Драгић Рупарић (1390—1467) био је српски средњовековни властелин Хума (подручја данашње Херцеговине) и један од најистакнутијих дипломата српских владарских кућа у првој половини 15. века. Најпознатији је по својој важној мировној и посредничкој улози током Конавоског рата.
Порекло и дипломатска мисија Рупарић је потекао из средњовековне властелинске породице настањене на простору Травуније и билећког краја. Према историјским изворима и документима сачуваним у Државном архиву у Дубровнику, он је заузимао високо место међу племићима који су били задужени за деликатне спољнополитичке односе између српских земаља, Дубровачке републике и Угарске.
Примарно је служио као поклисар (амбасадор) регионалног обласног господара, војводе Радослава Павловића, али је истовремено уживао огромно поверење српског деспота Ђурђа Бранковића. Извори га због тога сврставају у ред властеле и дипломата Српске деспотовине који су водили преговоре на ширем регионалном нивоу.
Конавоски рат (1430—1432) Његов највећи историјски допринос забележен је у лето 1430. године током избијања Конавоског рата — сукоба између војводе Радослава Павловића и Дубровачке републике око територије Конавала.
Након почетних сукоба и пустошења дубровачке територије, обе стране су уочиле потребу за примирјем, а деспот Ђурађ Бранковић је преузео улогу главног посредника у измирењу. У августу 1430. године, деспот Ђурађ је званично обавестио дубровачке власти да му се Иван Дукојевић (у име војводе Радослава) обратио за помоћ у успостављању мира.
Као свог личног емисара и преговарача на терену, деспот Ђурађ је упутио управо Драгића Рупарића. Рупарићева мисија се састојала у томе да повеже ставове зараћеног босанско-хумског војводе Павловића са српским деспотом и Дубровчанима, те да се све прикупљене информације и услови примирја заједнички проследе угарском краљу Жигмунду Луксембуршком. О његовој дипломатској активности тада су редовно извештавани и други регионални моћници, попут војводе Сандаља Хранића Косаче.
Значај и наслеђе Драгић Рупарић је пример развијене дипломатске праксе и прагматизма унутар балканских средњовековних држава. Чињеница да је један властелин водио преговоре од којих је зависио мир између Дубровника, Српске деспотовине и Босанског краљевства, говори о његовом високом политичком угледу, говорничкој вештини и ауторитету у тадашњем друштву.
У савременој историографији, његово име се наводи у капиталним делима која изучавају односе Босанског краљевства и Српске деспотовине, као и у званичним историјским прегледима средњовековне српске властеле.
Види још Властела у средњовековној Србији Ђурађ Бранковић Дубровник
Референце
Литература
Енес Дедић, Босанско краљевство и Српска деспотовина (1402–1459), Институт за историју Сарајево, 2024. Десанка Ковачевић-Којић, научни радови о средњовековној дипломатији. Константин Јиречек, Културна Историја Срба Мавро Орбини, Краљевство Словена Чедомиљ Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић господар Србима, Подунављу и Зетском приморју Момчило Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба Драгољуб Поповић, Народна правна историја Милош Благојевић, Државна управа у средњовјековним српским земљама
Категорија:Рођени 1390. Категорија:Умрли 1467. Категорија:Дипломате Србије Категорија:Историја Билеће
Категорија:Рођени 1390. Категорија:Умрли 1467. Категорија:Дипломате Србије