мини|200п|Национални археолошки музеј Атине Археолошки музеј је специјализовани музеј који се бави археолошким проналасцима, њиховом излагању и проучавању. Запослени у музеју врше археолошка ископавања и истраживања. Често могу бити и музеј на отвореном, као што су нпр. атински Акропољ, Теотивакан или Помпеја.
Корени археолошког музеја се могу наћи у приватним збиркама богатих племића и трговаца у Европи између 15. и 17. века, који су волели представљати занимљиве и ретке уметничке предмете и антиквитете својим важним гостима. Тек од 17. века у Европи јављају се закони који покушавају очувати поједине историјске споменике и налажу строге контроле за очување и тговину антиквитета и уметничких дела. Јохан Винкелман је својим деловањем од краја 18. века створио свест о вредности и периодизацији експоната античких артефаката. Тако је 7. априла 1820. папа Пије VII донео тзв. „едикт кардинала Пака” који је званично признат као прва свеобухватна законодавна мера заштите уметничке и историјске баштине, и која је инспирисала сличне мере у Напуљском краљевству, Тоскани, Ломбардији-ВенецијиMichele Giambarba, L'evoluzione storica della legislazione sui beni culturali - Un excursus fra le leggi che tutelano i beni culturali del nostro paese dalla costituzione del regno d'Italia ad oggi, L'opinione del legale, nº 8, Ravenna, Sistema Museale della Provincia, 2000, p. 16..
Види још Лапидаријум Међународни савет музеја
Референце
Категорија:Музеји по типу