Аутобиографија је дело српског писца Бранислава Нушића, објављено 1924. године.„Политика”, 28. септембар 1924, стр. 4 Написано је поводом шездесетогодишњице пишчевог живота и јубилеја његовог књижевног рада.

Иако је засновано на догађајима из Нушићевог живота, дело није конципирано као класичан документарни животопис. Писац сопствено детињство, школовање, младост, љубави, затвор, војску и женидбу представља кроз хумор, иронију, пародију и сатиру. Због таквог поступка дело се у литератури одређује као жанровски сложено и повезује са аутобиографијом и романескном прозом.

Аутобиографија се налази у школској лектири у Србији.

Настанак и концепција

У Пишчевом предговору Нушић на шаљив начин објашњава разлоге за писање дела. Полазећи од пародије биографија „великих људи” и академских аутобиографија, он представља сопствену књигу као начин да сам исприча свој живот пре него што то учине будући биографи.

Писац изричито наводи да опис живота почиње рођењем и завршава женидбом. Период од рођења до женидбе духовито пореди са историјским раздобљем „од досељења до пропасти”, док оно што долази после брака назива периодом „робовања и патњи”.

Нушић такође објашњава да је књигу написао поводом шездесетогодишњице живота, осврћући се на младост не са намером да за њом жали, већ да јој се насмеје.

Садржај

Дело има 26 поглавља:

Пишчев предговор Од рођења до првог зуба Од првог зуба до панталона Човек у панталонама Суђаје Школовање Основна школа Хришћанска наука Српски језик Историја Географија Јестаственица Страни језици Математика Физика и хемија Мртви језици Прва љубав Прва и последња песма Друга љубав Од треће до закључно дванаесте љубави Q. b. f. f. f. s. Тамница Војска Брак Неисписана глава Поговор

Радња и тематске целине

У првим поглављима Нушић на пародичан начин приповеда о сопственом рођењу и најранијем детињству. Он преувеличава и комично тумачи податке које биографи обично сматрају важним, попут датума и места рођења, породичног порекла, првих зуба, првих речи и проходавања.

Значајан део књиге посвећен је школовању. У поглављима о појединим школским предметима Нушић описује однос ученика према школи, наставницима и градиву. Кроз хумор и пародију приказује несразмеру између начина на који деца разумеју свет и начина на који им школа тај свет објашњава.

Следе поглавља о првим љубавима, покушајима писања поезије и другим догађајима из младости. Љубавна искуства такође су представљена кроз самоиронију и преувеличавање.

У поглављу Тамница Нушић обрађује искуство затвора, а затим следе поглавља о војсци и браку. Женидбом се завршава део живота који је писац одлучио да обухвати аутобиографијом.

Неисписана глава заснована је на поступку намерног изостављања садржаја, док Поговор представља необичан завршетак дела.

Хумор и аутобиографски поступак

Једно од главних обележја дела је пародирање традиционалног биографског и аутобиографског стила.

Нушић често полази од стварног или наизглед стварног биографског податка, а затим га развија у комичну ситуацију. Приповедач сопствени живот третира као грађу за шалу, па предмет његове ироније постају и он сам, породица, школа, друштвене установе и различите друштвене навике.

У Пишчевом предговору нарочито се пародира начин на који биографи улепшавају животе познатих личности. Нушић измишљеним примерима показује како обични или непријатни догађаји у биографском писању могу бити преобликовани у узвишене епизоде.

Хумор је присутан и у односу одраслог приповедача према сопственом детињству. Он дечје доживљаје тумачи језиком одраслих, науке, политике, историје или бирократије, чиме настаје раскорак између безначајног догађаја и претерано озбиљног начина на који је описан.

Школовање

Поглавља посвећена школи чине једну од најобимнијих тематских целина књиге. После општих поглавља Школовање и Основна школа, следе посебна поглавља о хришћанској науци, српском језику, историји, географији, јестаственици, страним језицима, математици, физици и хемији и мртвим језицима.

Школски предмети нису представљени као систематичан опис Нушићевог образовања, већ као повод за низ хумористичких и сатиричних епизода.

У овим поглављима писац посебно користи неспоразум, дословно дечје разумевање наставног садржаја и пародију школског језика.

Поговор

Књига се завршава поглављем Поговор, које је обликовано као разговор новинара са Нушићем после његове смрти.

Овим поступком аутор наставља пародију аутобиографије и изван граница живота који је претходно описао. Поговор се завршава црнохуморном мишљу да, када се једном буде чуло да је умро, свет можда неће поверовати у ту вест јер је Нушић током живота сувише често терао шалу са њим.

Аутобиографија у настави

Дело је заступљено у настави српског језика и књижевности.

У проучавању дела посебна пажња посвећује се Нушићевом хумору, самоиронији, пародији школства и начину на који се аутобиографска грађа претвара у књижевни текст.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Бранислав Нушић Категорија:Књиге 1924. Категорија:Српске аутобиографије и мемоари Категорија:Српска хумористичка књижевност