мини|Различити верски симболи који представљају највеће светске религије (слева надесно):
Упоредна религија је грана религиологије која систематски упоређује доктрине, праксе, теме и утицаје (укључујући миграције) светских религија. Уопштено говорећи, упоредна студија религије пружа дубље разумевање фундаменталних филозофских питања религије као што су етика, метафизика и природа и облици спасења. Такође разматра и упоређује порекло и сличности између различитих светских религија. Проучавање оваквог материјала олакшава шире и софистицираније разумевање људских веровања и пракси у вези са светим, нуминозним, духовности и божанским."Human beings' relation to that which they regard as holy, sacred, spiritual, and divine" Encyclopædia Britannica (online, 2006), cited in
У пољу упоредне религије, уобичајена географска класификација главних светских религија разликује групе као што су блискоисточне религије (укључујући аврамске религије и иранске религије), индијске религије, источноазијске религије, афричке религије, америчке религије, океанске религије и класичне хеленистичке религије.
Такође постоје различите социолошке класификације религијских покрета.
Историја мини|десно|Статуа Ибн Хазма, оца савремених студија упоредне религије, у Кордоби, Шпанија. Ал-Бируни (973 – ) и Ибн Хазм (994 – 1064), обојица из периода исламског златног доба, сматрају се „очевима упоредне религије” јер су упоређивали студије верског плурализма, а њихова дела су била значајна у областима теологије и филозофије.. Preface. Trans. A. J. Arberry. Luzac Oriental, 1997. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Brill Online, 2013. Reference. 9 January 2013. Gulf News: 21:30 20 December 2012. Ал-Бируни је изнео своју идеју историје у делу Преостали знакови прошлих векова (. н. е.) које је у 19. веку превео Едвард Захау. То је упоредна студија календара различитих култура и цивилизација, проткана математичким, астрономским и историјским информацијама, која истражује обичаје и религије различитих народа. 25,
У седамнаестом веку, антиквари попут Атанасија Кирхера и Томаса Брауна били су пионири научници упоредне религије. Године 1655, Дара Шико је написао Маџма-ул-Бахрејн, суфијски текст о упоредној религији.
Друштвени научници у 19. веку показали су велико интересовање за упоредну и „примитивну” религију кроз рад Макса Милера, Едварда Бернета Тајлора, Вилијама Робертсона Смита, Џејмса Џорџа Фрејзера, Емила Диркема, Макса Вебера и Рудолфа Ота. Николас де Ланг, професор хебрејских и јеврејских студија на Универзитету у Кембриџу, каже:
Примери који демонстрирају ову поенту су будизам и кинеске народне религије. Ови системи веровања историјски нису били виђени као међусобно искључиви и временом су се стопили у различита веровања као што је Будизам Чисте земље. Ово показује значајну разлику у односу на западна схватања религије, која виде припадност једној вери као искључивање чланства у другој.Yong, A. (2016). . 357-IV.
Хиндуизам и будизам пружају још један увид у облику сотериологије. Упоредно проучавање религија може приступити религијама са основном идејом спасења уз вечни живот после смрти, али религије попут хиндуизма или будизма не морају нужно делити овај поглед. Уместо тога, хиндуизам и Теравада будизам говоре о повратку у непостојање и бекству из циклуса реинкарнације, пре него о вечном животу после смрти.Batchelor, S. (2012).
Географска класификација Према Чарлсу Џозефу Адамсу, у пољу упоредне религије, уобичајена географска класификација разликује главне светске религије на следећи начин:
Блискоисточне религије, укључујући јудаизам, хришћанство, ислам, зороастризам и разне древне системе веровања; Источноазијске религије, верске заједнице Кине, Јапана, Кореје и Вијетнама, које се састоје од конфучијанизма, таоизма, разних школа Махајана („Велика кола”) будизма и шинтоизма; Индијске религије, укључујући рани будизам, хиндуизам, ђаинизам, сикизам, а понекад и Теравада („Пут старих”) будизам и религије јужне и југоисточне Азије инспирисане хиндуизмом и будизмом; Афричке религије, древни системи веровања различитих домородачких народа Африке, искључујући древну египатску религију, која се сматра делом древног Блиског истока; Америчке религије, веровања и праксе различитих домородачких народа два америчка континента; Океанске религије, верски системи народа пацифичких острва, Аустралије и Новог Зеланда; и Религије античке Грчке и Рима и њихових хеленистичких потомака.
