Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука је манифестација националног карактера веома атрактивног садржаје и богатог програма, која се тадиционална сваке зиме одржана на Златибору током фебруара месеца, од 1982. године. Хајка на вука има сложену организацију, због самог карактера лова и употребе оружја.Јовчић Добрица и Татјана Илић: Индикатори одрживог туризма, Гласник српског географског друштва, Свеска XC - Бр. 1., 277-305, 2010. Предуслови Највећи предатор на прсторима Србује јесте вук, који је сврстава у једну од ретких европских земаља у којој се бројност вука повећава. Њихова бројност није подједнака тако да у складу са овом чињеницом ни закон о ловству не третира ову врсту подједнако на свим територијама Републике Србије. У том смислу на територији АП Војводине вук је трајно заштићен, док је у централној Србији ван режима заштите, јер је на овим просторима бројност вука толика, да прави штету ловачким удружењима и појединим сеоским имањима.

Међу та подручја спада планина Златибор на којој је бројност вука толика да је редукција вукова и регулација природне равнотеже од стране човека неопходна. Хајка на вукове која се низ деценија уназад одржавала на овој планини, временом је добила проширивање садржаја и временом прерасла у традиционални Сабор ловаца на Златибору и Златибораку хајку на вука.Владимир Марковић, Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 146-147

Место и време одржавања манифестације Највећи део Сабора одржава се у Чајетини, док се хајка на вука, организује на потезу између Чиготе и Муртенице.

На прогон вука креће се из више праваца – Драгалице, Јокине ћуприје, Водица, Беле Реке, Страже, Љубишке Превије и Борове Главе.

Бројност учесника По масовности Сабор ловаца Србије и „Златиборска хајка на вука“ је једна од највећих манифестација ове врсте у Србији, јер у њој учествује око 1.000 ловаца из целе Србије и мањи или већи број ловаца из иностранства. док локални ловци чине мањи део учесника и посетилаца.

Како је ловно стрељштво све популарније у Србији око 42% учесника (испитаника) изјавило је да управо због ловног стрељаштва долази на сабор ловаца на Златибору.Владимир Марковић, Ловно стељаштво У:Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 148

Рекордан број посетилаца на Сабору забележен је за време „златног доба ” ловства у Србији и бившој Југославији, 1989. године када је у хајци учествовало чак 6.000. учесника.

Карактер и перманентност одржавања манифестације Карактеристике Сабора Осим економскок значаја, по свом садржају Сабор је манифеставија са израженим едукативним, културним, спортско-рекреатвним и етичким функцијама. Како је ово најважнија ловно-туристичка манифестација која има међународни карактер, функције и фактори ове манифестације имају одјека и преко граница Србије. 250px|мини|Дом културе у Чајетини, у коме се одржавају културно-уметнички и забавни програми у оквиру Сабора У оквиру Сабора одржавају се: бројна спортска такмичења у стрељаштву (од којих су најзначајније: покретна мета—силуета вука, непокретна мета—силуета срндаћа 200 m, глинени голубови-трап, кружна мета 400 m, куп „Први Партизан” Ужице, ваздушна пушка—ловачки подмладак), сам чин лова — Хајка на вука и Хајка на лисицу (као спортске манифестације са извесним елементима забавног карактера), изложбе ловачких трофеја, едукацију ловаца, научно-стручна саветовања, такмичења у ловном стрељаштву, припремање кулинарских специјалитете, на стрелишту, на коме се поставља ражањ за печење вола и спремају и други златиборски специјалитети, културно-уметнички и забавни програми, са незаобилазним наступима дувачких оркестара, презентација и продаја ловачког оружја и опреме и литаратуре, други програмски садржаји. Перманентност одржавања По перманентости одржавања Сабор ловаца и Хајка на вука представља једну од најстаријих манифестација на Златибору јер се традиционално одржава од 1982. године.

Значај Сабор има и национални и међународни значај, јер предстаља афирмисан и стандардан елемент туристичке понуде Златиборског округа, у оквиру које долазе ловци готово из свих крајева Србије, и инострани ловци-туристи из околних земаља као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Румунија, али и из оних удаљенијих из Словеније, Немачке, Украјне.

По уложеним средствима и традиције коју има, Сабор даје релативно велике ефекте са становишта едукативне, културне, спортско-рекреатвне и туристичке функције јер повећања туристички промета и потрошњу.Прентовић, Р., (2003), Ловни туризам, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад

Други по значају су промотивни ефекти читаве манифестације, који производе значајне туристичке ефекте, мада у новије време, услед деловања различитих друштава за заштиту животиња (вука) манифестација је донекле под утицајем контрапродуктивних ставова.

Ово је једна од ретких манифестације у Србији која је у финансијском смислу одржива, јер се делом самофинансира од котизације и других прихода. 500px|мини|центар|Једна од предеоних целина Златибора, на којој се сваке зиме одржава Сабор ловаца Србије Мере безбедности Организатори Сабора посебну пажњу посвећују безбедности свих учесника за време бројних садржаја у оквиру Сабора,па се тако пре почетка хајке сви учесници обавезно упознају са правилима понашања за време трајања самог лова, што има и „дубљи васпитни утицај јер ће многи ловци научено знање применити и у будућим хајкама или групним лововима.”

Програм Сабора 250px|мини|Изложба ловачких трофеја један је од садржаја Сабора Први дан (четвртак) 15.00 h Дочек гостију, изложба ловачких трофеја - изложбено продајни штандови 20.00 h Отварање Сабора и коктел добродошлице у ресторану Други дан (петак) 09.00 h Стрелиште “Зова” - 5 дисциплина Меморијал “Душан Бојовић” покретна мета (силуета вука) Меморијал “Славко Дондур” непокретна мета (силуета срндаћа) Меморијал “Др Војкан Јовановић” глинени голубови (“ТРАП”) КУП “Први Партизан” 400 м Ваздушна пушка ловачки подмладак Кинолошка манифестација ревијална смотра гонича Ловачки таблић 18.00 h Тематска предавања Трећи дан (субота) 06.30 h Збор учесника лова на вука 07.00 h Полазак у лов 14.00 h Повратак из лова и заједнички ручак на стрелишту “Зова” 20.00 h Ловачки бал (музички програм, лутрија, проглашење победника) Четврти дан (недеља) 08.00 h Традиционални лов лисице гоничима 12.00 h Испраћај гостију.

Организатор Хајку организује: Ловачко удружење Златибор, Ловачки савез Србије, Туристичка организација Србије као један од координатора, локална самоуправа, као суфинансијер сабора. Референце

Литература

Прентовић, Р. (2005), Туристички аспекти ловачких манифестација, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство број 33-34, Нови Сад Прентовић, Р. (2005), Ловнo-туристички производ, Туризам бр. 9, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад Бјелац, Ж. (1998), Туристичке манифестације у Војводини. Докторска дисертација, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

Спољашње везе Туристички ефекти сабора ловаца на Златибору

Категорија:Лов у Србији Категорија:Златибор