Ирационална фантастика () је поджанр спекулативне фикције, настао у касном 19. и раном 20. веку.John Clute, "", in The Encyclopedia of Fantasy, 1997. Retrieved 29 September 2018.
Џон Клут дефинише ирационалну фантастику као "широк појам којим се описују она дела из области фантазије, страве и натприродне фантастике која садрже материјал којим се прекорачују оквири жанра". Чајна Мијевил ирационалну фантастику одређује на следећи начин: „Уобичајено и приближно, ирационална фантастика се осмишља као језива фикција без предаха и са уопште мало сигурног тла, мрачна фантастика (хорор плус фантазија) у којој често суделују нетрадиционална ванземаљска чудовишта (стога, плус научна фантастика).China Miéville, "Weird Fiction",in: Bould, Mark et al. Расправљајући о „старој ирационалној фантастици“, објављиваној крајем 19. и почетком 20. века, Џефри Ендру Вајнсток каже да она користи елементе страве, научне фантастике и фантазије како би истакла немоћ и безначајност људских бића у оквиру много већег Универзума, насељеног често злонамерним силама и снагама које значајно превазилазе човекове могућности да их разуме или контролише.Jeffrey Andrew Weinstock, "The New Weird", in Ken Gelder.
Ирационална фантастика избегава или на темељно другачији начин тумачи традиционалне негативне ликове попут духова, вампира и вукодлака. Као њен симбол се често користи пипак, тип уда који највећи број чудовишта европског фолклора и готске фантастике нема, већ се повезује са онима која су створили писци ирационалне фантастике попут Вилијама Хоупа Хоџсона, М. Р. Џејмса и Х. Ф. Лавкрафта. Осим страха, ирационална фантастика често тежи да као реакцију побуди и страхопоштовање према својим творевинама, што коментаторе попут Мијевила наводи да кажу како она изазива осећање нуминалног. Иако се појам „ирационална фантастика“ користи као историјски опис дела из 1930-их, од 1980-их се све учесталије употребљава, најчешће као опис слипстрим фантастике, у којој су самешани хорор, фантазија и научна фантастика.
Историјат thumb|upright|Х. Ф. Лавкрафт, фотографисан 1934. thumb|upright|М. Р. Џејмс, око 1900. године Иако се појам „ирационална фантастика“ јавио тек у двадесетом веку, Едгар Алан По се се сматра њеним пионирским аутором. Лавкрафт је Поа означио као првог аутора посебне врсте натприродне фантастике, другачије од традиционалне готске литературе, а каснији коментатори су изнели мишљење о њему као првом ирационално-фантастичком писцу. Шеридан Ле Фану се такође посматра као један од раних аутора који су радили на овом поджанру. Књижевни критичари деветнаестог века понекад су користили атрибут „ирационални“ („weird“) у приказима натприродне фантастике. Примера ради, у чланку листа „Скотиш ривју“ из 1859. године, похваљују се По, Е. Т. А. Хофман и Волтер Скот тако што се за ова три писца каже да „имају моћ необичне имагинације ()“. У приказу „Дракуле“ Брема Стокера, објављеном 1898. године у ирском часопису „Фрименс журнал“, овај се роман описује као „диваљ и необичан ()“, а не као готски. Вајнсток је указивао да постојао период „старе ирационалне фантастике“, који је трајао од касног 19. до раног 20. века. С. Т. Џоши и Мијевил сагласно тврде да је од 1880. до 1940. године био период „високог ирационализма“ (), током кога су дела објављивали аутори значајни за жанр, попут Артура Махена и Кларка Ештона Смита.
У другој половини деветнаестог века, неколико британских писаца, повезаних са декадентним покретом, међу њима и Махен, М. П. Шил, Ерик Стенбок и Роберт Мареј Гилкрист, писало је дела која су доцније била приказивана као ирационално-фантастичка. У остале пионире британске ирационалне фантастике сврставају се Алџернон Блеквуд, Вилијам Хоуп Хоџсон, лорд Дансени, Артур Махен и М. Р. Џејмс.
Амерички часопис „Вирд тејлс“ објавио је од марта 1923. до септембра 1954. године мноштво таквих приповедака. Описујући материјал који се у часопису објављује, његов уредник Фарнсворт Рајт је често користио термин „ирационална фантастика“, па су и писци који су за њега стварали, а посебно Х. Ф. Лавкрафт, Кларк Ештон Смит, Фриц Лајбер и Роберт Блох, били довођени у блиску везу са овим поджанром. Поред других петпарачких часописа, дела ирационалне фантастике објављивали су „Стрејнџ тејлс“, уредника Харија Бејтса и „Аноун ворлдс“ Џона В. Кембела.
