Дивали (; , санскрит: -{Divālī}-) или Дипвали (; , санскрит: -{Dīpāvalī}-), хиндуистички је фестивал свијетла, са варијацијама које се славе у другим индијским религијама. Симболизује духовну побједу свјетлости над тамом, добра над злом и знање над незнањем. Слави се током хиндуистичких лунисоларних мјесеци ашвина (према традицији аманта) и картике, између средине септембра и средине новембра. Прославе углавном трају пет или шест дана.
Повезан је са различитим вјерским догађајима, божанствима и личностима, као што је дан када се Рама вратио у своје краљевство у Ајдохју са супругом Ситом и братом Лакшманом након што је побиједио краља демона Равану. Такође је широко повезан са Лакшми, богињом просперитета, као и Ганешом, богом мудрости и отклањањем препрека. Друге регионалне традиције повезују празник са Вишнуом, Кришном, Дургом, Шивом, Кали, Хануманом, Кубером, Јамом, Јамијом, Дханвантаријем или Вишвакарманом.
Првенствено хиндуистички фестивал, варијације празника такође славе присталице других вјера. Џаини славе свој Дивали који означава коначно ослобођење Махавире. Сики славе Банди кор дивас како би обиљежили ослобађање Гуруа Харгобинда из могулског затвора. Невар будисти, за разлику од других будиста, славе Дивали обожавањем богиње Лакшми, док хиндуси источне Индије и Бангладеша већински славе обожавањем богиње Кали.
Током фестивала слављеници освјетљавају своје домове, храмове и радне просторе дијама (уљаним лампама), свијећама и фењерима. Хиндуси посебно имају ритуално уљно купање у зору сваког дана фестивала. Дивали је такође обиљежен ватрометом и декорацијом подова са дизајном ранголија, док су остали дјелови куће декорисани џаларима. Храна је главни фокус празника; породице учествују у гозбама и дијеле митаи. Фестивал је годишњи период повратка кући и дружења не само за породице, већ и за заједнице и удружења, посебно она у урбаним срединама, која организују активности, догађаје и скупове. Такође се организују параде и сајмови заједнице са парадама или музичким и плесним представама у парковима. Неки хиндуси, џаини и сики шаљу честитке за Дивали породици која је близу или даље током празничне сезоне, повремено са кутијама индијских посластица. Други аспект фестивала је сјећање на претке.
Дивали је такође велики културни догађај за хиндуистичку, сикску и џаинску дијаспору. Главни дан фестивала Дивали (дан Лакшми пуџа) је званични празник на Фиџију, Гвајани, Индији, Малезији изузев Саравака, Маурицијусу, Мјанмару, Непалу, Пакистану, Сингапуру, Шри Ланци, Суринаму и Тринидаду и Тобагу.
Етимологија
Дивали, такође познат и као Девали или Дипвали, потиче од санскритског -{dīpāvali}-, што значи „ред или низ свијетла“. Термин је изведен од санскритских ријечи -{dīpa}-, што значи лампа, свјетлост, фењер, свијећа, оно што сија или освјетљава и -{āvali}-, што значи ред, распон, непрекидна линија или серија.
Датуми
Празник траје обично пет или шест дана, а обиљежава се сваке године у рану јесен након завршетка љетње жетве. Поклапа се са младим мјесецом (Амавасја) и сматра се најмрачнијом ноћи у хиндуистичком лунисоларном календару. Свечаности почињу два дана прије Амавасје, на Дантерас, а продужавају се два дана послије, до другог (или 17.) дана у мјесецу картика. Према индологу Констанс Џонс, та ноћ завршава лунарни мјесец ашвин и почиње мјесец картика, али историјски записи нису досљедни у погледу назива лунарног мјесеца у којем се слави Дивали. Један од најранијих извјештаја о тој варијацији био је Вилсон из 1847. године, који је објаснио да иако је стварни дан хиндуистичког фестивала исти, он се различито идентификује у регионалним календарима јер постоје двије традиције у хиндуистичком календару; једна традиција почиње млади мјесец од младог мјесеца, док друга почиње од пуног мјесеца. Најмрачнија ноћ или трећи дан је врхунац прославе и зове се главни Дивали, а обично се поклапа са другом половином октобра или почетком новембра по грегоријанском календару, док сам празник може да варира од средине септембра до средине новембра по грегоријанском календару.
