мини|десно|Басен за наводњавање

Сушна сезона или сезона суша је годишње раздобље слабих падавина, посебно у тропима. Клима у тропима одређена је тропским кишним појасом, који се током године креће од северних ка јужним тропима и назад. Тропски кишни појас на јужној хемисфери траје отприлике од октобра до марта. За то време у северним тропима влада сушна сезона са све мање падавинама, а дани су углавном сунчани током читавог периода. Од априла до септембра сезона киша је на северној хемисфери, а у јужним тропима је сушна сезона. По Климатској класификацији Копен, када се говори о тропској клими, месец сушне сезоне се дефинише као месец када је просечна количина падавина испод 60 мм.

Током сушне сезоне влажност је веома ниска, због чега неки басени за наводњавање и неке реке пресушују. Овај недостатак воде (а самим тим и хране) може присилити многе животиње да пређу на плоднија места. Примери таквих животиња су зебре, слонови, и гну. Због недостатка воде у биљкама, често долази до избијања пожара.

Подаци показују да се у Африци почетак сушне сезоне поклапа са порастом броја оболелих од малих богиња - за које истраживачи верују да би се могли приписати већој концентрацији људи у сушној сезони, јер су пољопривредни радови готово неизводљиви без наводњавања. У то време, неки пољопривредници се селе у градове, стварајући чворишта веће густине насељености и омогућавајући да се болест лакше шири.

Кишни појас

Кишни појас сеже отприлике на северу од северног повратника и крајње јужно до Јужног повратника. У близини ових географских ширина, постоји једна кишна и једна сушна сезона годишње. На екватору постоје две кишне и две сушне сезоне, јер кишни појас пролази два пута годишње, једном се креће према северу, а једном према југу. Између тропа и екватора може доћи до кратке кишне и дуге кишне сезоне; и кратке сушне и дуге сушне сезоне. Међутим, локална географија може значајно изменити ове климатске обрасце.

мини|десно|Шума Амазоније у Манаусу Нови подаци показују да у сезонским деловима у Амазонији раст и покривеност лишћа варирају између сушних и кишних сезона - са око 25% више лишћа и бржим растом у сушној сезони. Истраживачи верују да сама Амазонија утиче на почетак влажне сезоне: растом лишћа више испарава вода. Међутим, овај раст се појављује само у нетакнутим деловима око реке Амазон, где истраживачи верују да корење може проћи дубље и скупити више кишнице. Такође се показало да је ниво озона много већи у току сушне него у току кишне сезоне у сливу реке Амазон.

Тропски кишни појас лежи на јужној хемисфери отприлике од октобра до марта; за то време северни тропски крајеви имају сушну сезону са ређим падавинама, а дани су обично сунчани. Од априла до септембра, кишни појас лежи на северној хемисфери, а јужни тропски крајеви имају своју сушну сезону. Према Кепеновој класификацији климе, за тропску климу, месец сушне сезоне је дефинисан као месец када је просечна количина падавина испод .

Кишни појас сеже отприлике на север до тропика Рака и до југа до тропика Јарца. У близини ових географских ширина постоји једна влажна и једна сушна сезона годишње. На екватору постоје две влажне и две суве сезоне, пошто кишни појас пролази два пута годишње, једном померајући се на север, а једном на југ. Између тропа и екватора, локације могу имати кратку влажну и дугу влажну сезону; и кратка сушна и дуга сушна сезона. Међутим, локална географија може значајно изменити ове климатске обрасце.

Суша

Током сушне сезоне, влажност је веома ниска, што доводи до пресушивања неких појилишта и река. Овај недостатак воде (и недостатак снабдевања храном) може натерати многе животиње на испаши да мигрирају на плоднија места. Примери таквих животиња су: зебре, слонови, жирафе, носорози, антилопе и гну, водени биволи, ртски биволи, гаури, тапири, емуи, нојеви, нандуи и кенгури. Због недостатка воде у биљкама чести су шумски пожари (дивљи пожари).

Базе података мини|десно|Мале богиње

Подаци показују да се у Африци почетак сушне сезоне поклапа са порастом случајева морбила, за које истраживачи верују да се може приписати већој концентрацији људи у сушној сезони, јер су пољопривредне операције су скоро немогуће без наводњавања. За то време, неки фармери се селе у градове, стварајући чворишта веће густине насељености и омогућавајући да се болест лакше шири.

Истраживање

Нови подаци показују да у сезонским деловима јужноамеричке амазонске прашуме, раст и покривеност лишћа варира између сушне и влажне сезоне — са око 25% више листова и бржим растом у сушној сезони. Истраживачи верују да сам Амазон утиче на почетак влажне сезоне: настанак више лишћа, доводи до испаравања више воде. Међутим, овај раст се појављује само у нетакнутим деловима слива Амазона, где истраживачи верују да корење може досећи дубље и прикупити више кишнице. Такође се показало да су нивои озона много већи у сушној него у влажној сезони у басену Амазона.

Референце

Литература

Andersen, S. O. and K. M. Sarma. (2002). . (Ambassador Benedick was the Chief U.S. Negotiator at the meetings that resulted in the Montreal Protocol.) .

.

Спољашње везе

Категорија:Годишња доба Категорија:Клима