thumb|250px|Rajtova vojna letelica na vagonu 1908. godine thumb|right|250px|Francuski izviđački balon -{L'Intrépide}- iz 1796. godine, najstariji postojeći leteći uređaj, u Muzeju vojne istorije, u Beču. thumb|right|250px|Leonardo da Vinčijev dizajn mahokrila.
Istorija avijacije proteže se unazad više od dve hiljade godina, od najranijih oblika vazduhoplovstva, poput zmajeva i pokušaja preskakanja kula do nadzvučnog i hipersonskog leta mlaznih aviona težih od vazduha. Letenje zmajeva u Kini je praktikovano više stotina godina pne, i polako se širilo svetom. Smatra se da je to najraniji oblik leta koji je formulisao čovek. Leonardo da Vinčijev san o letu iz 15. veka je izražen u nekoliko racionalnih mada nenaučnih dizajnova. On doduše nije pokušao da sprovede svoje ideje u praksu.
Otkrivaće gasa vodonika u 18. veku dovelo je do izuma vodoničnog balona, gotovo u isto vreme kada su i braća Mongolfje ponovno otkrila balon sa toplim vazduhom i započela letove sa posadom. Različite teorije mehanike od strane fizičara tokom istog perioda, naročito dinamika fluida i Njutnovi zakoni kretanja, doveli su do osnova moderne aerodinamike. Jedan od najzaslužnijih u tom radu je bio Ser Džordž Kejli.
Baloni, slobodno-leteći i privezani, počeli su se koristiti u vojne svrhe od kraja 18. veka, a francuska vlada je tokom revolucije uspostavila balonske jedinice.
Termin avijacija, imenica radnje od latinske reči -{avis}- „ptica”, sa sufiksom -acija značenje akcija ili napredak, skovao je 1863. godine francuski pionir Gijom Žosef Gabriel de la Landel (1812–1886) u svom radu s naslovom „Aviation ou Navigation aérienne sans ballons”.
Eksperimenti sa jedrilicama pružili su temelje za letenja plovila težih od vazduha, a početkom 20. veka napredak u tehnologiji motora i aerodinamici prvi put su omogućili kontrolisani, pogonski let. Moderni avion sa karakterističnim repom je uspostavljen 1909. godine i od tada je istorija aviona vezana za razvoj sve snažnijih motora.
Prvi veliki vazdušni brodovi bili su kruti cepelinski baloni koje je inicijalno razvio Ferdinand fon Cepelin, a koji su ubrzo postali sinonim za vazdušne lađe i dominirali su letom na daljinu do 1930-ih, kada su veliki leteći brodovi postali popularni. Nakon Drugog svetskog rata, leteće brodove su zamenili kopneni avioni, a novi znatno moćniji mlazni motor je revolucionirno izmenio vazdušno putovanje i vojnu avijaciju.
U poslednjem delu 20. veka pojava digitalne elektronike donela je veliki napredak u instrumentaciji letenja i električne komande leta. U 21. veku je došlo do upotrebe bespilotnih letelica u velikim razmerama za vojne, civilne i rekreativne svrhe. S digitalnim upravljanjem, fundamentalno nestabilni avioni poput letećih krila postali su mogući.
Etimologija
Izraz avijacija, imenica radnje od latinskog avisa „ptica” sa sufiksom -acija značenja akcija ili napredak, skovao je 1863. godine francuski pionir Gijom Žozef Gabriel de La Landel (1812–1886) u delu „-{Aviation ou Navigation aérienne sans ballons}-”.
Primitivni počeci
Skakanje s tornja thumb|Dedal radi na Ikarovim krilima.
Još od antike postoje priče da su ljudi privezali krila nalik ptičijim, očvrsnule ogrtače ili druge uređaje i pokušavali da lete, obično skokom sa kule. Grčka legenda o Dedalu i Ikaru jedna je od najranijih poznatih; drugi potiču iz Indije, Kine i evropskog srednjeg veka. Tokom ovog ranog perioda, pitanja podizanja, stabilnosti i kontrole nisu bila shvaćena, a većina pokušaja je završila ozbiljnom povredom ili smrću.
Andaluzijski naučnik Abas ibn Firnas (810–887) tvrdio je da je skočio u Kordobi u Španiji, prekrivajući svoje telo perjem lešinara i pričvrstivši dva krila na svoje ruke. Nijedan drugi izvor ne beleži taj događaj. Lynn Townsend White, Jr. (Spring, 1961). Pišući u dvanaestom veku, Vilijam iz Malmesberija izjavio je da je benediktinski monah Ajlmer iz Malmesberija iz jedanaestog veka pričvrstio krila za ruke i noge i preletio malu udaljenost. Osim tvrdnji proizašlih iz Vilijamovog kazivanja, ne postoje drugi poznati izvori koji bi dokumentirali Ajlmerov život. Prema Džonu Hardingu, jedrilica Ibn Firnasa bila je prvi pokušaj leta objekta težeg od vazduha u istoriji vazduhoplovstva.
Mnogi drugi skokovi su dobro dokumentovani tokom narednih vekova. Još 1811. godine Albreht Berblindžer je konstruisao ornitopter i skočio u Dunav kod Ulma.
Reference
Literatura
Celebrating a History of Flight, NASA Office of Aerospace Technology HQ, United States Air Force , Halcyon House, Garden City, New York.
Includes photos, diagrams and specifications of many c. 1910 aircraft. Includes photos and specifics of many c. 1908 dirigibles and airplanes.
Octave Chanute, Progress in Flying Machines, 1891–1894
Spoljašnje veze
Категорија:Ваздухопловство Категорија:Историја технологије Категорија:Историја науке по дисциплини