thumb|right|300px|Четири слободе, серија слика Нормана Роквела из 1943. године у част Четири слободе Френклина Д. Рузвелта, које су имале за циљ да опишу слободе за које су се бориле савезничке нације у Другом светском рату. thumb|right|300px|Гравира Четири слободе на Меморијалу Френклина Делана Рузвелта у Вашингтону.
Четири слободе () циљеви су које је изнео председник САД Френклин Д. Рузвелт у понедељак, 6. јануара 1941. године. У обраћању познатом као Говор о четири слободе (технички Обраћање о стању нације 1941. године), он је предложио четири основне слободе које би људи „свуда у свету” требало да уживају:
Слобода говора и изражавања Слобода вероисповести Слобода од немаштине Слобода од страха
Рузвелт је одржао свој говор 11 месеци пре изненадног јапанског напада на Перл Харбор, који је довео до тога да Сједињене Америчке Државе објаве рат Јапану 8. децембра 1941. године. Говор о стању нације пред Конгресом углавном се бавио националном безбедношћу Сједињених Држава и претњом коју је другим демократијама представљао светски рат. У говору је направио раскид са дугогодишњом традицијом неинтервенционизма Сједињених Држава. Истакао је улогу САД у помоћи савезницима који су већ били укључени у ратовање, посебно Великој Британији и Кини.
У том контексту, он је сумирао вредности демократије иза двопартијског консензуса о међународном ангажовању који је постојао у то време. Познати цитат из говора претходи тим вредностима: „Као што људи не живе само од хлеба, они се не боре само оружјем.” У другој половини говора, он наводи предности демократије, које укључују економске прилике, запошљавање, социјалну сигурност и обећање „адекватне здравствене заштите”. Прве две слободе, слобода говора и вероисповести, заштићене су Првим амандманом у Уставу Сједињених Држава. Његово укључивање друге две слободе ишло је даље од традиционалних уставних вредности заштићених Повељом о правима САД. Рузвелт је подржао шире људско право на економску сигурност и антиципирао оно што ће деценијама касније постати познато као „људска безбедност” (парадигма) у студијама о економском развоју. Такође је укључио „слободу од страха” од међународне агресије, позивајући на „светско смањење наоружања”.
Историјски контекст
Током 1930-их, многи Американци, тврдећи да је учешће у Првом светском рату било грешка, били су одлучно против даљег интервенисања у европским пословима. Са Законима о неутралности установљеним након 1935. године, амерички закон је забранио продају наоружања земљама које су биле у рату и поставио ограничења на путовања бродовима зараћених страна..
Када је Други светски рат почео у септембру 1939. године, закони о неутралности су још увек били на снази и осигуравали су да се никаква значајна подршка не може пружити Британији и Француској. Ревизијом Закона о неутралности 1939. године, Рузвелт је усвојио политику „метода које нису рат”, којом су залихе и наоружање могли бити дати европским савезницима, под условом да не буде објаве рата и да се не шаљу трупе.Kennedy, David M., Freedom From Fear: the American people in depression and war, 1929–1945 (1999) 427–434. До децембра 1940. године, Европа је углавном била на милости Адолфа Хитлера и немачког нацистичког режима. Са поразом Француске у јуну 1940, Британија и њена прекоморска империја стајале су саме против војног савеза Немачке, Италије и Јапана. Винстон Черчил, као премијер Британије, позвао је Рузвелта и Сједињене Државе да их снабдеју наоружањем како би наставили са ратним напорима.
Светска изложба у Њујорку 1939. славила је Четири слободе – религију, говор, штампу и окупљање – и наручила од Леа Фридлендера да креира скулптуре које их представљају. Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија описао је резултујуће статуе као „срце изложбе”. Касније ће Рузвелт прогласити своје „Четири суштинске слободе” и позвати Волтера Расела да створи Споменик Четири слободе који је на крају посвећен у Медисон сквер гардену у Њујорку.
Оне су се такође појавиле на полеђини АМ-лире, новчанице савезничке војне валуте која је издата у Италији током Другог светског рата од стране Американаца, а која је била ефективно окупациона валута, гарантована америчким доларом.
