мини|250px|Астроцити могу да се идентификују у култури зато што за разлику од глија, они изражавају глијални фибриларни киселински протеин. мини|250px|Глијалне ћелије у мозгу пацова обојене антителима против -{GFAP}-. мини|250px|Неоплазмичне глијалне ћелије обојене антителима против -{GFAP}- (смеђе). Мождана биопсија. Глијалне ћелије или ћелије глије су пратеће ћелије нервног ткива које исхрањују, штите, пружају потпору неуронима и око њих образују изолацију, мијелински омотач. Већина тих ћелија се због функције пореди са ћелијама везивног ткива и назива потпорним ћелијама нервног ткива.
Разликују се од неурона по томе што: немају аксон већ имају само дендрите; немају канале за пренос јона натријума, већ само за јоне калијума; не стварају акционе потенцијале; задржавају способност деобе током читавог живота.
Ћелије глије се међусобно разликују како по томе у коме делу нервног система се налазе, да ли у централном или периферном, тако и по ембрионалном пореклу.
Глијалне ћелије ЦНС-а
Потпорне ћелије ЦНС-а називају се заједнички неуроглија или макроглија (настале су од неуроектодерма током ембрионског развића) и припадају им: макроглијске ћелије, у које се убрајају: астроцити, посебно значајне за одржавање хомеостазе таницити олигодендроцити, образују мијелински омотач у ЦНС-у епендимске ћелије, облажу нервну цев са унутрашње стране микроглијске ћелије, учествују у одбрани организма специјализовани облици глије: ћелије хороидног плексуса, радијалне ћелије, фетална врста астроцита
Ембрионално порекло макроглије, епендимских ћелија, ћелија хороидног плексуса је исто као и неурона, развија се од неуроектодерма, односно, неуроепителских ћелија зида нервне цеви. Микроглија води порекло од мезодерма, односно, моноцита мада се, према неким ауторима, њихово порекло сматра недовољно разјашњеним.
Глијалне ћелије ПНС-а Глијске ћелије ПНС су: Шванове ћелије, назване по немачком хистологу Теодору Швану (Theodor Schwann,1810-1882.); код највећег броја периферних нерава око аксона образују мијелински омотач; амфицити (сателитске или капсуларне ћелије).
Потпорне ћелије периферног нервног система пореклом су од нервне кресте.
Функције
Поред несумњиве потпорне улоге, глијалне ћелије остварују многе друге функције: изграђују мијелински омотач око аксона у ЦНС-у олигодендроцити, а у ПНС-у Шванове ћелије; астроцити учествују у процесима зарашћивања после озледе мозга; астроцити одржавају хомеостазу јона (посебно јона К+) и pH вредности ванћелијске течности; астроцити синтетишу прекурсоре неких неуротрансмитера, као што је глутамин (прекурсор хемијског медијатора глутамат) микроглија се сматра можданим макрофагима јер се током било какве упале или озледе претварају у фагоците;
Литература
Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд, 2003. Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990. Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996. Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997. Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997. Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989. Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994. Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990. Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.'' Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Спољашње везе
Бионет школа Role of glia in synapse development New Source of Replacement Brain Cells Found Artist ADSkyler
Категорија:Нервно ткиво Категорија:Ћелија