Право на имовину или право на поседовање имовине (прим. власништво) често се класификује као људско право физичких лица у погледу њиховог власништва. Опште признавање права на приватну својину ређе се налази и обично је тешко ограничено ако имовину поседују правна лица (тј. корпорације) и где се имовина користи за производњу а не за потрошњу.See generally AA Berle, 'Property, Production and Revolution' (1965) 65 Columbia Law Review 1
Право на имовину препознато је у члану 17. Универзалне декларације о људским правима, али није признато ни у Међународном споразуму о грађанским и политичким правима нити у Међународном пакту о економским, социјалним и културним правима. Европска конвенција о људским правима, у члану 1 Протокола 1, признаје право физичким и правним лицима на „мирно уживање свог власништва“, подложно „општем интересу или осигуравању плаћања пореза“.
Референце
Литература
AA Berle and GC Means, The Modern Corporation and Private Property (New York, Macmillan 1932) oclc 1411248 AA Berle, 'Property, Production and Revolution' (1965) 65 Columbia Law Review 1
Спољашње везе
Protocol I to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms
Категорија:Људска права