десно|180п|link=Партизанска споменица 1941.|Партизанска споменица 1941. Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током априла месеца 1945. године:

15п ← март Хронологија Народноослободилачке борбе у 1945. години мај → 15п 15п 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 15 16 17 18 19 20 21 22 24 25 27 28 30 15п

5. април Председник Привремене владе ДФЈ Јосип Броз Тито отпутовао у прву званичну посету Совјетском Савезу, у којој је боравио до 17. априла. Заједно са Титом у Совјетском Савезу боравила је југословенска делегација у саставу — Иван Шубашић, Милован Ђилас, Никола Петровић, Бане Андрејев и Рудолф Приморац.

6. април У Новом Саду на седници Главног народноослободилачког одбора Војводине расправљано о положају Војводине у новој Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ). Том приликом чланови Главног НОО Војводине су се једногласно изјаснили за улазак Војводине као аутономне покрајине у састав Федералне Дражве Србије. На истој седници изабрани су делегати за Антифашистичку скупштину народног ослобођења Србије.

7. април У Београду, од 7. до 9. априла одржано заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС) на коме је АСНОС преименован у Народну скупштину Србије. За председника Председништва Народне скупштине изабран је Синиша Станковић, дотадашњи председник АСНОС-а. Такође, на овом заседању је и донета Резолуција којом је прихваћена одлука народа Санџака, Војводине, Косова и Метохије о припајању Федералној Држави Србији.

9. април У Београду на седници Народне скупштине Србије образована Народна влада Федералне Државе Србије, за чијег председника је изабран др Благоје Нешковић.

11. април У Москви маршал Јосип Броз Тито и маршал Јосиф Стаљин потписали „Уговор о пријатељству и послератној сарадњи Југославије и Совјетског Савеза“, који је совјетска влада једнострано раскинула 28. септембра 1949. године.

14. април У Сплиту на седници Председништва ЗАВНОХ-а формирана Народна влада Федералне Државе Хрватске, за чијег председника је изабран др Владимир Бакарић. Пошто је Влада била састављена само од представника Народног фронта, на Четвртом заседању ЗАВНОХ-а 21. јула формирана је нова Влада у коју су ушли и представници опозиције. У Скопљу, од 14. до 16. априла одржано Треће заседање Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније () на ком је АСНОМ преименован у Народно собрање Македоније (). За председника Председништва Народног собрања изабран је Методије Андонов Ченто, дотадашњи председник АСНОМ-а.

15. април На Цетињу, од 15. до 17. априла одржано Четврто заседање Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења (ЦАСНО) на ком је ЦАСНО преименован у Народну скупштину Црне Горе. На заседању је донета одлука о укључивању пљеваљског и бијелопољског среза у састав Црне Горе. За председника Председништва Народне скупштине изабран је др Нико Миљанић, дотадашњи председник ЦАСНО.

16. април У Скопљу Председништво Народног собрања Македоније именовало Народну владу Демократске Федералне Македоније, за чијег председника је изабран Лазар Колишевски.

19. април У Цетињу на седници Народне скупштине Црне Горе донета одлука о формирању Народне владе Федералне Дражве Црне Горе, за чијег председника је именован Блажо Јовановић.

26. април У Сарајеву од 26. до 28. априла одржано Треће заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) на ком је ЗАВНОБиХ преименован у Народну скупштину Босне и Херцеговине. За председника Председништва Народне скупштине изабран је др Војислав Кецмановић Ђедо, дотадашњи председник ЗАВНОБиХ.

28. април У Сарајеву на седници Народне скупштине Босне и Херцеговине донета одлука о формирању Народне владе Федералне Државе Босне и Херцеговине, за чијег председника је именован Родољуб Чолаковић. Привремена влада ДФЈ донела одлуку о признању независних држава Сирије, Либана, Бугарске и Албаније и успоствљања дипломатских односа са њима.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*4 *4