Х. Ф. Лавкрафт је својим есејима популаризовао појам ирационалне фантастике. У есеју "Натприродна страва у књижевности" дао јој је дефиницију:„Права необична прича садржи нешто више од загонетног убиства, крвавих костију или прилика обавијених белим чаршавом и окованим звечећим ланцима, по утврђеном правилу. Она мора да буде прожета извесном атмосфером необјашњивог ужаса од којег стаје дах и страха од спољних непознатих сила; у њој мора да постоји наговештај, изражен са озбиљношћу и са злослутношћу које одговарају теми — наговештај најстрашније замисли људског ума о опаком и чудноватом укидању или поништавању оних чврсто постављених закона природе који су наше једино обезбеђење од напада хаоса и демона неистраженог и немерљивог свемира.“
С. Т. Џоши излаже неколико потподела унутар жанра: натприродни хорор (fantastique), прича о духовима, квазинаучна фантастика, фантазија и неодређена хорор-фикција, те образлаже да „ирационална прича“ на првом месту представља резултат филозофских и естетских склоности аутора који се доводе у везу са овом врстом књижевности.
Иако је Лавкрафт био међу првих неколико писаца с почетка двадесетог века који су своје дело представљали као ирационалну фантастику, овај је појам доживео савремени препород у виду нове ирационалне фантастике. Примера ради, Чајна Мијевил често говори о свом раду као ирационалној фантастици. У оквире њене традиције такође су се сврстали бројни писци страве: Клајв Баркер свој рад описује као fantastique, а рани радови Ремзија Кембела били су под јаким Лавкрафтовим утицајем.
Запажени аутори Следећи запажени аутори означавају се као писци ирационалне фантастике.
До 1940. године
Рјуносуке Акутагава Едвард Фредерик Бенсон Амброз Бирс Алџернон Блеквуд Роберт Блох Марџори Боувен""Marjorie Bowen" was the pseudonym of Gabrielle M.V. Campbell Long, and she wrote extensively, using from six to ten pen names throughout her career, primarily in mainstream fiction. Yet her weird fiction ranks favorably with such distaff portrayers of the supernatural as Mary Wilkins-Freeman, Edith Wharton and Lady Cynthia Asquith." Sheldon Jaffery, The Arkham House Companion, San Bernardino, Calif.: Џон Бакен Леонора Карингтон Роберт В. Чејмберс Мери Елизабет Каунселман Волтер де ла Мејр Огаст Дерлет Лорд Дансени Ерик Рикер Едисон Гај ЕндорJerry L. Ball, "Guy Endore's The Werewolf of Paris: The Definitive Werewolf Novel?" Studies in Weird Fiction, no. 17, summer 1995, pp. 2–12 Роберт Мари Гилкрист Стефан ГрабинскиTimothy Jarvis, 101 Weird Writers #45 — Stefan Grabiński , Weird Fiction Review, December 20, 2016. Retrieved September 1 2018. Сакутаро Хагивара Лесли Поулс Хартли Вилијам Фрајер Харви Натанијел Хоторн"Twice-Told Tales...and Mosses From an Old Manse (1846; 23s) include most of Hawthorne's weird fiction. " Michael Ashley, Who's Who in Horror and Fantasy Fiction. Taplinger Publishing Company. Георг Хејм Вилијам Хоуп Хоџсон Ернст Теодор Вилхелм Хофман"13 Supreme Masters of Weird Fiction" by R.S Hadji.Rod Serling's The Twilight Zone Magazine, May–June 1983, p. 84 Роберт Е. Хауард Карл Ричард Џејкоби Хенри Џејмс Монтагју Роудс Џејмс Франц Кафка Чарлс Френсис Кери"C. F. Keary, "Twixt Dog and Wolf"... [is] a collection of two novellas, one short story, and ten "phantasies,” all of which are literary weird fiction of a high order". Douglas A. Anderson, Late Reviews. Nodens Books, Marcellus, MI. Алфред Кубин Вернон Ли"Vernon Lee (1856-1935) was the pseudonym of lesbian Violet Paget, who was well known for her literary output, a substantial portion of which was considered either "weird fiction" or ghost stories." Eric Garber, & Lyn Paleo G.K. Hall. Џозеф Шеридан Ле Фану Фриц Лајбер Дејвид Линдси Френк Белкнап Лонг Хауард Филипс Лавкрафт Артур Махен Дафне ди Морије Абрахам Мерит Густав Мајринк Кетрин Лусил Мур Фиц Џејмс О’Брајен Оливер Онионс Томас Овен Едгар Алан По Едогава Ранпо Жан Реј Волтер Скот Метју Фипс Шил Вилијам Милиган Слоун Трећи Кларк Ештон Смит Ерик Стенбок Френсис Стивенс Брем Стокер Е. Х. Визијак Херберт Расел Вејкфилд Хју Валпол Еванџелин Волтон Доналд Вондреј Хауард Вондреј Херберт Џорџ Велс Едвард Лукас Вајт Хенри С. Вајтхед"The sudden and unexpected death on June 11 (1936) of Robert Ervin Howard, author of fantastic tales of incomparable vividness, forms weird fiction's worst loss since the passing of Henry S. Whitehead four years ago". H. P. Lovecraft, "Robert Ervin Howard: A Memorial" (1936). Reprinted in Leon Nielsen,. McFarland.
