Српско-македонска маса је геотектонска јединица која се простире између централног и источног разлома. У многим радовима и књигама за њу се користи термин „Родопска маса”, што је застарело схватање. Ово подручје свој коначни, данашњи облик добило је током јуре и креде.
Геолошки састав Српско-македонска маса саграђена је од стена различите старости и порекла. У њеном саставу налазе се стене од прекамбријумске до терцијарне старости, односно магматске, седиментне и метаморфне стене.
Прекамбријумске и доњо-палеозојске стене су најстарије стене ове тектонске јединице. Оне потичу из различитих средина, а преовлађују у њеним јужним и источним деловима. Све оне претрпеле су вишефазна набирања, као и јаке метаморфне промене. Најзаступљеније стене међу њима су гнајсеви, микашисти, амфиболити, мермери, кварцити, а локално се јављају еклогити, гранулити и зелени шкриљци. Стене палеозојске старости су гранити Влајне (магматске стене). Гранити Влајне интрудовани су дуж граница са Карпато-Балканидима у ордовицијуму.
Мезозојска ера представљена је тријаским и кредним кречњацима у Грделици (седиментне стене). Такође, гранит Бујановца је тријаске старости.
Седиментне стене кенозојске ере су еоценски кластити, олигоценске наслаге које се смењују са аднезитским туфовима (нпр. у Врањској бањи), миоценски и плиоценски језерски седименти са вулканитима и вулканокластитима. Магматска активност током Терцијара дала је гранодиорите Јастрепца, андезите, даците и кварц-латите Радана и Леца. Границе Српско-македонске масе према суседним геотектонским јединицама углавном су покривене терцијарним продуктима.
Референце
Категорија:Геологија