Јеврем Жујовић (Београд, 1860 — Београд, 14. јануар 1944) био је први српски дерматовенеролог, један од организатора специјалистичке службе широм Србије, активан члан Српског лекарског друштва, писац бројних научних дела из области дерматовенерологије. Остаће запамћен и по томе што је једини проучавао лепру (губу), трагајући за њом по најзабаченијим крајевима Краљевине Србије.Marković P. Najgori trenuci srpske istorije [The worst moments of Serbian history]. Politika [kulturni dodatak]. 2011; Sept 10:3.

Као официр војске Србије, био је учесник Српско-бугарског рата (1885), Првог и Другог Балканског рата и Првог светског рата (1912 — 1918). Био је потпредседник Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије и први председник новооснованог Удружења дерматовенереолога Краљевине Југославије. Добитник је многих награда и одликовања.Žujović J. Biografija. Beograd: Arhiv Muzeja Srpskog lekarskog društva [kucani tekst sa potpisom autora: nezaveden]

Живот и каријера Детињство и породично стабло Родио се у Београду 1860. године, од оца Младена Жујовића и мајка Јелена, рођене Данић, из познатих породица које су генерацијама давала ратнике, политичаре и научнике. Угледна породица његовог оца предвођена Јевремовим дедом Миленком Жујовићем, бежећи од Османлија, преселила се у Србију из родне Сјенице почетком 19. века и настанили у Неменикући испод планине Космај. Миленко Жујовић (1756 — 1836), „отац породице”, учествовао је у Првом српском устанку и у њему страдо од задобијених рана. Миленков брат Јован (умро 1825), био је командант Карађорђеве војске, и учесник свих битака у Првом српском устанку.Žujović Dj. Uspomene iz detinjstva Beograd: J. i G. Žujović; 1997.

Отац Јеврема Жујовића, Младен Жујовић (1810 — 1899), био је један од првих српских официра школованих у Русији, члан Сентандрејске скупштине, био је службеник код кнеза Михајла, прво као градоначелника града Београда (25. 9. 1840 - до краја 1841), потом као Државни саветник, начелник Главне војне команде у звању министра.

Јован Жујовић (1856 — 1936), био је старији брат Јеврема Жујовића, оснивач српске геологије, професор на Универзитету у Београду, ректор гимназије, члан Српског ученог Друштво и Српске краљевске академија, њен председник и секретар, члан Југословенске академије наука и уметности у Загребу, члан више међународних и научних друштва и министар иностраних послова. Школовање Гимназију је завршио у Београду 1878. године, а Медицински факултет у Паризу 1885. године. Две године касније (1887) у Париз је специјализираo дерматовенерологију, код водећег европског сифилолога тога доба професора Фурнијеа. Поново је боравио у Паризу на усавршавању у једној од париских болница, 1909. године. Стручни рад Медицином је почео да се бави 1885. као окружни лекар у Београду, a по окончању специјализације у Паризу 1888. године и повратка у Србију, од 1889. године обављао је дужност шефа Одељења за кожне и венеричне болести Опште државне болнице у Београду.Mihailović V. Istorija polnih bolesti u Srbiji do 1912. godine [The history of venereal diseases in Serbia up to 1912]. Beograd: Štamparija centralnog higijenskog zavoda; 1931Bosiljka M. Lalević-Vasić History of dermatology and venereology in Serbia - part III/2: Dermatovenereology in Serbia from 1881 - 1918.

После окончања Првог светског рата од 1919. године Жујовић је наставио да ради у Одељењу за кожне и венеричне болести Опште државне болнице у Београду, која је временом постала препозната по Јевремовим иновативним начинима рада и посвећености истраживању и сарадњи је са обновљеним и новооснованим дерматовенереолошким институције у Београду, Србији и Краљевини Југославији.Kićevac M. Klinika za kožne i venerične bolesti: У: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1920-1935. Beograd: Medicinski fakultet; 1935. рp.125-31.Đorđević V. Laboremus! Pozdrav I kongresu srpskih lekara i prirodnjaka (prvih 100 godina u razvitku lekarske struke u Srbiji) In: Subotić VM, Kujunđić V, editors. Zbornik radova I kongresa srpskih lekara i prirodnjaka (održan 1904). Knjiga 1

Учешће у ратовима Као припадник војске Србије и резервни санитетски официр учествовао је у: Српско-бугарском рату (1885), Првом и Другом Балканском рату Првом светском рату, у коме је пратећи српску војску преко Албаније организовао кухиње, пољске и резервне војне болнице, при чему је и сам оболео од пегавог тифуса.

Др Јован Жујовић је у заслужену пензију отишао 1927. године. Преминуо је пред сам крај Другог светског рата, на јулијанску Нову годину, 14. јануара 1944. године, у својој кући у Улици краља Милана 42 у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, не доживевши ослобађање своје земље, у чијем ослобађању је више пута учествовао.Košanin N. Žujović Jovan. In: Stanojević St, editor. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 1. Zagreb: Bibliografski zavod DD; 1928. str. 752-3. Дело Искуство, знање, углед и ауторитет др Јеврем Жујовића били су окосница брзог послератног развоја дернматовенерологији у Краљевини Југославији. Његова помоћ у практичној настави дерматовенереологије у новооснованој Медицинској школи у Београду била је у другој и трећој деценији 20. века од изузетног значаја.

Као водећи дерматовенеролог 1927. године изабран је за првог председника новооснованог Југословенског дерматовенеролошког друштва.

Друге активности Потпредсеник Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије. Члан Савета гувернера Лиге друштава Црвеног крста. Председник Југословенског дерматовенеролошког друштва.

Признања Др Јеврем Жујовић, за свој рад награђен је следећим одликовањима: Орден белог орла IV степена Споменица на рат 1885. године Споменица на рат 1886 године Медаља за ревносну службу (1913) Орден Светог Саве II реда Орден Светог Саве IV реда Орден Светог Саве V реда Медаља I класе Белгијског црвеног крста. Референце

Литература

Žujović J. Rapport de la Société de la Croix-Rouge des Serbes, Croates et Slovènes à la conférence régionale de l’Europe orientale sur les maladies vénériennes, décembre 1921, Prague. [Rukopis]. Beograd: Arhiv Muzeja SLD; 1921. .

Категорија:Рођени 1860. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Српски лекари Категорија:Црвени крст Србије Категорија:Професори Медицинског факултета Универзитета у Београду Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду Категорија:Београђани у здравству