Соколски дом је културно-историјски објекат изграђен 1937. године у периоду Врбаске бановине. Представља један од значајнијих архитектонских објеката између два свјетска рата по којима је град Бањалука препознатљив. Објекат је од 2013. године под заштитом државе као национални споменик Босне и Херцеговине. Опис добра Архитектура објекта дефинисана је кроз симбиозу стилских, конструктивних и функционалних параметара. Историцизам се нарочито огледа у раскошно декорисаној улазној фасади. Сведеност облика и детаља на осталим фасадама, прочишћеност форме и функционална компонента диспозиције објекта упућују на начела модерне архитектуре. Димензије вањских габарита објекта износе: подужна осовина објекта у правцу сјевероисток-југозапад износи 39,50 м, попречна осовина објекта у правцу сјевер-југ 25,00 м. Диспозицију објекта карактерише функционалност као основна компонента у унутрашњој организацији објекта. Функционалност објекта дефинисана је прочишћеним и јасно дефинисаним функционалним зонама. Архитектонска композиција основе је централистичка са дефинисаном централном зоном Велике сале на коју се надовезује простор улазног хола, такође централистичке поставке. Око ових главних садржаја са сјеверне и јужне стране организовани су споредни садржаји. Данас је овај простор адаптиран и прилагођен новим функцијама.
Соколски дом налази се у конструктивно стабилном стању. Фасаде су у већем дијелу задржале првобитан изглед и материјализацију, са улазне фасаде уклоњен је оригиналан натпис и фигура сокола, а фасада је обојена у упадљиву окер боју.
Историјат лево|миниСоколски дом је изграђен према пројекту београдског архитекте Бранка Јовановића, док је радове изводило грађевинско предузеће Љубе Јефтића, под надзором инжењера Стојана Боровнице. Изградња је реализована у двије фазе, 1932. године завршена је прва фаза, а до 1937. године завршена је и друга фаза када је објекат званично и отворен. У првој фази изграђена је фискултурна сала, тада позната као „Велика сала за вјежбање и соколске приредбе“, као и два бочна коридора. Соколско друштво је почело користити објекат већ 1933. године, док је друга фаза изградње завршена 1937. године. Објекат је првобитно био намијењен културно-спортским активностима у оквиру организације „Соко Краљевине Југославије“, чији је циљ био физичко и морално васпитање становништва, као и ширење југословенског националног идентитета у оквиру монархије. На прочељу зграде налазио се натпис: „Соколски дом краља Александра I Ујединитеља“. Током периода НДХ, објекат је преименован у „Дом Хрватског јунака“ и коришћен је као сједиште усташке омладине и организације „Препород“. Након Другог свјетског рата, укидањем соколских друштава, зграда је наставила да служи спортско-рекреативним активностима. Користило ју је друштво за физичко васпитање „Партизан“, по чему је објекат био познат у послијератном периоду. Намјена и употреба У току свог постојања објекат је у неколико наврата адаптиран у складу са промјеном намјене и корисника позоришне зграде. Суштински, објекат је задржао примарну првобитну намјену спортско-рекреативнг објекта, са додавањем одређених функција у складу са промјеном структуре корисника.
Од 2025. године Соколски дом враћен је у власништв Града Бањалука. Заштита Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине прогласила је Соколски дом у Бањалуци националним спомеником 2013. године.
Види још Тврђава Кастел Кућа Мулалић Бански двор
Референце
Литература
Љиљана Шево, Урбанистички развој Бање Луке. Бања Лука: Завод за заштиту споменика културе и природе Бања Лука, 1996. година.
Спољашње везе Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине Туристичка организација Бања Луке
Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске Категорија:Грађевине у Бањој Луци Категорија:Соколски домови Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине