Ханифа Капиџић-Османагић (Сарајево, 30. новембар. 1935 — Сарајево, 21. септембар 2019) била је босанскохерцеговачка и југословенска књижевна критичарка, историчарка књижевности есејиста, преводилац и чланица Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Позната је као пионир међу истраживачима рада српских надреалиста.

Биографија Ханифа Капиџић-Османагић рођена је 30. новембра 1935. године у Сарајеву, где се и школовала. Дипломирала је и магистрирала на Филозофском факултету у Сарајеву, на Одсеку за романске језике.

По завршетку факултета 1958. године изабрана је за асистента на катедри за француску књижевност. После узастопних избора у звање доцента и ванредног професора 1975. године изабрана је за редовног професора за савремену француску књижевност. У периоду од 1960. до 1963. школске године радила је као лектор српскохрватског језика на Faculte des Lettres Универзитета у Дижону (Француска), гдје је докторирала на тему Le surréalisme serbe et ses rapports avec le surréalisme francais (Српски надреализам и његови односи са француским надреализмом). У току универзитетске каријере Ханифа Капиџић-Османагић обављала је дужности шефа Катедре за француску књижевност, председника Вића Одсека за романистику, као и декана Филозофског факултета у Сарајеву (1973–1975) и проректора Универзитета у Сарајеву (1985–1988).

Током рата у Босни и Херцеговини (1992–1995) наставила је своје универзитетске дужности у опкољеном Сарајеву. На позив француске стране, а уз помоћ француских снага УНПРОФОР-а привремено је изашла из сарајевског обруча и у серији предавања одржаних у Француској, Швајцарској и Шпанији сведочила о ситуацији у граду. Истом приликом одржала је циклус предавања о надреализму Le surréalisme contre le nationalisme (Надреализам против национализма) на престижној École Normale Supérieure rue d’Ulm у Паризу, на којој је у оквиру тромесечних предавања наставила са гостовањем придруженог професора у наредне три године (1995-1997). Године 1997. на Одсеку за славистику универзитета Сорбона одржала је, као ванредни професор, шестомесечну наставу из књижевности бивше Југославије. Сарадњу са француском и повремена гостовања наставила је и у наредним годинама. Редовно је позивана на бројне француске универзитете и високе школе, а њено неуморно деловање у корист учења француског језика дало је несвакидашњи допринос утицају француске културе у Босни и Херцеговини.

Од 1998. Од 2005. године била је главни уредник часописа за књижевну и уметничку критику „Нови Израз”. Од 1997. до 2001. била је председница, а од 2001. до 2005. потпредседница ПЕН Центра Босне и Херцеговине.

Октобра 1995. године Ханифа Капиџић-Османагић изабрана је за дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Приступно предавање одржала је о „Грозданином кикоту” Хамзе Хуме. За редовног члана Одељења хуманистичких наука изабрана је 2005. године.

Истраживачки рад Професор Ханифа Капиџић-Османагић бавила се књижевношћу 20. века с продужецима у 21. век, у првом реду француском и компаративном, књижевностима у Босни и Херцеговини и широј регији, као и теоријом књижевности. Континуирано се бавила истраживачким радом у области надреализма, егзистенцијализма, структурализма, постструктурализма, женске књижевности у модернизму и постмодерној књижевности.

Иако се дела српских уметника надреалиста појављују на светским изложбама надреализма, везе, контакти, заједнички рад и међусобни утицаји ипак још нису довољно проучени. Професорка Ханифа Капиџић-Османагић истиче се својим радом као пионир међу истраживачима српских надреалиста и Београдског надреализма, а за њом следе и професорке Миланка Тодић и Јелена Новаковић.

Библиографија Као аутор Српски надреализам и његови односи са француским надреализмом (Свјетлост, Сарајево, 1966), Хрестоматија српског надреализма. Поезија и текстови (Свјетлост, Сарајево, 1970), Хрестоматија српског надреализма. Теорија и критика (Свјетлост, Сарајево, 1970), Суочења. Од надреализма до структуре, есеји (Свјетлост, Сарајево, 1976), Суочења II. Портрети и пригоде (Свјетлост, Сарајево, 1981), Суочења III. Ристић — Бегић — Давичо — Крлежа... есеји (Свјетлост, Сарајево, 1986), Поезија 1945–1980. Пјесници лирске апстракције (Институт за књижевност – Свјетлост, Сарајево, 1992 - Едиција уништена у рату 1992–1995; друго издање: Грачаница 1999), Сарајево, Сарајево... Суочења IV, ратни и поратни есеји (Сарајево 1998), У брзаке времена. Суочења V, омнибус (Сарајево, 2003). Структурализам. Постструктурализам. Леви Штраус. Барт. Фуко. Дерида. Ј. Кристева. Лакан. Делез. Гуатари и др: текстови у књизи Сувремена тумачења књижевности (Сарајево 2006) Огледи о Елен Сиксу. Ка поетици идиоматичке разлике. (Сарајево 2011).

Као приређивач Дјела Мидхата Бегића у 6. књига. Есеј о аутору, Марко Ристић, књижевни теоретичар и критичар. Есеј о аутору, Марко Ристић, 12 Ц, Накнадни дневник. Есеј о дјелу, Васко Попа, Пјесме. Уводни есеј, Марко Ристић, Књига поезије. Есеј о аутору и дјелу.

Као преводилац Le surréalisme serbe dans ses rapports avec le surréalisme français, Les belles lettres (Париз, 1968).

Знатан број студија и есеја Ханифе Капиџић-Османагић, објављиваних у књижевној периодици, још није уврштен у засебне књиге.

Награде и признања Ханифа Капиџић-Османагић добитница је бројних друштвених и професионалних признања за свој рад: Шестоаприлска награда града Сарајева (1978), Двадесетседмојулска награда Босне и Херцеговине, Награда Издавачког предузећа „Свјетлост” за есеј године (1993) Професор емеритус (2005), Награда Слобода ИПЦ Сарајево (2007), Fund for Free Expression Award USA (2007), Орден академских палми (Chevalier des palmes académiques) којом ју је одликовао председник Републике Француске (2007).

Добитница је и бројних универзитетских признања и плакета,

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Историчари књижевности Категорија:Сарајлије Категорија:Академици АНУБиХ Категорија:Књижевни критичари Категорија:Надреализам Категорија:Босанскохерцеговачки есејисти Категорија:Професори Универзитета у Сарајеву