Александер Ћеланд (Alexander Lange Kielland; Ставангер, 18. фебруар 1849 – Берген, 6. април 1906) представник је реализма у норвешкој књижевности. Заједно са Хенриком Ибcеном, Бјернстјерне Бјернсоном и Јунасом Лиом спада у такозвану „велику четворку“, групу најзначајнијих књижевника 19. века у Норвешкој. Његово књижевно стваралаштво прожето је огорченошћу због друштвених неправди, надмености грађанске класе и њеног лажног морала, као и лицемерја цркве. Због тога се сматра да је он један од књижевника који се најконсеквентније држао захтева на коме се темељи реализам – изношења проблема на расправу.
Биографија
Породица и образовање Александер Ћеланд је рођен 18. фебруара 1849. године у Ставангеру. Потицао је из угледне грађанске породице која се генерацијама уназад бавила трговином. Јенс Ћеланд, његов отац, поседовао је трговачку радњу Јакоб Ћеланд и син. Кити Ћеланд, његова старија сестра, била је позната сликарка. Завршио је латинску школу у Ставангеру, а потом је студирао права. Дипломирао је 1871. године.
Каснији живот и смрт Годину дана након дипломирања Ћеланд се оженио Беатом Рамсланд, са којом је имао четворо деце. Свог првог и јединог сина добили су 1873. године. Назвали су га Јенс, по деди, а он је касније и сам постао писац. Убрзо након женидбе Ћеланд је купио циглану надомак Ставангера. Био је пријатељски настројен према запосленима и настојао је да им побољша услове рада. Такође, ту је стекао вредна искуства која ће касније искористити у својим делима. Потребу за писањем ипак је ставио на прво место. Оставивши посао у циглани, жену и троје деце иза себе, 1878. године отпутовао је у Париз да опроба свој књижевни таленат. Током боравка у Паризу писао је кратке путописе и новеле, које је слао у Норвешку и који су објављивани у часопису Dagbladet.Касније је писао романе и драме у којима је критиковао тадашње друштво. Бјернсон и Ли су се од 1885. године залагали за то да Ћеланд добије плату коју су у то време добијали истакнути писци. Међутим, норвешка скупштина је неколико пута одбила њихов предлог, а Бјернсон се одрекао своје плате у знак протеста. У пероду 1886–1888. Ћеланд је поново живео у Француској. По повратку у Норвешку преузео је место уредника новина Stavanger Avis, а 1891. године постао је градоначелник Ставангера. Пред крај живота имао је проблема са сном, концентрацијом и памћењем, а имао је и дијабетес. Умро је 6. априла 1906. године у бергенској болници, али је сахрањен у Ставангеру.
Књижевни рад
О делима Свој књижевни рад Александер Ћеланд започео је писањем путописа и новела, али је славу стекао захваљујући својим романима. У Копенхагену се упознао са Георгом и Едвардом Брандесом и одмах након тога је почео да пише свој први роман Garman & Worse, објављен 1880. године. Он представља сатиричну приповест о разлици између „старог“ и „новог“ времена, односно о променама у друштву око 1880. године. Овај колективни роман је драматизован 1883. године уз помоћ Едварда Брандеса. Роман Skipper Worse повезан је са романом Garman & Worse, али се радња враћа у прошлост и то у период око 1840. године. У оба романа заступљен је културноисторијски приказ Ставангера и они се сматрају класицима. Радош Косовић је 2018. године превео роман Skipper Worse (срп. Капетан Воше) и то је једино дело Александера Ћеланда које је преведено на српски. У романима Еlse. En julefortælling, Sne и Sankt Hans Fest, који је екранизован 1947. године, обрађени су проблеми везани за цркву, а пре свега њен конзервативизам и лицемерје. У образовном роману Gift критиковао је класично образовање, а у његовом наставку Fortuna, екранизованом 1993. године, критиковао је предузећа због начина пословања које се заснивало на преварама и проневери новца. Роман Bettys Formynder бави се проблемима која се тичу права жена. Ћеланд је за себе говорио да жели да пише о болести друштва и сматрао је да реализам не треба да представља стварност онакву каква јесте, већ да побуди очајање које би довело до промене. Његов последњи роман Јаcob објављен је 1891, а екранизован је 1940. године.
Утицај На његово стваралаштво највише су утицали: Џон Стјуарт Мил, Серен Кјеркегор, Георг Брандес, Хајнрих Хајне и Чарлс Дарвин. Ћеланд је желео да пише филозофска дела по угледу на Џона Стјуарта Мила и Серена Кјеркегора. Идеја изношења проблема на расправу потекла је од Георга Брандеса, а под утицајем теорије еволуције Чарлса Дарвина природа се посматрала као место борбе за опстанак, а и сам живот се често представљао као тешка борба.
Дела
Paa Hjemveien, драма, 1878. Novelletter, новеле, 1879. Nye Novelletter, новеле, 1880. For Scenen. Tre Smaastykker, 1880. Hans Majestæts Foged, драма, 1880. Garman & Worse, роман, 1880. Else. En Julefortælling, роман, 1881. Arbeidsfolk, роман, 1881. Skipper Worse, роман, 1882. To Novelletter fra Danmark, новеле, 1882. Gift, роман, 1883. Fortuna, роман, 1884. Sne, роман, 1886. Tre par, драма, 1886. Sankt Hans Fest, роман, 1887. Bettys Formynder, драма, 1887. Professoren, драма, 1888. Jacob, роман, 1891. Mennesker og Dyr, збирка кратких прича, 1891. Omkring Napoleon, биографија, 1905.
Референце
Литература
Bjørn Tysdahl: Alexander L. Kielland: naturen på ny. U: Edda. Nordisk tidsskrift for litteraturforskning. Oslo: Universitetsforlaget, 2000:1–13 Store norske leksikon, dostupno na: https://snl.no/Alexander_Kielland Norsk biografisk leksikon, dostupno na: https://nbl.snl.no/Alexander_L_Kielland
Категорија:Рођени 1849. Категорија:Умрли 1906. Категорија:Норвешки књижевници