Укопан пенис или скривен пенис () је функционални, естетски и психолошки проблем, који се може јавити код мушкараца са нормално развијеним пенисом, који је скривен циркуларним обухватом хипертрофичног масног ткива супрапубичне регије.Campbell, M.: Embryology and anomalies of the urogenital tract. In: Clinical Pediatric Urology. Philadelphia: W. B. Saunders Co., chapt. 3, : 268, 1986 Укопан пенис се лечи једноставном и ефикасном амбулантном методом, уз минимални број компликација и рецидива, и пружа одличне дугорочне козметичке резултате.
Етиологија Иако разни етиолошки фактори могу бити узрок укопаног пениса, према подацима из новијих истраживања наводи се као примарни узроци: поремећај развоја тунике дартос која фиксира пенис и онемогућује његову физиолошку покретљивост. * изражено препубично масно ткиво.
Клиничка слика 300px|мини|Микропенис Укопан пенис примећује се након шест месеци старости детета, а све је израженији како дечак стари. Код дечака до две године пенис изгледа као пупољак, а код старије деце заједно са кожом изгледа као дугме.
Ова аномалија у стидној регији садржи хипертрофичну поткожну масноћу која кружно обухвата пенис, а кратка кожу пениса и прекомерно развијени унутрашњи лист (препуцијума) покривају пенис.
Укопан пенис изазива поремећај у развоју тунике дартос (овојнице или омотача), која обавија тестисе својим овојницама, са коже скротума прелази на пенис.
Овојнице пениса су еластичне и прилагођавају се промени његове запремине. Код укопаног пениса, ова овојница (туника) развија се у облику нееластичне плоче која причвршћује пенис за околно ткиво, спречавајући га да се нормално помера и излази изнад нивоа коже стидне регије.
Дијагноза 300px|мини|Укопан пенис код гојазне особе старе 40 година Дијагноза укопаног пениса поставља се инспекцијом, у току које се не виде тело и главић пениса. Палпацијом се утврђује да ли је пенис уобичајене величине и скривен у супрапубичном масном ткиву. Укопан пенис има јако развијен унутрашњи лист препуција и кратку кожу пениса.
У току прегледа важно је утврдити разлику између укопаног пенис, који диференцијално дијагностички треба разликовати од других аномалија пениса,Keyes, E. L., Jr.: Phimosis, paraphimosis, tumors of the penis. In: Urology. New York: Appleton, chapt. 67, код којих је карактеристична пеноскротална фузија и код које је скривени пенис нпр. настао као резултат ожиљних промена након циркумцизија.
Код изражене гојазности може се стећи и погрешан утисак постојања укопаног пениса.
Терапија Терапија еписпадије је хируршко, у једном акту, а оптимални период за интервенцију је између друге и треће године живота. Основни циљ терапије је да се продужи мокраћна цев, од коже без длака и то широког дијаметра и све до врха пениса, односно до њеног отвора на врху пениса, како би се формирао прав и издужен пенис колико је могуће, због добијања правилно усмереног и доброг млаза мокраће уз решавање инконтиненције.
Иако постоји неколико описаних оперативних техника, битно је код свих техника: ослобађање препуцијума, ресекција тунике дартос до базе пениса, фиксирање поткожног ткива за тунику албугинеу, делимична ресекција препубичног масног ткива. Током ове интервенције дренажа није неопходна.Shapiro S.: Surgical Treatment of The Buried Penis. Urology. 1987; 30:
Види још Микропенис Пенис Референце
Категорија:Пенис Категорија:Урологија