Сејид Јахја Бакуви (, 1410.Бакуви. — Азербайджанская советская энциклопедия, 1974. — V. I. — P. 576. до 1462) био је азербејџански научник и средњовековни филозоф.M. Rıhtım – Seyid Yəya Bakuvi və Xəlvtilik, Bakı, 2006, səh 17M. Ə. Ayni – Seyid Yəhya Şirvani//Maarif və Mədəniyyət məcmuəsi, N6, Bakı, 1923S. Mümtaz – Seyid Yəhya, AMEA Əİ Fondu: 24/345A. A. Seyidzade – Seyid Yaxya Bakuvi, Salman Mümtaz adına ƏİA Fondu:47, saxlama vahidi97, səh 67B. G. Martin – A short history of the Khalweti order of Derwishes? California: Nikki k. Riddie, 1975F. D. Long – Khalwetiyya, IV, 1991V. Minorskiy – The Turks İran and the Caucasus in the middle ages, London, 1978H. Altınbaş – Tasavvuf tarihi, Ankara, tarihsiz, səh 198Encyclopedia of Islam, leiden, new edition, 1978Y/ Akp;nar – Azeri edebiyyatı araştırmaları, İstanbul, Dergah yayınları, 1994, səh 512Y. V. Çəmənzəminli – Tarixi, coğrafi və iqtisadi Azərbaycan, Bakı, 1993, səh 55F. Köçərli – Azərbaycan ədəbiyyatı materialları, I cild, Bakı, 1925Z. Məmmədov – Azərbaycan fəlsəfəsi tarixi, Bakı, 1994N. V. Minkeviç – Mustafayeva – Qrobniçı vuspalniçe Şirvanşaxov/Dokladı AN Azerb SSR, t. III, N1, 1947A. Akpınar – Bin yılın yüz şairi, Azerbaycan şiiri antolojisi, Ankara, KB, 2000, səh 305M. Ə. Rəsulzadə – Azerbaycan şairi Nizami, İstanbul, 1991, səh 402
Живот Сејид Јахја Бакуви рођен је у шемахинском рејону, у богатој породици. Живео је у 15. веку, у Бакуу, у палати Кхалилулах I.A. H. Hocazade – Seyid Yahya eş-Şirvani, İstanbul, 1319V. Bartold, F. Köprülü – İslam medeniyyeti tarihi, Ankara, DİB, 1984, səh 367M. Rıhtım – Seyid Yəhya Bakuvi və Xəlvətilik, Bakı, 2006S.S. Mustakimzde – Şerhi Virdü – Settar, SK: Pertev Paşa, N611 У младости је био ангажован у суфизму, и био је следбеник . Након његове смрти, Сејид Јахја Бакуви се свађао са студентом Пиризадеом око тога ко ће водити секту Кхалвати, након чега је напустио шемахински рејон, да би се преселио у Баку. У Бакуу се преселио у палату Кхалилулах I, где је стекао широку популарност као филозоф и научник. Ускоро број његових следбеника (и у земљама Блиског истока) прешао је десет хиљада људи.
Смрт Према једном извору, датум Бакувијеве смрти био је 1457, према другом 1462. Постоји маузолеј Сејида Јахја Бакувиа у Ширваншах палати.
Дела До данас је сачувано петнаест радова Сејида Јахја Бакувиа. Његова дела имају суфистички и мистични карактер. Чувају се у градовима Турске: Истанбулу (библиотека Muradiye), Конији, Маниси. Сејид Јахја Бакуви написао је филозофске трактате као што су , , , , и други, продирали су кроз религиозне и мистичне идеје који су вредни извори у сфери истраживања филозофије, астрономије и математике.
Референце
Категорија:Рођени 1410. Категорија:Умрли 1462. Категорија:Суфији Категорија:Средњовековни филозофи Категорија:Исламски филозофи