Историја
Петодневни фестивал је настао на индијском потконтиненту и сматра се да је спој празника жетве у древној Индији. Помиње се у раним санскритским текстовима, као што су Падма Пурана и Сканда Пурана, а оба су завршена у другој половини 1. миленијума нове ере. Дије (лампе) се помињу у Сканда Кишоре Пурани као симболика дјелова сунца, гдје су описане као космички даваоци свјетлости и енергије цијелом животу и који се сезонски мијења у хиндуистичком календарском мјесецу картика.
Цар Харша је у санскритској драми Нагананда из 7. вијека празник назвао као Дипапратипадотсава (-{Dīpapratipadotsava}-; -{dīpa}- што значи свјетлост, -{pratipadā}- што значи први дан и -{utsava}- што значи празник); на сцени су биле упаљене лампе, а нововјерени млада и младожења добијали су поклоне. У драми Раџашекхара празник се помиње као Дипамалика у својој Кавиамимамси из 9. вијека, у којој се помиње традиција да су домови побијељени и да су куће, улице и пијаце украшаване уљаним лампама ноћу.
Дивали су описали и бројни путници изван Индије. У својим мемоарима о Индији из 11. вијека, персијски путник и историчар Бируни писао је о томе како су хиндуси славили празник на дан младог мјесеца у мјесецу картика. Венецијански трговац и путник Николо де Конти посјетио је Индију почетком 15. вијека и написао је у својим мемоарима: „на још једном од ових празника они постављају унутар својих храмова и на спољној страни кровова безброј уљаних свјетиљки... које горе даноноћно“, као и то да се породице окупљају за празник, облаче нове хаљине, пјевају, играју и праве гозбе. Португалски путник из 16. вијека Доминго Паес писао је о својој посјети хиндуистичком царству Виџајанагара, гдје се у октобру славио Дивали, током којег су становници освјетљавали своје домове и храмове лампама. У Рамајани се помиње да се Дивали славио само двије године у Ајодји.
Исламски историчари Делхијског султаната и ере Могулског царства такође су помињали Дивали и друге хиндуистичке фестивале, у којима су учествовали бројни муслимани; Стивен Блејк је истакао да илустративни исламски записи укључују записе шеика Ахмада Сирхиндија из 16. вијека који је написао: „током Дивалија... неуки међу муслиманима, посебно жене, обављају церемоније... они то славе као своју личну карту и шаљу поклоне својим ћеркама и сестрама... они придају велики значај и тежину овој сезони.“ Неколико владара из тог доба, посебно Могулски цар Акбар, је са одобравањем посматрало фестивал и учествовало на свјечаностима, док су неки владари забранили фестивале као што су Дивали и Холи, посебно Аурангзеб 1665. године. Према Одри Трушке, сунитски муслимански цар Аурангзеб је ограничио јавно славље многих вјерских празника као што су хиндуистички Дивали и Холи, али и такође је забранио и шитску светковину Мухарем и персијски празник Новруз, истичући да је то урадио зато што је сматрао да су фестивали неукусни, а такође и због бриге за јавну безбједност која се крије у позадини. Према Стивену Блејку, један дио разлога због којих је забранио Дивали била је пракса коцкања и опијања током прослава. Трушке је истакла да Аурангзеб није у потпуности забранио приватну прославу, већ је умјесто тога укинуо порезе које су раније наплаћивали хиндуистичким фестивалима његови Могулски претходници. Џон Ричардс је навео да је Аурангзеб хтио да оживи ислам и уведе строги шеријат у свом царству, због чега је издао низ едикта против хиндуистичких фестивала и светилишта. Према Ричардсу, Акбар је био тај који је укинуо дискриминаторне порезе на хиндуистичке фестивале и ходочаснике, а Аурангзеб је био тај који је поново успоставио дискриминаторне порезе на фестивале из доба Могула и повећао друге порезе засноване на вјери.