1940–1980.
Роберт Ејкман Џејмс Балард Чарлс Бомон Олимп Бели-Кенум Џером Биксби Хорхе Луис Борхес Реј Бредбери Вилијам С. Бароуз Октавија Е. Батлер Ремзи Кембел Анџела Картер Хулио Кортазар Филип К. Дик Харлан Елисон Ширли Џексон Стивен Кинг Танит Ли Џорџ Р. Р. Мартин Ричард Матесон Аугусто Монтеросо Мајкл Муркок Харуки Мураками Џојс Карол Оутс Мервин Пик Џоана Рас Сарбан Вилијам Сансом Клод Сењол Маргарет Сент Клер Питер Строб Џејмс Типтри Млађи Амос Тутуола Карл Едвард Вагнер Менли Вејд Велман Гахан Вилсон"...the cartoonist Gahan Wilson, whose thirty-odd- year sideline as an occasional writer of weird fiction has now heaped up enough oddments to fill a book." Brian Stableford. Џин Волф
Од 1980. до данас
Данијел Абрахам Михал Ајваз Нејтан Балинград Ијан Бенкс Клајв Баркер Лерд Барон Давид Бошар Кирстен Џејн Бишоп Попи З. Брајт Кевин Брокмајер Чарлс Бернс Џонатан Карол Дејвид Ф. Кејс Michael Chabon Мајкл Киско Ненси А. Колинс Брендан Конел Марк З. Данијелевски Филип К. Дик Даг Дорст Мајкл Доерти Хал Данкан Кетрин Дан Денис Ечисон Брајан Евенсон Пол Ди Филипо Џефри Форд Карен Џој Фаулер Нил Гејман Феликс Гилман Елизабет Хенд М. Џон Харисон Брајан Хоџ Сајмон Ингс Џунџи Ито Стивен Грејам Џоунс Кејтлин Р. Кирнан Т. Е. Д. Клајн Кети Коџа Лена Крон Марк Лејдло Џеј Лејк Марго Ланаган Ник Ланд Џон Ланган Џо Р. Лансдејл Дебора Леви Томас Лиготи Кели Линк Кармен Марија Мачадо Мајкл Макдауел Линколн Мичел Чајна Мијевил Сара Монет Грант Морисон Реза Негарестани Скот Николај Џеф Нун Дејвид Оле Бен Окри Оцуићи Хелен Ојејеми Камерон Пирс Рејчел Полак Вилам Хопфрог Пагмајер Џозеф С. Палвер Старији Кет Рамбо Алистер Рени Мет Раф Софија Саматар Луцијус Шепард Вилијам Браунинг Спенсер Сајмон Странцес Чарлс Строс О Сонг-де Роберт Лоренс Стајн Стеф Свејнстон Џефри Томас Лиса Татл Стивен Атли Џеф Вандермер Лиз Вилијамс Кристофер Хауард Волф
Нова ирационална фантастика (The New Wierd) Поједини ствараоци, највише Ен и Џеф Вандермер, указују да је ирационална фантастика у скорије време доживела препород, назвавши тај феномен The New Weird. Дела која се уклапају у ту категорију објављена су у оквиру истоимене антологије.
Види још Космички хорор Митос о Ктулуу Мрачна фантазија Жанрови Лавкрафтовски хорор Детектив окултног Надреализам Урбана фантазија
Референце
Литература
Спољашње везе H. P. Lovecraft, "Notes on Writing Weird Fiction" , први часопис посвећен ирационалној фантастици WeirdFictionReview.com , веб-страница Ен and страница Џефа Вандермера, посвећена овом жанру
Категорија:Хорор Категорија:Научна фантастика Категорија:Спекулативна фантастика Категорија:Књижевност