Драгица Вујадиновић (1954) је српска филозофкиња и експерт у области политичке теорије, родних студија, политичке филозофије, социологије и филозофије.
Образовање Драгица је дипломирала на Филозофском факултету у Београду 1977. године. Пет година касније обавља магистратуру на истом факултету, а 1986. докторира на Правном факултету у Београду.
Каријера Драгица Вујадиновић је у звању редовног професора од јануара 2007. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Управница је мастер студија европских интеграција на Правном факултетиу Универзитета у Београду. Чланица је Европске мреже цивилног друштва, Филозофског друштва Србије, Европског удружења за социологију, светског и српског удружења за филозофију и социологију права, међународног удружења уставног права.
Активизам Најближа је сарадница Центра за људска права у Београду.
Књиге Неке од објављених књига су:
Будимпештанска школа - Теорија радикалних потреба, Никшић 1988, Уџбеник Политичке и правне теорије, Београд 1996, Политичка филозофија Роналда Дворкина, Београд 2007, Цивилно друштво и политичке институције, Београд 2009, Civil Society in Contemporary Context, Београд 2009 (in English), Democracy and Human Rights in the EU (co-authored with M. Jovanović and R. Etinski; in English), Марибор/Београд 2009, Serbia in the Maelstrom of Political Changes, (in English), коаутор са М. Јовановићем, Београд 2009, Identity, Political and Human Rights Culture as Prerequisites of Constitutional Democracy, Eleven International Publishing, Хаг, Холандија, 2013.
Награде Добитница је награде Анђелке Милић 2019.
Референце
Категорија:Рођени 1954. Категорија:Српски филозофи