Говор
Говор о четири слободе одржан је 6. јануара 1941. године. Рузвелтова нада била је да пружи оправдање зашто Сједињене Државе треба да напусте изолационистичку политику која је произашла из Првог светског рата. У обраћању, Рузвелт је критиковао изолационизам, рекавши: „Ниједан реалан Американац не може очекивати од диктаторског мира међународну великодушност, или повратак истинске независности, или светско разоружање, или слободу изражавања, или слободу вероисповести – или чак добро пословање. Такав мир нам не би донео никакву сигурност, ни нама ни нашим суседима. 'Они који би се одрекли суштинске слободе да би купили мало привремене сигурности, не заслужују ни слободу ни сигурност.'”
Говор се поклопио са увођењем Закона о зајму и најму, који је промовисао Рузвелтов план да постане „арсенал демократије”. и подржи савезнике (углавном Британце) са преко потребним залихама.. Штавише, говор је успоставио оно што ће постати идеолошка основа за учешће Америке у Другом светском рату, све уоквирено у смислу индивидуалних права и слобода које су обележје америчке политике.
Говор који је одржао председник Рузвелт укључивао је следећи текст, познат као „Четири слободе”:
thumb|220px|Застава Четири слободе или „Застава части Уједињених нација” 1943–1948.
Касније у истом говору председник је наставио да прецизира шест основних циљева: Једнакост прилика за младе и за друге. Послови за оне који могу да раде. Сигурност за оне којима је потребна. Укидање посебних привилегија за малобројне. Очување грађанских слобода за све. Уживање у плодовима научног напретка у ширем и стално растућем животном стандарду.
Оправдање за рат
Декларација Четири слободе као оправдање за рат одјекивала је током остатка рата, и деценијама касније као оквир сећања. Слободе су постале главни елемент америчких ратних циљева и центар свих покушаја да се прикупи јавна подршка за рат. Са стварањем Канцеларије за ратне информације (1942), као и чувеним сликама Нормана Роквела, слободе су рекламиране као вредности кључне за амерички живот и примери америчке изузетности.
Опозиција
Говор о четири слободе био је популаран, а циљеви су били утицајни у послератној политици. Међутим, 1941. године говор је наишао на оштре критике антиратних елемената. Критичари су тврдили да су Четири слободе једноставно повеља за Рузвелтов Њу дил, социјалне реформе које су већ створиле оштре поделе унутар Конгреса. Конзервативци који су се противили социјалним програмима и повећаној владиној интервенцији аргументовали су против Рузвелтовог покушаја да оправда и прикаже рат као неопходан за одбрану узвишених циљева.
Иако су слободе заиста постале снажан аспект америчког размишљања о рату, оне никада нису биле искључиво оправдање за рат. Анкете и истраживања која је спровела Канцеларија за ратне информације САД (OWI) откриле су да су самоодбрана и освета за напад на Перл Харбор и даље били најчешћи разлози за рат.
Уједињене нације
Концепт Четири слободе постао је део личне мисије коју је преузела бивша прва дама Еленор Рузвелт 1948. године. Она је помогла да се инспирише Универзална декларација о људским правима Уједињених нација, Резолуција Генералне скупштине 217А. Заиста, ове Четири слободе су експлицитно уграђене у преамбулу Универзалне декларације о људским правима, која гласи: „Будући да су непоштовање и презир према људским правима довели до варварских поступака који су вређали савест човечанства, и долазак света у којем ће људска бића уживати слободу говора и уверења и слободу од страха и немаштине проглашен је највишом тежњом обичних људи.”