Блискоисточне религије Аврамске или западноазијске религије
У студији упоредне религије, категорија аврамских религија укључује три монотеистичке религије: хришћанство, ислам и јудаизам, које тврде да је Аврам (хебрејски Аврахам אַבְרָהָם; арапски Ибрахим إبراهيم) део њихове свете историје. Мање религије попут Бахаи вере које одговарају овом опису понекад су укључене, али се често изостављају. Lubar Institute for the Study of the Abrahamic Religions at the University of Wisconsin
Првобитно веровање у Аврамовог Бога на крају је постало строго монотеистички данашњи Рабински јудаизам. Религиозни Јевреи сматрају јудаизам изразом савеза који је Бог успоставио са децом Израела. Јевреи сматрају да Тора чини део већег текста познатог као Танах или Хебрејска Библија. Они се такође ослањају на допунску усмену традицију представљену каснијим текстовима као што су Мидраш и Талмуд.
Хришћани верују да хришћанство представља испуњење и наставак јеврејског Старог завета. Хришћани верују да је Исус (хебрејски Јешуа יֵשׁוּעַ) очекивани Месија (Христос) проречен у пророчанствима Старог завета, и такође поштују касније настале списе Новог завета. Генерално, хришћани верују да је Исус и оваплоћење Бога и Син Божији. Њихова вјеровања углавном имају заједничко то да су се оваплоћење, служба, страдање, смрт на крсту и васкрсење Исуса догодили ради спасења човечанства.
Ислам учи да су садашњи хришћански и јеврејски списи временом искривљени и да више нису оригинална божанска откривења која су дата јеврејском народу и Мојсију, Исусу и другим пророцима. За муслимане, Куран је коначно, потпуно откривење од Бога (арапски Алах الله); они верују да је оно откривено само Мухамеду, кога карактеришу као последњег пророка ислама и као Khatam an-Nabiyyin, што значи последњи од пророка икада послатих од Алаха („печат пророка”).
На основу муслиманске фигуре Мехдија, крајњег спаситеља човечанства и последњег имама од Дванаест имама, Али Мухамед Ширази, касније познат као „Баб”, створио је бабистички покрет из веровања да је он капија ка дванаестом имаму. Ово је означило раскид са исламом и покренуло нови верски систем, бабизам. Међутим, 1860-их дошло је до поделе, након чега је велика већина бабиста који су сматрали Мирзу Хусеина Алија или Бахаулу за Бабовог духовног наследника основала Бахаи покрет, док се мањина која је следила Субх-и-Азала назвала Азали."But the upshot of the whole matter is, that out of every hundred Bábís probably not more than three or four are Ezelís [sic], all the rest accepting Behá'u'lláh [sic] as the final and most perfect manifestation of the Truth." (Browne (1889) |url=http://www.h-net.org/~bahai/diglib/articles/A-E/browne/brbabism.htm |date=|work= |publisher= }} ) Бахаи огранак је на крају постао пуноправна религија за себе, Бахаи вера. У поређењу са другим аврамским религијама — јудаизмом, хришћанством и исламом — број следбеника Бахаи вере и других мањих аврамских религија није веома велик.
Од три главне аврамске вере, хришћанство и јудаизам су две религије које се највише разликују у теологији и пракси.
