Икарус ИM-1 је хидроавион (Извиђач Морнарички) произведен 1926. године у фабрици авиона Икарус из Новог Сада, а за потребе Поморског ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије.
Пројектовање и развој мини|лево|150px|Инж. Јосип Микл пројектант авиона Икарус ИМ-1 мини|десно|300px|Цртеж авиона Икарус ИМ-1 у 3 пројекције Због перманентних претњи Италије и њених територијалних претензија на Далмацију, ратна морнарица Краљевине СХС је имала потребе за једним извиђачким хидроавионом великог радијуса дејства. С обзиром да је већ имала позитивно искуство са коришћењем Икарусовог школског хидроавиона Икарус ШМ, морнарица је понудила Икарусу и њеном стручном тиму на чијем се челу налазио технички директор инжењер Јосип Микл, да за потребе Поморског ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије пројектује и произведе овакав један хидроавион. Пројект и израда прототипа хидроавиона који добија име према почетним словима намене ИМ (Извиђач Морнарички) били су завршени током пролећа 1926. године а пробни лет обављен 31. маја 1926. године на Дунаву крај Новог Сада. Нажалост овај пробни лет није успео и том приликом су погинули поручник бојног брода II класе хидропилот Иво Шуман и морнарски вођа I класе механичар Фрањо Калина.
Икарус је одмах након овога приступио изради другог прототипа извиђачког хидроавиона са мотором Форд-Либерти -{L-12}- снаге 400 KS, који је као и претходни конструисао инж. Јосип Микл технички директор Икаруса. Нови прототип је добио назив Икарус ИО (извиђач обални), био је класични двокрилац и први пробни лет је обављен на Дунаву код Новог Сада септембра месеца 1926. године. Овај авион је ушао у серијску производњу и коришћен је све до почетка рата април 1941.
Две године касније 1928. године инжењер Микл је пројектовао још један хидроавион Икарус ИМ-2, који је био сличан авиону Икарус ИМ-1. исте године је направљен прототип који је такође тестиран у Новом Сада. Тестирање је успешно обављено али није дошло до серијске производње, остало се само на прототипу.
Технички опис Икарус ИМ-1 спада у класу хидроавиона са централним чамцем, потпуно је дрвене конструкције. Био је двокрилац, крила су му дрвене конструкције са две рамењаче заобљена на крајевима и пресвучена платном. Доње крило је мањих димензија од горњег, самоносеће је веће дебљине, а испод њега се налазе уграђени помоћни пловци који повећавају стабилност пловидбе. Горње крило је са косим упорницама од метала ослоњено на труп. Горње и доње крило код овог авиона нису била спојена никаквим упорницама нити затезачима и представљале су независне конструктивне целине и у томе је била специфичност овог авиона. Између трупа и горњег крила на металној конструкцији носача мотора (балдахин) налазио се мотор. Авион је погонио водом хлађени мотор БМВ од 260 -{KS}-, са дрвеном потисном елисом фиксног корака. Имао је места за три члана посаде, извиђач и пилот су седели паралелно један поред другог а нишанџија је седео испред њих у турели. Предвиђено је било, да авион поред обалског извиђања има и функцију лаког бомбардера требало је да понесе око 250 -{kg}-. убојитог терета и да је наоружан једним митраљезом Дарне 7,7 -{mm}- на окретници у предњој турели.
Оперативно коришћење Уместо оперативног коришћења овог авиона, овде се преноси део чланка о пробном лету објављеном у листу "Наша Крила"
Види још Икарус ШМ Икарус ИО Арно HD-41H Хајнкел He-8 Рогожарски СИМ-XII-Х Рогожарски СИМ-XIV-Х Ханза-Бранденбург W.13 Ханза-Бранденбург W.18 Лонер TL Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д. Списак авиона произведених у Икарусу до 1941 Spisak hidroaviona, letećih čamaca i amfibija
Референце
Литература
Спољашње везе -{Јосип Микл}-
Категорија:Икарус Категорија:Двокрилци (авиони) Категорија:Хидроавиони Категорија:Југословенски и српски авиони Категорија:Ваздухоплови ВВКЈ