Разоружање
ФДР је позвао на „светско смањење наоружања” као циљ за „будуће дане, које тражимо да учинимо сигурним”, али који је био „достижан у нашем времену и генерацији”. Непосредније, међутим, позвао је на масовно повећање америчке производње оружја:
Кршење
У радио обраћању из 1942. године, председник Рузвелт је изјавио да Четири слободе оличавају „права људи сваке вере и сваке расе, где год да живе”. (New York: W.W. Norton, 1998) . Дана 19. фебруара 1942. године, овластио је интернирање јапанских Американаца Извршном наредбом 9066. Она је дозволила локалним војним командантима да одреде „војне области” као „зоне искључења”, из којих „било која или све особе могу бити искључене”. Ова моћ је искоришћена да се прогласи да су сви људи јапанског порекла искључени са целе пацифичке обале, укључујући целу Калифорнију и већи део Орегона, Вашингтона и Аризоне, осим оних у интернацијским логорима.Korematsu v. the United States неслагање судије Овена Џозефуса Робертса, репродуковано на findlaw.com. Приступљено 12. 9. 2006. До 1946. године, Сједињене Државе су затвориле 120.000 појединаца јапанског порекла, од којих је око 80.000 било рођено у Сједињеним Државама.Park, Yoosun, Facilitating Injustice: Tracing the Role of Social Workers in the World War II Internment of Japanese Americans. (Social Service Review 82.3, 2008) 448.
Афроамериканци су такође често доживљавали контрадикције између реторике Четири слободе и сурове стварности. „Политички прогнани Џ. Б. Мартин,” пише историчар Дејвид Беито, тада живећи у Чикагу, морао је имати помешана осећања ако је слушао председников говор. Крампова машина [тада блиско повезана са ФДР-ом], након што је „полицијски контролисала” његову апотеку, отерала га је [црног републиканског лидера] из Мемфиса.”
Парк четири слободе Френклина Д. Рузвелта
Парк четири слободе Френклина Д. Рузвелта је парк који је дизајнирао архитекта Луј Кан за јужну тачку Рузвелтовог острва. Парк слави чувени говор, а текст из говора је уклесан на гранитном зиду у коначном дизајну парка.
Награде
Институт Рузвелт одаје почаст истакнутим појединцима који су показали доживотну посвећеност овим идеалима. Медаље Награде Четири слободе додељују се на церемонијама у Хајд Парку у Њујорку и Миделбургу у Холандији наизменично сваке године. Награде су први пут представљене 1982. године на стогодишњицу рођења председника Рузвелта, као и на двестагодишњицу дипломатских односа између Сједињених Држава и Холандије.
Међу лауреатима су били:
Вилијам Бренан Њ.В. Хуан Карлос од Шпаније Џими Картер Бил Клинтон Далај Лама Михаил Горбачов Ејверел Хариман Вацлав Хавел Њ.К.В. Принцеза Јулијана од Холандије Џон Ф. Кенеди Мајк Менсфилд Пол Њумен Тип О’Нил Шимон Перес Корета Скот Кинг Брент Скаукрофт Хари С. Труман Лив Улман Ели Визел Џоан Вудвард
У популарној култури
Роман Џона Кроулија Четири слободе (2009) у великој мери је заснован на темама Рузвелтовог говора. ФДР је наручио од вајара Волтера Расела да дизајнира споменик који ће бити посвећен првом хероју рата. Споменик Четири слободе креиран је 1941. и посвећен у Медисон сквер гардену, у Њујорку, 1943. године. Уметник Киндред Меклири насликао је Америку моћну (1941), такође познату као Одбрана људских слобода, у згради Стејт департмента Хари С. Труман. Уметник Хуго Балин насликао је мурал Четири слободе (1942) у Већници Градске скупштине Бербанка, Калифорнија. Муралиста из Њу Џерзија Мајкл Ленсон (1903–1972) насликао је мурал Четири слободе (1943) за школу у четрнаестој улици у Њуарку, Њу Џерзи. Муралиста Антон Рефрежје насликао је мурале Историја Сан Франциска (завршени 1948) у Ринкон центру у Сан Франциску, Калифорнија; панел 27 приказује четири слободе. Уметница Милдред Нангестер Вулф насликала је мурал Четири слободе на четири панела (завршен 1959) који приказује четири слободе за сеоску продавницу у Ричтону, Мисисипи. Ти панели сада висе у Музеју уметности Мисисипија. Алин Кокс насликао је четири мурала Четири слободе (завршени 1982) који висе у Дворани великог експеримента у Представничком дому Сједињених Америчких Држава; сваки од четири панела приказује алегоријске фигуре које представљају четири слободе.