десно|100п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јануара месеца 1948. године.

← децембар '47. Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1948. фебруар → Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С 11 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Догађаји 1. јануар У Железнику, код Београда свечано пуштена у рад фабрика тешких алатних машина „Иво Лола Рибар“, коју је изградила омладина. Свечаном отварању присуствовао је председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито.

2. јануар Влада ФНРЈ предала је Сједињеним Америчким Државама ноту о питању југословенског злата, које је било депоновано у САД.

3. јануар Влада ФНРЈ поднела Секретеријату Организације Уједињених нација предлог да на дневни ред наредног заседања Економског и социјалног савета стави питање штете коју ФНР Југославији причињавају Сједињене Америчке Државе задржавањем њеног злата. У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра спољних послова Алеша Беблера, примио америчког амбасадора у ФНРЈ Кевендиша Кенона, са којим је водио разговоре о општим, а нарочито привредним односима између ФНРЈ и САД.

почетак јануара У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио совјетског амбасадора у ФНРЈ Анатолија Михаиловича Лаврентијева, који му је уручио телеграм Јосифа Стаљина, генералног секретара ЦК СКП(б) у коме је захтевано — „да неко из Политбироа, по могућству Милован Ђилас дође у Москву да би се расправила нека текућа питања“.

5. јануар У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра спољних послова Алеша Беблера, примио румунског амбасадора Т. Рудека, са којим је разговарао о променама у Народној Републици Румунији (30. децембра 1947. је укинута монархија и проглашена република).

8. јануар мини|200п|Московски Кремљ У Београду одржана седница Президијума Народне скупштине ФНРЈ на којој су ратификовани Уговори о пријатељству са Бугарском (потписан 26. новембра у Варни), Мађарском (потписан 8. децембра у Будимпешти) и Румунијом (потписан 19. децембра у Букурешту). На истој седници Президијум је усвојио предлог председника Владе Јосипа Броза Тита о организацији и реконструкцији Владе. Из Београда за Москву, возом преко Румуније, где се делегација задржала један дан у посети, отпутовао члан Политбироа ЦК КПЈ Милован Ђилас, као и делегација Југословенске армије (ЈА), коју је предводили генерали Коча Поповић и Светозар Вукмановић Темпо. Током боравка у Совјетском Савезом, Ђилас и делегација ЈА су водили разговоре са Стаљином, Молотовом, Ждановом, Булгањином и маршалом Васиљевским о текућим питањима — смештај Информбироа у Београду, совјетска војна помоћ Југославији и југословенско-албански односи. У току јануара, делегацији се придружио Богдан Црнобрња, као представник југословенске спољне трговине, који је заједно са Ђиласом водио разговоре са Анастасом Микојаном о трговинској размени између ФНРЈ и СССР. Југословенској делегацији су се 8. фебруара придружили Едвард Кардељ и Владимир Бакарић.

10. јануар У Београду на иницијативу Централног одбора Јединствених синдиката Југославије (ЈСЈ) формиран Одбор за помоћ грчком народу. У Одбор су изабрани представник Јединствених синдиката, Анитфашистичког фронта жена и угледни јавни и културни радници. У Загребу од 10. до 11. јануара одржано прво саветовање три академије наука и уметности ФНРЈ — Српске академије наука (САН), Словеначке академије знаности и уметности (САЗУ) и Југославенске академија знаности и умјетности (ЈАЗУ). На саветовању су утврђене смернице за будући заједнички рад и донета Резолуција у којој је прецизирана друштвена, научна и идеолошка улога академија.

13. јануар У селу Дмбени, код Костура у Егејској Македонији одржан Први конгрес Народноослободилачког фронта Македонаца из Егејске Македоније, коме је присуствовало 500 делегата. Током Конгреса поднета су два реферата — Организациони и политички реферат о дoтадашњој делатности и задацима организације, поднео је политички секретар Михаило Керамикчијев и О делатности Антифашистичког фронта жена Вера Николова, док је Паскал Митревски дао образложење Програма и Статута Нароодноослободилачког фронта. Конгрес је усвојио Програм и Статут Народног фронта и донео Резолуцију под називом Македонски народ ће дати све своје снаге у борби за независност, демократију и равноправност. На крају рада Конгреса изабран је Главни одбор од 35 чланова и 15 заменика. Народноослободилачки фронт Македонаца имао је велики утицај на Македонце у Егејској Македонији и њихово учешће у Грчком грађанском рату, где се у редовима Демократске армије Грчке борило око 20.000 Македонаца.

средина јануара У Београду одржано заседање Информационог бироа комунистичких партија (Информбиро), на коме су учествовали представници девет комунистичких партија — Иван Гошњак и Борис Зихерл испред КП Југославије, Владимир Поп-Томов у испред Бугарске КП, Јосиф Кишиневски и Леонте Рауту у испред КП Румуније, Мартон Хорват и Ференц Биро испред Мађарске радничке народне партије, Зенон Клишко и Јан Финкелштајн испред Пољске уједињене радничке партије, Павел Јудин и В. Григорија испред Свесавезне комунистичке паерије (бољшевика), О. Лекер и П. Хентгес испред испред КП Француске, Бедржих Геминдер и Б. Вода-Пекса испред КП Чехословачке, Д. Роси и Ђанкарло Пајета испред КП Италије. Током заседања разматрано је питање стварања сталног колегијума уредника органа Информбироа — листа За чврст мир, за народну демократију и предложено да свака партија предложи по једног представника у колегијум.

19. јануар Основан Савез сељачких радних задруга Народне Републике Хрватске. Оснивачкој скупштини присуствовало је 159 делегата сељачких радних задруга, као и 30 представника 30 задруга које су се оснивале. Основни задаци стављени пред чланове Савеза сељачких задруга били су унапређење пољопривреде, развитак локалне привреде и подизање материјалног и културног живота сељака-задругара. У Скопљу, од 19. до 25. јануара, пред Окружним судом одржано суђење против 17 припадника шпијунско-терористичке организације „Јуџел“, који су уз финансијску помоћ из иностранства покушали да дестабилизују Народну Републику Македонију. Свих 17 оптужених су током окупације били сарадници окупатора, а вође организације — Исак Шуаип, Алија Али, Јакуб Назми и Адем Адем осуђени су на смртну казну, а остали оптужени на временске казне.

23. јануар У Загребу умро Драгутин Врђука (1895—1948), фудбалер и први голман фудбалске репрезентације Југославије.

25. јануар У Београду, од 25. до 27. јануара, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖ), коме су поред делегата присуствовали маршал Тито и делегати иностраних женских организација. На Конгресу су разматрани Реферат о задацима антифашисткиња Југославије и Реферат о резултатима рада АФЖ и неким организационим проблемима. Конгрес је усвојио Статут АФЖ и донео три Резолуције, у којима се позивају жене у борбу за мир и против ратних хушкача, да узму активно учешће у привредном животу земље и у васпитању деце. На крају Конгреса изабран је Централни одбор, са 174 члана и Извршни одбор, са 41 чланом. На првом састанку Извршног одбора, одржаном 31. јануара 1948. године за председника Централног одбора АФЖ изабрана је Вида Томшич.

28. јануар У Загребу, од 28. до 30. јануара, одржано Прво саветовање новинара словенских земаља, које је отворио председник Општесловенског комитета Божидар Масларић.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*1