око 3 °C током задњих 100 година. Токио је навођен као „убедљив пример релације између урбаног раста и климе.“
Године 2006, Токио је донео „Десетогодишњи пројекат за Зелени Токио“ који би требало да буде остварен до 2016. Планом је постављен циљ повећања броја стабала дуж путева у Токију на 1 милион (почевши од 480.000), и додавања 1.000 -{ha}- зеленог простора, 88 који би био нови парк са именом "Уми но Мори" (морска шума) који би био на повраћеном острву у Токијском заливу, које је раније било депонија. Од 2007. до 2010. 436 -{ha}- од планираних 1.000 -{ha}- зеленог простора је креирано и 220.000 стабала је посађено, чиме је тотални број порастао на 700.000. До 2014. број стабала дуж путева у Токију се очекивао да порасте до 950.000 и било је планирано да се дода додатних 300 -{ha}- зеленог простора.
Земљотреси Земљотреси су честа појава у Јапану. Мањи потреси могу се очекивати бар једном месечно и становништво је прилично навикнуто на њих. Нажалост, неки од земљотреса су јачи и прилично разорни. Најтежи ударац нанео је Велики канто земљотрес, 1. септембра 1923. године. За само неколико минута Токио и суседна Јокохама су готово у целости срушени. Животе је изгубило између 100000 и 150000 људи, а око два милиона људи остало је без домова. Земљотрес је изазвао низ пожара који су се брзо проширили захваљујући тајфуну који је дувао са Пацифика. Услед медијске збрке која је настала, данима након земљотреса на улицама су владали хаос и насиље. Пожари су угашени тек три дана касније. Реконструкција града трајала је деценијама.
Палата Седиште царске власти Јапана налази се на месту некадашњег утврђења града Едо, које су некада као свој дом користили и шогуни. Ову раскошну грађевину окружују бројни вртови, од којих су неки отворени и за јавност. Из њих се до палате и унутрашњих вртова стиже преко једног од два моста. Међутим, ти делови су отворени за јавност само два дана годишње, за Нову годину и за царев рођендан. Легенда каже да је први цар Јапана, Јиму, син богиње Сунца Аматерасу и да је крунисан пре отприлике хиљаду и по година. За разлику од готово свих Других светских династија, ова се одржала до данас, и данашњи цар је директан потомак цара Јимуа. Иако кроз историју цареви нису увек имали власт, увек су представљали ауторитет који су уважавали носиоци стварне власти. Чак и данас, када је Јапан модерна држава са демократски изабраном влашћу, царска породица сматра се изузетно значајном и уваженом.
Гинза Ово је део града са највише продавница, ресторана и ноћних клубова. Свака робна марка која нешто значи у свету има свој простор управо у Гинзи. Некада се ту налазила ковница сребрњака по чему је цео крај добио име. Након великог земљотреса 1923, област је претворена у трговинску четврт која је брзо напредовала. Гинза је позната по најскупљем земљишту на свету- квадратни метар грађевинског земљишта често прелази цену од 100000 америчких долара. Током викенда Гинза је пешачка зона, а бројни ресторани отварају своје баште.
Акихабара мини|200п|Акихабара У питању је четврт која највише подсећа на бувљу пијацу из научнофантастичних филмова. Иако су главни артикли електроника, компјутерске компоненте и аудио и видео опрема, на истим тезгама може се купити све и свашта, укључујући и воће и одећу. Путник намерник овде се најпре среће с неонским рекламама и видео-бимовима, али, за разлику од већине других базара у свету, овде продавци не маме купце гласним рекламирањем своје робе и извикивањем цена. Наиме, како и доликује центру светске електронике, сви гласови су снимљени и врте се непрекидно појачани до максимума. Акихабара је због тога бучна, шарена и готово непроходна.
Јокохама Јокохама можда најбоље илуструје ширење Јапана на околне градове и села. Некада, она је била рибарско село. Са отварањем Јапана ка свету током 19. века, село се претворило у луку, а затим у мали градић који је брзо прихватио утицај далеких западних земаља. До краја века, ту су се објављивале прве јапанске новине, а улице су по први пут биле осветљене лампама на гас. Будући да се налази на западној страни Токијског залива, на свега тридесетак километара од ужег центра града, Јокохама је од 1927. повезана са Токиом редовном метро линијом. Већ деценију касније, градови се стапају у један. Захваљујући Јокохами данас је Токио једини град на свету који има предграђе са више од 3 милиона становника.
