Ирена Туркевич-Мартинец (; Броди, 25. децембар 1899 — Винипег, 5. јул 1983) била је Примадона у Лавовском позоришту опере и балета, а глумила је у Паризу, Бечу, Берлину, Прагу и многим другим европским градовима током дуге каријере.Marunchak, M.H. The Ukrainian Canadians: A History. Ukrainian Free Academy of Sciences, Winnipeg, Ottawa, 1970, page 677.

Детињство и младост Ирена Туркевич рођена је 25. децембра 1899. године у Бродију, у данашњој Лавовској области. Била је треће дете у породици свештеника, диригента хора, катехета и музичког критичара Ивана Туркевича. Њена мајка била је Софија Кормошив.

Када је Ирена имала шест година, њен отац је постављен за катехета Учитељског сјеменишта у Залисикиу, где су му обезбедили посебну кућу која се налазила у близини реке Дњестар. Постао је душа музичког живота града, често је укључивао супругу Софију, музички надарену пијанисту и своју децу. Ирена је од мајке добила прве часове музике, а касније се у њиховој кући појавио професионални наставник музике. Ирена је од малих ногу стицала музичке и уметничке вештине и учествовала у Шевченковим концертима.

Иренин отац је 1911. године постављен за катехета 2. украјинске гимназије у Лавову, и породица се тамо преселила за стално. У Лавову је Ирена уписана као ученица у гимназију Базилијанских сестарa, где је осим школе, узимала и часове клавира, а Станислав Лудкевич јој је предавао теорију музике.

Пре почетка Првог светског рата, породица је отишла у Беч, где су боравили до 1916. године. Иренин отац је у Бечу у цркви Свете Барбаре водио хор, који је у то време био један од највећих и најбољих Украјински црквени хорови у Европи. По повратку у Лавов, Ирена је наставила школовање у гимназији Базилијанских сестара.

Студије Ирена је постала студент Правног факултета Универзитета у Лавову. Када је започела студије музике, било је то на државном Конзерваторијуму у Лавову, код професора Флем-Пломенског и професора Заремба. Завршила је драмску школу у Лавову, студирајући код професора Козловског и код професора Крижановског, (Богдан Володимирович Крижановски). Концертну активност почела је 1923. године као солиста са хором "Бандурист".

На оперској сцени прво је глумила Маренку у опери Продана невеста Беджиха Сметане. Ова опера је постављена у Украјинском театру за беседу Јосиф Стадник поводом стогодишњице композиторовог рођендана.

Дана 21. јуна 1929. године на позорници Лавовског позоришта опере и балета изведена је представа опере Фиделио Лудвига ван Бетовена. Учествовали су старији студенти конзерваторијума у Лавову, под вођством њиховог наставника Адама Солтиса. Међу тим извођачима била је Ирена. У рецензији у листу Дело, 22. јуна 1929. Ирена је истакнута и добила је похвале.

Опробала се као драмаска глумица и режисер. Писац Зинови Книш пише у својим мемоарима о музичком животу Лавова и о томе да је Ирена 1929. године у кући свог оца организовала позоришну групу и поставила представе: Грех Владимира Виниченка, и Пожари светог Јована Хермана Судермана.

У пролеће 1930. године одржан је њен први солистички концерт на коме је Ирена изводила арије, Гориславе из опере Руслан и Људмиле Михаила Глинке и неколико романси и украјинске народне песме.

Отишла је у Берлин 1930. године, где је у то време живела њена сестра Стефани, а Ирена је три године студирала на Берлинском универзитету уметности код професора Вајсенборна који је радио са студентима као Дитрих Фисшер-Дискау. Научила је контролу гласа у Берлинској државној опери и завршила драмско образовање на Факултету за музику.

Ирена се 1933. године преселила у Праг где је њена сестра Стефанија предавала клавир и била пратња на Прашком конзерваторијуму. Држала је часове вокала са професорима на Прашком конзерваторијуму и певала у Прашкој опери.

Каријера Ирена се удала за политичара, Володимира Мартинеца, пратила га тамо где их је његов посао водио и добро се сналазила у певању у градовима широм Европе. Овај номадски живот трајао је 12 година.

У лето 1942. године Ирена се са супругом вратила у Лавов, где је била позвана да се придружи Лавовском позоришту опере и балета. Од 1942. до 1944. године певала је ове улоге у следећим операма:

Опера Композитор Улога Козак преко Дунава Семен Хулак-Артемовски Оксана Катерина Микола Аркас Мајка Халка Станислав Мониусзко Халка Фауст Шарл Гоуно Маргарита Kармен Жорж Бизе Микаела Травијата Ђузепе Верди Виолета Манон Жил Масне Манон Тоска Ђакомо Пучини Тоска Пиканска краљица Петар Иљич Чајковски Лиса

У лето 1943. године, Ирена је заједно са колоратурним сопраном Нином Шевченко и баритоном Михаил Олховим обавила велику концертну турнеју по градовима и селима Галиције. Њен глас се често чуо на радију Лавов.

Њен супруг, политичар, био је свестан промене крајолика који рат доноси. У пролеће 1944. године, Ирена и група из лавовске опере, спаковали су се и упутили на запад ка Немачкој, само неколико недеља пре доласка совјетске војске.

Ирена је постала вођа оперних ансамбала Дума у Карлсбаду у Бадену и Орлик у Берхтесгадену, Немачка. Ови колективи су, уз друга дела, поставили опере: Наталка Полтавка, Миколе Лисенка и Утопљена лирско-фантастична опера коју је украјински композитор Микола Лисенко написао, Либрето који је написао украјински писац и драматург Михаило Старитски из приче Николаја Гогоља Мајска ноћ из збирке Вечери на фарми у близини Диканке.

Канада Ирена се 1949. године доселила у Канаду и настанила се у Винипегу. Њен супруг преузео је функцију уредника листа Нови пут, а Ирена је постала чланица позоришта Ренесанса. Године 1960. постала врло активна радећи са дечјом опером у Винипегу у Канадско-украјинском институту Просвета, улици Арлингтон, у граду Норт-Енд.Martynowych, Orest T., The Canadian Ukrainian Institute 'Prosvita' Њено само присуство привукло је талентовану групу музичара, кореографа, сценографе и костимографа. Деци је била позната као Пани Мартинец. Године 1964. извели су Коза Дереза, Миколе Лисенка.Канадійський Фармер/Canadian Farmer, May 25, 1964, page 8 Године 1965. извела Снежну краљицу Миколе Лисенка.Український Голос/Ukrainian Voice, March 3, 1965, page 8The Winnipeg Tribune, February 27, 1965, page 13 И Коза Дереза и Снежна краљица уприличени су у позоришту у Винипегу.

Године 1967. њена музичка трупа отпутовала је из Винипега возом до Монтреала како би извела представу Коза Дереза на Међународној и универзалној изложби Експо 67 која је такође одржана у обележавању стогодишњице Канаде. Из Монтреала су извођачи одведени у Отаву право на концерт. Украјинско Канадски конгрес уручио је Ирени медаљу Шевченко 7. октобра 1977. године у Винипегу.

Смрт Ирена Туркевич-Мартинец преминула је 5. јула 1983. године у Винипегу у Канади.

Напомене

Референце

Литература

, Winnipeg, Ottawa: Ukrainian Free Academy of Sciences, 1970.

Спољашње везе Obituary for Irena Turkevycz-Martynec Gravesite of Irene Martynec

Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1983. Категорија:Оперски певачи Категорија:Сопрани Категорија:Украјински певачи