Драган Шкорић (Кореница, 16. септембар 1937 — Нови Сад, 18. новембар 2025Preminuo akademik Dragan Škorić, Нова.рс. Посећено 18. новембар 2025.) био је српски инжењер пољопривреде, генетичар и универзитетски професор. Шкорић је био редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, редовни члан Српске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске, као и Академије инжењерских наука Србије. Нарочито је значај његов рад на испитивању уљаних култура, пре свега сунцокрета, и креирању великог броја хибрида који су признати и примењени у Србији и свету.
Биографија и школовање Проф. др Драган Шкорић рођен је у Ведашићу, Кореница, у данашњој Републици Хрватској. Осмогодишњу школу је завршио у Бачком Брестовцу, а гимназију у Сомбору. Студирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, где је дипломирао 1963. године, потом магистрирао 1968. и докторирао 1975.
Наставни и научни рад Одмах после стицања дипломе, 1964. године, запослен је у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду. Управник Завода за уљане културе био је у периоду од 1989. до 2006. године. Истовремено, на Пољопривредном факултету у Новом Саду биран је у звање доцента 1978, потом ванредног професора 1983. и редовног 1990. године. Овај Универзитет му је 2008. године доделио звање професор емеритус. Дописни члан Српске академије наука и уметности, у Одељењу хемијских и биолошких наука, постао је 2003, а редовни 2009. године.
У преко 20 земаља је одржао предавања по позиву. Објавио је самостално или у коауторству више од 400 научних радова и пет монографија, и учествовао на више од 50 међународних скупова.
Увршћен је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 23. септембра 2025.
Чланство у међународним и домаћим удружењима Укључен је у више релевантних међународних организација у оквиру којих је био ангажован на различитим пројектима унапређења уљаних култура. Међу њима је European Cooperative Research Network on Sunflower у оквиру FAO (Food and Agriculture Organization) Уједињених нација. Најзначајнији пројекти су: Унапређење уљаних култура у Ирану (1970-1978), као и три пројекта у Сједињеним Америчким Државама (1972-1991). Члан је више међународних стручних удружења као што су: EUCARPIA, International Sunflower Association, Друштво генетичара Републике Србије.
Хибриди сукцокрета Током рада створио је преко 150 хибрида сунцокрета. Развио је програме за стварање заједничких хибрида са 37 институција из 14 земаља. У 2006. години овим сортама је било засејано око 2 милиона хектара, односно преко 10% укупне светске производње сунцокрета.
Уреднички рад Главни уредник је међународног часописа Helia. Члан је уредништва часописа Архив за пољопривреде науке и Генетика.
Награде Добитник је домаћих и међународних награда и признања:
Првомајска награда СФРЈ (1980) Kivalo Munkaert (1981) - признање Министарства за пољопривреду Мађарске ISA Pustavoit Award (1988) - награда међународне асоцијације о сунцокрету Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1988) Октобарска награда Новог Сада (1995) Награда пријатељства Владе Н. Р. Кине (2006)
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2025. Категорија:Академици САНУ Категорија:Доктори пољопривредnих наукa Категорија:Професори Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Категорија:Академици АНУРС Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Професори емеритуси Категорија:Професори емеритуси Универзитета у Новом Саду Категорија:Личности из Енциклопедије националне дијаспоре