Панорама
Становништво
Регистрованих страних држављана Националност Популација (2012) 161.169 и 99.880 27.929 15.901 8.313 8.669 6.906 5.522 4.781 4.635
Октобра 2012, званична унутарпописна процена је показала 13,22 милиона људи у Токију, од којих 8,996 милиона живи унутар Токијске 23 области. Током дана, популација нарасте за преко 2,5 милиона пошто радници и студенти пристигну из суседних области. Овај ефекат је још наглашенији у три централне области Чијода, Чуо, и Минато, чија колективна популација је по попису из 2005. била 326.000 током ноћи, а 2,4 милиона током дана.
Целокупна префектура је имала 12.790.000 становника октобра 2007. (8.653.000 у 23 области), при чему се број повећа за преко 3 милиона током дана. Токио је задњих година на свом највишем нивоу популације свих времена, док су 23 области званично имале 8.893.094 по попису из 1965, број је био опао на испод 8 милиона по попису из 1995.
Године 2005, најбројнији странци у Токију су били Кинези (123,661), Корејци (106,697), Филипинци (31,077), Американци (18,848), Британци (7,696), Бразилци (5,300) и Французи (3,000).
Године 1889, Министарство унутрашњих послова је забележило 1.375.937 људи у граду Токио и тотално 1.694.292 људи у Токyо-фу. -{(National Diet Library Digital Archive) (digital page number 32)}- Исте године, укупно 779 особа стране националности је забележено да бораве у Токију. Најзаступљенија националност су били Британци (209 резидента), чему су следели Американци (182) и припадници династије Ћинг (137). -{(National Diet Library Digital Archive) (digital page number 46)}-
+ Популација Токија По подручју1Токио
Специјалне области
Тама подручје
Острва12,79 милион
8,653 милион
4,109 милион 000 По узрасту²Деца (узраст 0-14)
Одрасли (узраст 15-64)
У пензији (узраст 65+)1,461 милион (11,8%)
8,546 милион (69,3%)
2,332 милион (18,9%) По добу дана³Дан
Ноћ14,978 милион
12,416 милион По националностиСтранци364.6534 (2,9% тотала) 1 Процена од 1. октобра 2007
² од 1. јануара 2007. ³ по попису из 2005
4 од 1. јануара 2006.мини|400п|Овај графикон је стопа раста општина Токија, Јапан. Он је процењен на основу пописа из 2005. и 2010.
Привреда мини|лево|200п|Небодери у центру града мини|десно|200п|Централни Токио (поглед са Градске већнице) се шири до домета људског ока. мини|лево|200п|усправно|Токијска берза мини|десно|200п|Банка Јапана мини|лево|200п|Центар града Шиодоме у Минату, седиште компанија Алл Ниппон Аирwаyс и Фујитсу мини|десно|200п|Седиште -{Mitsubishi Corporation}- у Маруноучи, Чијода
Токио има највећу градску економију на свету. Према студији коју је спровела агенција -{PricewaterhouseCoopers}-, урбана област Токија (35 милиона људи) је имала ГДП од 1,9 америчких долара милијарди 2012. године (по паритету куповне моћи), што ју је ставило на врх листе. Од компанија на листи Глобал 500 у Токију је базирана 51, што је скоро два пута више од другопласираног града (Париза).
Токио је значајан међународни финансијски центар, у коме се налазе седишта неколико највећих инвестиционих банки и осигуравајућих компанија на свету, и служи као чвориште јапанског транспортног система, издавачке, електронске и радио дифузних индустрије. Током централизованог раста јапанске економије након Другог светског рата, многе велике фирме су преселиле своја седишта и градова као што је Осака (историјске трговачке престонице) у Токио, у покушају да искористе бољи приступ влади. Тај тренд је почео са успоравањем због сталног раста популације града и трошка живота у њему.
-{Economist Intelligence Unit}- је рангирао Токио као најскупљи град (са највишим животним трошковима) на свету током 14 година редом, што се окончало 2006.