Жупанијски парк (познат још и као Градска башта) се налази у Зрењанину, у центру града, у дворишном делу старе Жупанијске палате, сада Градске куће Зрењанина. Парк је стављен под заштиту као споменик природе и сврстава се у значајно природно добро, односно природно добро -{III}- категорије, ради очувања аутентичности стилски обликованог простора, богатства дендрофлоре и вртно-архитектонских елемената.

Историјат Након реконструкције и доградње зграде Жупаније, 1887. године, формиран је и уређен физички изолован простор у дворишту, која је, у почетку, представљала место за одмор чиновника и њихових гостију и била недоступна за јавност. Изгледала је скромније него данас, првенствено због тога што су и садржаји унутар ње били подређени функционисању зграде – домарева зграда, на пример, наменски је грађена као електрична централа.

Из павиљона за променадне концерте, на чијој куполи стоји бакарна заставица с уписаном годином градње - 1889, некада су се парком и околином ширили звуци војне - „плех” музике. Две скулптуре дело су Јована Солдатовића - „Дечак и лане” и Томе Росандића - „Мала скица за коња”. Росандићев рад је заиста модел - за „коње вране” пред улазом у Дом Народне скупштине Републике Србије у Београду, а није познато како је ова скулптура стигла до зрењанинског парка.

Након Другог светског рата у паку је постављена камена статуа лава која је данас један од симбола града.

Поред скулптуре „Дечак и лане” налази се камена плоча четвртастог облика с ознаком „ФР”, постављена 1961. године. Испод ње крије се фундаментални репер ФР-3119 - висинска кота града Зрењанина, укључена у мрежу државног геодетског координатног система.

Како су деценије пролазиле парк је губио форму и богатство биљака. Када је постао јавно добро, уместо ризле на стазама, постављене су бетонске плоче које су постојале све до осамдесетих година 20. века када су замењене бетоном и асфалтом, што представља једну од највећих погрешних интервенција, чиме је овај парк изгубио на аутентичности и естетици. Након одласка последњег баштована, башта постаје све запуштенија а стакленици се полако урушавају.

Значајнија обнова инфраструктуре парка изведена је 1994. године према плану ревитализације који је урађен у Дирекцији за изградњу уређење града, а потписник идејног решења је био Воја Мраковић, шумарски инжињер. Том приликом су обновљене фасаде и олуци помоћних објеката, уклоњени су остаци урушеног стакленика и топлих јела, а огромни агрегат на струју је премештен у једну просторију зимске баште. Демонтирана је стара расвета на дрвеним бандерама а нова постављена на стубове од бронзе. Урађен је аутоматски систем за заливање. Допуњен је постојећи алпинетум-камењар. Доста тога је урађено на ревитализацији зеленила и новог засада цвећа.

Током 2024. године парк је реконструисан подигнут је нови потпорни зид код улаза из Улице др Славка Жупанског, зграда старе електричне централе уз главну стазу адаптира је у кантину и кафе, каменом су облажене постоље статуе коња, обнављен је зид и улазна капија од стране паркинга Градске управе.

Улазна капија 200п|мини|Обновљен кип Св. Ивана Непомука Улазна капија у Жупанијски парк из Улице Народног фронта јединствена је у овдашњој архитектури и вредан је занатски рад, с обиљем украса, док је на централном месту персонификација сунца, симбола моћи Жупаније. Зидани, рустични оквир ограде поседује барокне украсне елементе и вазу на врху. На сусретању ограде парка и јужног крила зграде налази се ниша уоквирена барокном едикулом, са тордираним стубовима и купастом надстрешницом од стакла и гвожђа. У ниши је пре Другог светског рата био смештен кип Светог Ивана Непомука, заштитника Монархије и стоне бискупске цркве Зрењанинске бискупије - Римокатоличке катедрале. Уклоњен је 1947. године, па поново урађен и враћен на исто место 16. маја 2008. године, на дан Светог Ивана Непомука.

Споменик природе Пројектован је у мешовитом стилу насталом комбиновањем елемената француског (класичног) и енглеског (пејзажног) стила и типичан је за време у којем је настао. Иако мали по површини, у њему се налазе стара стабла великих димензија и високих естетских одлика као што су: вредни стари примерци тисе (-{Taxus Baccata L.}-), црног бора (-{Pinus nigra Arn.}-), јаворолисног платана (-{Platanus acerifolia Wild.}-), ситнолисне липе (-{Tilia cordata Mill.}-), пауловние (-{Paulovnia tomentosa Steud.}-), и др. Више од половине површине парка прекривају травњаци, донети у бусенима с томашевачких и орловатских ливада.

Укупна површина заштићеног природног добра Споменика природе износи 1,13-{ha}-, у државној својини и установљен је режим заштите другог степена. Стараоц над Жупанијским парком је установа „Резервати природе” Зрењанин.

Галерија

Види још Споменик природе

Референце

Спољашње везе

Завод за заштиту природе Србије Споменици природе Регистар заштићених добара

Категорија:Споменици природе Србије Категорија:Паркови у Зрењанину