Коњичко дрворезбарство је уметнички занат са дугом традицијом у општини Коњиц. Резбарење дрвета укључује намештај, ентеријер и мале украсне предмете и истичу се својим препознатљивим ручно исклесаним мотивима.
Резбарење дрвета је саставни део културе локалне заједнице, мерило лепоте и пријатности ентеријера у кући и традиције која ствара осјећај заједнице и припадности. То је занат који практикују различите етничке и конфесионалне групе, а који служи као инструмент дијалога и сарадње и игра врло важну улогу на нивоу заједнице у Коњицу
Занат је широко распрострањен међу становницима Коњица, и као занимање и као хоби. Главни носиоци су обучене занатлије које раде у тесарским радионицама а подједнако су важни и носиоци заната који раде код куће у породичним радионицама.
Власници породичних радионица за резбарења дрвета најодговорнији су за заштиту елемента, обуку ученика за резбарење дрва и популаризацију заната. Знање и вештине преносе се пре свега кроз обуку нових почетника на резбарењу дрвета: на радним месту, у вежбаоницама, као и путем међугенерацијског преноса унутар породице.
Историја Вештину резбарења дрвета на коњичко подручје, односно горњи ток реке Неретве (од Бијеле до Грушке), донели су досељеници земљорадници – дрворезбари из Херцеговине. Њихово средиште су била села Грушка, Рибари, Чичево и БијелаDrvorezbarska radnja "Braća Nikšić" , Turistička zajednica Hercegovačko Neretvanske Županije.
У периоду Аустроугарске управе, државни чиновници, вршећи административне послове по коњичким селима, запазили су надарене резбаре у селу Бијела, чији су производи примитивног израза, али се тим производима се не може да порекне вредност, јер сведоче о великом таленту.
Путописац Хеинрих Ренер у Коњицу је боравио је два пута, током 1885. и 1895. године, и о Коњицу, односно коњичком дрворезбарству записао:
Почетком 1906. године у Коњицу је почео и први дуборезбарски курс, а 1911. године, званично је регистрована и радионица за обучавање дрворезбара. Образовани столари обично су отварали своје столарске радионице.
У 1937. помиње се да је остало само пет резбара."Политика", 26. јул 1937
Номинација за нематеријалну културну баштину Резбарење дрвета у Коњицу уврштено је на Прелиминарни отворени списак нематеријалне културне баштине 2012. године од стране Федералног министарства културе и спорта. Процес номиновања за коњичку дрвену производњу почео је 2014. године, у сарадњи са Федералним министарством културе и спорта и локалном заједницом у Коњицу, која наслеђује овај елемент.Konjičko drvorezbarstvo kulturna baština UNESCO-a . N1 6. 12. 2017. (bos.) Приступљено 28. 3. 2020.
2017. године Коњичко дрворезбарство уврштено је на УНЕСЦО ов Репрезентативни списак нематеријалне културне баштине човечанства.
Референце
Спољашње везе Konjic Woodcarving listed on the World Heritage List of UNESCO Sarajevo Times, 28. 3. 2020 Konjičko drvorezbarstvo - duša u teksturi drveta, 28. 3. 2020 Konjičko drvorezbarstvo na flickr.com, 28. 3. 2020 Konjičko drvorezbarstvo je definitivno evropsko kulturno naslijeđe, 28. 3. 2020
Категорија:Нематеријално културно наслеђе Босне и Херцеговине Категорија:Култура у Коњицу Категорија:Обрада дрвета Категорија:Културно наслеђе Републике Српске