Дивали се помиње и у публикацијама из британске колонијалне ере, као што је биљешка о хиндуистичким фестивалима коју је 1799. објавио Сер Вилијам Џоунс, филолог познат по својим раним запажањима о санскриту и индоевропским језицима. У свом раду Лунарна година хиндуса, Џоунс, чије је тада сједиште било у Бенгалу, забиљежио је четири од пет дана Дивалија у јесењим мјесецима ашвина и картике као: Бутачарурдаши јаматерпанам (2. дан), Лашмипуџа дипанвита (дан Дивали), Дјута пратипат Белипуџа (4. дан) и Братри двитија (5. дан). Он је навео да је Бутачарурдаши јаматерпанам посвећен Јами и духовима предака, Лашмипуџа дипанвита је био велики фестивал ноћу, у част богиње Лакшми са призивањем Кубере, са илуминацијом на дрвећу и кућама; Дјута пратипат Белипуџа је посвећен легендама о Шиви и Парвати и легенди о богу Балију, док је Братри двитија посвећен легенди Јама-Јамуна, додавши да на тај дан хиндуси прослављају однос брата и сестре. Џоунс је такође истакао да су хиндуси на дан Дивалија имали лажну церемонију кремације са бакљама и пламеним маркама под називом Улкаданам, приликом које би се опростили од својих сународника који су погинули у рату или у страној земљи и никада се нису вратили кући; церемонија би према вјеровању освијетлила пут несталих до пребивалишта Јаме.
Дивали је велики културни догађај за хиндуистичку, сикску и џаинску дијаспору, а у модерном добу то је званични празник на Фиџију, Гвајани, Индији, Малезији изузев Саравака, Маурицијусу, Мјанмару, Непалу, Пакистану, Сингапуру, Шри Ланци, Суринаму и Тринидаду и Тобагу, док се остали празнични дани регионално посматрају као државни или опционо ограничени празници у Индији. У Непалу је то такође вишедневни фестивал, иако се дани и ритуали различито називају, са врхунцем који хиндуси називају Тихар фестивал, а будисти Сванти фестивал.
Епиграфија
мини|десно|Вилијам Симпсон означио је своју хромолитографију из 1867. године као „Дивали, празник лампи“. Приказивао је улице освијетљене у сумрак, а дјевојчица и њена мајка пале лампу на углу улице.
Санскритски натписи у камену и бакру који помињу Дивали, повремено уз термине као што су Дипотсава, Дипавали и Дивалиге, откривени су на бројним локацијама широм Индије. Неки од примјера су бакарна плоча царства Раштракута из 10. вијека, са натписом Кришне -{III}- (939–967) на којој се помиње Дипотсава, као и мјешовити санскритско-канадски синда натпис из 12. вијека откривен у храму Исвара у Дарваду у савезној држави Карнатака, којим се на празник гледа као на „свету прилику“. Према Лоренцу Францу Килхорну, њемачком индологу познатом по превођењу многих индијских натписа, фестивал се помиње као Дипотсава у стиховима 6 и 7 санскритског натписа у храму Ранганатха Венад хиндуског краља Равивармана Самграмадхира из 13. вијека. Натпис је на писму Гранта и очуван је на сјеверном зиду друге пракаре у храму Ранганатха, на острву Срирангам, у савезној држави Тамил Наду. Дио натписа, како је превео Килхорн, гласи:
„Повољан празник свјетлости који распршује најдубљу таму, који су у ранијим данима славили краљеви Ила, Картавирија и Сагара. Пошто је Сакра (Индра) од богова, универзални монарх који зна дужности од три Веде, које су се касније прославиле овде у Ранги за Вишнуа, блиставо са Лакшми која почива на његовом блиставом крилу.”
Џаински натписи, као што је Саундати натпис из 10. вијека о донацији уља за обожавање Џинендре за ритуале Дивалија, говоре о Дипотсави. Санскритски камени натпис из раног 13. вијека, написан деванагари писмом, пронађен је на сјеверном крају стуба џамије у Џалору, у Раџастану, а сматра се да је изграђен од материјала из срушеног џаинистичког храма. На натпису пише да је Рамачандрачарја изградио и посветио салу за драмске представе, са златном куполом, на Дивалију. То је четврти натпис, који је највјероватније настао у години Викрама Ера 1268 (око 1211. нове ере).
Религијски значај Хиндуизам
мини|лево|upright|Дивали се обично слави у част Лакшми, богиње богатства.