десно|100п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току априла месеца 1946. године.
<center>15п ← март Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године мај → 15п
1. април Отпочеле припреме за организовање изградње омладинске пруге Брчко-Бановићи (овај дан се обележава као Дан омладинских радних акција). Градња пруге, дуге 92 километра, отпочела је 1. маја, а у њеној изградњи учествовало је 62.268 омладинаца из читаве Југославије, као и више од 1.000 омладинаца из иностранства. Пругу је на годишњицу Велике октобарске социјалистичке револуције, 7. новембра исте године, свечано отворио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито.
9. април Народна скупштина ФНРЈ донела Основни закон о браку и Закон о државним матичним књигама, чиме је уведен обавезан грађански брак, а црквене књиге изгубиле карактер јавно-правних исправа (до краја године жене су у свим грађанским правима изједначене са мушкарцима).
13. април Влада ФНРЈ признала Владу Шпанске републике у избеглиштву, која је основана одмах по завршетку грађанског рата 1939. и постојала све до првих вишестраначких избора у Шпанији, 1977. године.
16. април На седници Собрања НР Македоније изабрана нова Влада НР Македоније, за чијег је председника поново изабран Лазар Колишевски.
26. април У Паризу, од 26. априла до 17. маја, одржан састанак министара иностраних послова великих Савезничких земаља (САД, СССР, Велика Британија и Француска) на коме су закључавани мировни уговори са европским државама, које су током Другог светског рата биле савезнице Трећег рајха. Представници Велике Британије, Француске и САД дали су на овом састанку предлог о разграничењу између Југославије и Италије, који Влада ФНРЈ није прихватила због неповољности. Југословенску делегацију на овом састанку предводио је потпредседник Владе ФНРЈ Едвард Кардељ, а сачињавали су је — Сава Косановић, Саво Златић и Љубо Леонтић.
Референце
Литература
__БЕЗСАДРЖАЈА__
*4