__БЕЗКН__
Palaeanodonta (Палаеанодонта — „древне крезубе животиње”) је изумрли ред плаценталних сисара унутар кладуса Pholidotamorpha, који је у периоду од средњег палеоцена до раног олигоцена настањиво подручје Европе, Азије и Сјеверне Америке. Овај ред сисара су чинили породице Ernanodontidae и Escavadodontidae, родови Arcticanodon и Melaniella, и парафилетске породице Epoicotheriidae и Metacheiromyidae. Стручни назив за чланове овог реда сисара је палаеанодонти, али су такође знани и под неформалним називом праљускавци.
Етимологија назива Ред: Поријекло назива од: Значење назива:Palaeanodonta старогрчке ријечи палеос (), која значи древан или прастар старогрчке ријечи ан (), која значи без и старогрчке ријечи одус (), која значи зубдревне крезубе животиње
Опис Представници реда Palaeanodonta су били фосоријални и полуфосоријални сисари. Ови сисари су били инсектоједи по исхрани (тј. хранили су се са инсектима и ситним бескичмењацима). По својој грађи тијела су ови сисари били разноврсни: неки су наликовали на љускавце и на представнике надреда Xenarthra, док су неки били налик на праве кртице, златне кртице и торбарске кртице.
Упркос свом називу и сродству са љускавцима, представници ове групе сисара су имали зубе у вилицама. Рани представници су имали минималне троврхе преткутњаке и кутњаке, док су касније врсте имале клинасте или на други начин смањене крунице кутњака. Такође су многе врсте посједовале и велике очњаке. Док су им вилице биле затворене, доњи очњаци су им заклањали горње. Ови сисари генерално имају ниске и каудално широке лобање, са значајним ламбдоидним шавом и надуваним булама и сквамозама. Врсте из овог реда сисара су посједовали дуги љепљиви језик са којим су хватали мраве и термите. Чуло мириса је било добро развијено код ови сисара.
Еволуција Представници овог реда сисара воде поријекло од предака из кладуса Pholidotamorpha, који су се појавили на подручју Сјеверне Америке у периоду раног палеоцена. На сјеверноамеричком континенту су се ови сисари разгранали у многе групе, од који су неке прешле из Сјеверне Америке на подручје ЕвропеGerhard Storch, Michael Rummel (1999.) Paläontologische Zeitschrift. и Азије.
Најранији знани представник овог реда сисара је била врста Ernanodon antelios, која се живјела у периоду од средњег до касног палеоцена (од 62,22 до 56,0 милиона година) на простору Кине (покрајина Гуангдунг) и Монголије (покрајина Умнугови). Најкаснији знани представник овог реда сисара је била врста Molaetherium heissigi, која се живјела почетком олигоцена (од 33,9 до 30,9 милиона година) на простору Њемачке (у Баварској).
Систематика Историја класификације У почетку, представници реда Palaeanodonta су били уврштени унутар реда Edentata заједно са љускавцима, представницима група Xenarthra и Tubulidentata, и са изумрлом породицом Ernanodontidae. Једно вријеме, ова ред сисара је био уврштен и унутар изумрлог реда Cimolesta као засебна подгрупа љускаваца, но у каснијим истраживањима су препознати као засебан ред сисара унутар мирореда Ferae. Такође је утврђено да су љускавци најближи сродници овог реда сисара и да заједно чине кладус Pholidotamorpha.
Класификација Класификација реда Palaeanodonta: Ранија класификација: Савремена класификација: Ред: †Palaeanodonta (праљускавци) Породица: (парафилетска породица) Породица: †Escavadodontidae Породица: †Metacheiromyidae Incertae sedis: Род: †Arcticanodon Род: †Melaniella Ред: †Palaeanodonta (праљускавци) Породица: (парафилетска породица) Породица: †Ernanodontidae Породица: †Escavadodontidae Породица: (парафилетска породица) Incertae sedis: Род: †Arcticanodon Род: †Melaniella
Филогенија Доље приказан кладограм представља филогенетске везе реда Palaeanodonta.Rose, K. D. (2008.) "Palaeanodonta and Pholidota"; pp. 135–146 in C. M. Janis, G. F. Gunnell, and M. Uhen (eds.), "Evolution of Tertiary Mammals of North America. Volume 2: Small Mammals, Xenarthrans, and Marine Mammals." Cambridge University Press, Cambridge, U.K.
Временска распрострањеност Унутар кладуса Pholidotamorpha
Унутар реда Palaeanodonta
Види још Класификација сисара Pholidotamorpha
Референце
Литература
.