десно|100п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току априла месеца 1947. године.

<center>15п ← март Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1947. године мај → 15п

1. април 200п|мини|Плакат са изградње пруге Шамац-Сарајево Отпочела Омладинска радна акција на изградњи пруге „Шамац-Сарајево“, дугој 242 километра, која је представљала највећи планирани објекат у првој години Петогодишњег плана. У изградњи пруге учествовало је 211.381 бригадира из Југославије, сврстаних у 887 радних бригада и 5.842 бригадира из иностранства, сврстаних је у 56 радних бригада. Изградња је завршена 15. новембра, а наредног дана је свечано отворио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито приликом посете Сарајеву. Уредбом Владе ФНРЈ основано Државно предузеће за цивилни ваздушни саобраћај „Југословенски аеротранспорт“ (ЈАТ) у чији је састав две године касније укључено и Државно предузеће за оправку ваздухопловног материјала „Аероремонт“. Током наредних година ЈАТ је постао један од познатијих и поузданијих европских авиопревозника и један од препознатљивих брендова СФРЈ.

5. април Народна скупштина НР Србије усвојила Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије и Закон о изменама и допунама Закона о избору народних одбора, Обласног одбора Аутономне Косовско-метохијске области и Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине. На истој седници донета је одлука о укидању окружних народних одбора, након чега су основне административне јединице између Владе НР Србије и месних народних одбора постали срезови, односно срески народни одбори.

11. април Сабор НР Хрватске усвојио Државни буџет Народне Републике Хрватске за 1947. годину и Финансијски закон НР Хрватске за 1947. годину.

12. април На Цетињу одржан Први конгрес Народног фронта Црне Горе, коме је присуствовало 350 делегата из свих крајева Црне Горе. Конгрес је отворио председник Народног фронта Црне Горе Милош Рашовић, а главни Реферат Данашњи задаци Народног фронта поднео је Блажо Јовановић, председник Владе НР Црне Горе. На Конгресу је усвојен Статут Народног фронта и изабран Главни одбор Народног фронта Црне Горе, за чијег председника је изабран Блажо Јовановић.

13. април На територији 27 срезова Народне Републике Македоније одржани избори за среске и општинске Народне одборе, на које је изашло 414.392 (95%) гласача, а највећи број је освојила листа Народног фронта Македоније.

15. април У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Ловела Рукса, генералног директора Управе Уједињених нација за помоћ и обнову (УНРА).

18. април Скупштина НР Босне и Херцеговине усвојила Државни буџет НР Босне и Херцеговине за 1947. годину, Финансијски план за 1947. годину, Завршни рачун НР Босне и Херцеговине за 1946. годину и разне друге законске предлоге.

19. април У Москви одржан састанак министара иностраних послова великих Савезничких земаља посвећен закључивању мира са Аустријом. Југословенску делегацију на овом састанку предводио је потпредседник Владе ФНРЈ Едвард Кардељ, који се током боравка у Москви састао са Јосифом Стаљином и разговарао о економски односима ФНРЈ и Совјетског Савеза, мешовитим друштвима, спољној политици и питању Трста и Албаније.

20. април У Трсту одржана ванредна скупштина Словеначког просветног савеза на коме је дошло до уједињавања словеначких и хрватских просветних удружења под именом Словеначко-хрватски просветни савез, који је руководио културним и просветним радом Словенаца и Хрвата на територији Слободне Територије Трста (СТТ). У Београду обновљен рад Народне библиотеке Србије, која је смештена у зграду бившег хотела „Српска круна“, пошто је стара зграда библиотеке на Косанчићевом венцу страдала у бомбардовању Београда, априла 1941. године. Народна библиотека је 1973. пресељена у нову зграду на Врачару, а у овој згради је остала Библиотека града Београда.

22. април У Београду одржана седница Владе ФНРЈ на којој је усвојен предлог Закона о петогодишњем плану развитка народне привреде од 1947. до 1951. године, који је Народна скупштина усвојила 28. априла.

27. април 45п|десно|Пето европско првеснство у кошарци, Чехословачка 1947. У Прагу, од 27. априла до 3. маја, одржано -{V}- европско првенство у кошарци. Кошаркашка репрезентација Југославије у саставу — Небојша Поповић, Ладислав Демшар, Александар Гец, Срђан Калембер, Мирко Марјановић, Зорко Цветковић, Божо Гркинић, Златко Ковачевић, Александар Милојковић, Божидар Мунћан, Отоне Оливиери, Тулио Роклицер, Миодраг Стефановић и тренер Стевица Чоловић освојила је претпоследње тринаесто место. Прва три места на такмичењу освојиле су репрезентације Совјетског Савеза, Чехословачке и Египта. Ово је било прво учешће југословенске кошаркашке репрезентације на неком међународном такмичењу.

28. април Народна скупштина ФНРЈ донела Закон о Првом петогодишњем плану развитка народне привреде ФНРЈ за период 1947-1951, тзв. „прва петољетка“, чији су основни задаци били — „ликвидирати привредну и техничку заосталост, јачати економске и одбрамбене снаге земље, учвршћивати државни социјалистички сектор привреде и социјалистичке односе и подизати опште благостање народа“. Главно тежиште плана било је на изградњи тешке индустрије, која је требало да послужи као темељ за развој осталих привредних грана и на електрификацији.

29. април У Београду одржана премијера филма „Славица“, редитеља Вјекослава Афрића који је био први послератни југословенски филм и уједно први партизански филм.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*4