Историјска интеракција између ислама и јудаизма започела је у 7. веку н. е. са настанком и ширењем ислама. Постоје многи заједнички аспекти између ислама и јудаизма, и како се ислам развијао, постепено је постао главна религија најближа јудаизму. За разлику од хришћанства, које је настало из интеракције између древних грчких, римских и хебрејских култура, јудаизам је веома сличан исламу у свом фундаменталном верском погледу, структури, јуриспруденцији и пракси.. November У исламу постоје многе традиције које потичу од традиција забележених у Хебрејској Библији или које проистичу из пост-библијских јеврејских традиција. Ове праксе су заједнички познате као Isra'iliyat.Rabbi Justin Jaron Lewis, Islam and Judaism , October 2001
Историјска интеракција између хришћанства и ислама повезује фундаменталне идеје у хришћанству са сличним идејама у исламу. Ислам прихвата многе аспекте хришћанства као део своје вереуз неке разлике у тумачењуа одбацује друге аспекте; на пример, поједностављује сложено хришћанско христолошко учење и потпуно избегава потенцијалне замке тринитаризма. Ислам сматра да је Куран коначно откривење од Бога и допуна свих претходних откривења, укључујући Библију.
Мандеизам, понекад познат и као сабијанизам (по мистериозним Сабијцима поменутим у Курану, име које су историјски својатали разни верски групе),. је гностичка и монотеистичка религија. Јован Крститељ је њихов главни пророк, а често крштење је део њихових основних пракси. Према већини научника, мандеизам је настао негде у прва три века н. е, или у југозападној Месопотамији или у сиро-палестинском подручју. Међутим, неки научници заступају став да је мандеизам старији и да датира из прехришћанских времена.Etudes mithriaques 1978 pp. 545, Jacques Duchesne-Guillemin Мандејци тврде да њихова религија претходи јудаизму, хришћанству и исламу као монотеистичка вера. Мандејци верују да потичу директно од Сема, Нојевог сина, и такође од првобитних ученика Јована Крститеља.
Иранске религије
Неколико важних религија и верских покрета настало је у Великом Ирану, то јест међу говорницима различитих иранских језика. Оне укључују Зороастризам, Митраизам, Јазданизам, Ахл-е Хак, Зурванизам, Манихејство и Маздакизам. мини|Приказ Фаравахара, популарног симбола зороастризма Можда једна од најважнијих религија која је настала у Ирану био је зороастризам. Иако није, строго говорећи, светска религија, постао је широко распрострањен у иранској културној сфери, посебно кроз Ахеменидско и Сасанидско царство. Опао је упоредо са многим иранским религијама са успоном ислама и успостављањем калифата. Религија и данас опстаје у малим бројевима, при чему су посебно значајан пример Парси у Индији и Пакистану.
Научници су често примећивали сличности између зороастризма и аврамских религија, посебно хришћанства. Ово су посебно истакли због историјског односа између Јевреја и зороастријских персијских царстава, као и односа између грчке филозофије, Персије и хришћанства. Расправљали су о томе да ли је зороастризам имао утицајну улогу у обликовању ових религија.
Кључне области интересовања укључују заједнички осећај дуалности између сила добра и зла, или светлости и таме. Поред овога, постоји заједничко веровање у васкрсење мртвих, као и нагласак на слободној вољи и моралној одговорности човечанства. Неки сматрају да су ови елементи утицали на три главне аврамске вере, као и на гностицизам и Бахаи веру.
Манихејство је још једна иранска вера која дели многе сличности са зороастризмом. Значајно је да манихејство дели веровање у пророштво Заратрустре, док такође признаје пророштво Гаутаме Буде и Исуса Христа. Дели дуалистичку космологију која супротставља добро и светлост злу и тами, са противником који се супротставља добронамерном Богу. Штавише, манихејство и мандеизам такође деле заједничко веровање у многе фигуре и приче аврамских вера, што је покренуло питања о утицајима и пореклу.Yamauchi, E. M. (1), 136-137.
Индијске религије мини|десно|150px|Ригведа је један од најстаријих ведских текстова. Овде је приказан рукопис Ригведе на деванагарију, почетак деветнаестог века.
У упоредној религији, индијске религије се односе на све вере које су настале у Јужној Азији. Верује се да „сродство религија Индије произилази из чињенице да ђаинисти, будисти и сики гледају на хиндуизам као на своју заједничку мајку”.Religions of the World S. Vernon McCasland, Grace E. Cairns, David C. Yu