десно|150п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1949. године.

Јануар

13. јануар У посету Југославији дошао Луј Адамич, амерички писац и публициста, словеначког порекла. Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио је Адамича 18. јануара у Београду.

17. јануар У Београду, од 17. до 21. јануара, одржан Други конгрес Комунистичке партије Србије, коме је присуствовало 1.433 делегата. Конгрес је изабрао Централни комитет КПС, који је на својој пленарној седници изабрао Политбиро, а за секретара Петра Стамболића.

23. јануар У Загребу, 23. и 24. јануара, одржан Други конгрес Народног фронта Хрватске, коме је присуствовало 1.295 делегата. Конгрес је изабрао Главни одбор Народног фронта и његово руководство — председник Владимир Назор и секретар Славко Комар.

28. јануар У Београду, од 28. до 30. јануара, одржан Други пленум Централног комитета КП Југославије, на коме је разматрана политика КПЈ на селу, а реферат о овој теми поднео је Едвард Кардељ. Пленум је донео одлуку о бржем развоју земљорадничког задругарства, а посебно у сељачким радним задругама.

Фебруар

9. фебруар У Београду, 9. и 10. фебруара, одржано саветовање Централног комитета КП Србије са секретарима градских и среских комитета и руководствима Покрајинског комитета КПЈ за Војводину и Обласног комитета КПС за Косово и Метохију на коме су прорађене одлуке донете на Другом пленуму ЦК КПЈ, у вези преображаја пољопривреде.

20. фебруар У Београду одржан Дванаести Пленум Централног комитета Народне омладине Југославије, на коме су разматрани задаци омладине у вези са одлукама Другог пленума ЦК КПЈ, о социјалистичком развитку села.

28. фебруар У Београду, од 28. фебруара до 2. марта, одржана Прва савезна конференција сељака задруга Југославије, којој је присуствовало 1.100 делегата, као и председник Владе Јосип Броз Тито. На конферeнцији је разматран Реферат о развитку и задацима земљорадничког задругарства.

Март

3. март У Новом Саду, 3. и 4. марта, одржана Трећа покрајинска конференција Народне омладине Србије за Војводину. Конфернција је након усвојеног Реферата о будућим задацима изабрала Покрајински комитет Народне омладине.

15. март У Београду, од 15. до 17. марта, одржан Трећи конгрес Народне омладине Србије.

16. март Влада ФНРЈ упутила ноту Влади СССР у којој је предложила укидање југословенско-совјетских мешовитих предузећа „Јусад” (предузеће за речни саобраћај) и „Јуста” (предузеће за ваздушни саобраћај).

Април

5. април У Љубљани, од 5. до 9. априла, одржан Четврти конгрес Народне омладине Словеније. Конгрес је усвојио резолуције о наредним задацима и о одбацивању клеветничких оптужби Информбироа, након чега је изабран нови Централни комитет.

9. април У Београду, од 9. до 11. априла, одржан Трећи конгрес Народног фронта Југославије (НФЈ), коме је присуствовало 1.456 делегата. На Конгресу је усвојена програмска декларација Народног фронта, донета Резолуција о текућим задацима и Резолуција о осуђивању клеветничке кампање Информбироа, донет Статут и изабран Савезни одбор, који је на својој првој седници изабрао Председништво, Извршни одбор и Секретаријат, а за председника Народног фронта изабран је Јосип Броз Тито.

14. април У Загребу, од 14. до 17. априла, одржан Трећи конгрес Народне омладине Словеније, коме је присуствовало 1.150 делегата. Конгрес је усвојио резолуције о наредним задацима и о одбацивању клеветничких оптужби Информбироа, након чега је изабран нови Централни комитет.

20. април На Цетињу одржан Четврти конгрес Народне омладине Црне Горе, коме је присуствовало 290 делегата. Конгрес је усвојио резолуције о наредним задацима и о одбацивању клеветничких оптужби Информбироа, након чега је изабран нови Централни комитет.

21. април У Скопљу одржан Четврти конгрес Народне омладине Македоније, коме је присуствовало 500 делегата. Конгрес је изабрао нови Централни комитет.

24. април У Скопљу одржана прва скупштина Универзитета, који основан на основу Закона о Универзитету, донетог 25. фебруара.

25. април У Сарајеву, од 25. до 27. априла, одржан Трећи конгрес Народне омладине Босне и Херцеговине, коме је присуствовало 611 делегата. Конгрес је изабрао нови Централни комитет.

30. април У Београду одржана свечана академија поводом тридесетогодишњице оснивања Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), на којој је Реферат о тридесетогодишњици Комунистичке партије Југославије поднео Моша Пијаде.

Мај

8. мај На Цетињу, одржан Други конгрес Народног фронта Црне Горе, коме је присуствовало 420 делегата. Конгрес је донео Резолуцију о наредним основним задацима и Резолуцију којом је одбачена клеветничка Резолуција Информбироа, након чега је изабран Централни одбор, који је за председника Народног фронта изабрао Блажа Јовановића.

8. мај У Скопљу, од 8. до 10. маја, одржан Други конгрес Савеза синдиката Македоније, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.

16. мај У Сарајеву, од 16. до 18. маја, одржан Други конгрес Савеза синдиката Босне и Херцеговине, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.

22. мај У Загребу, од 22. до 25. маја, одржан Други конгрес Савеза синдиката Хрватске, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.

23. мај На Цетињу, од 23. и 24. маја, одржан Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе, коме је присуствовало 360 делегата. Конгрес је изабрао Главни одбор, за чијег је председника изабрана Лидија Јовановић.

27. мај У Љубљани, од 27. до 29. маја, одржан Други конгрес Савеза синдиката Словеније, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.

Јун

6. јун У Новом Саду, од 6. до 8. јуна, одржан Други конгрес Синдиката пољопривредних радника Југославије на коме су изнети радни резултати организације постигнути на реализацији Петогодишњег плана.

11. јун У београдском затвору „Главњача“ извршио самоубиство Андрија Хебранг (1899—1949), бивши члан ЦК КПЈ и секретар ЦК КПХ, који је ухапшен почетком маја 1948, под оптужбама да је прихватио Резолуцију Информбироа и да је током окупације сарађивао са усташама.

19. јун У Загребу умро Владимир Назор (1876—1949), књижевник и председник Президијума Сабора НР Хрватске.

23. јун У Титограду, 23. и 24. јуна, одржан Други конгрес Савеза синдиката Црне Горе, на коме су одређени наредни задаци и изабран Пленум Главног одбора Савеза синдиката.

Јул

9. јул У затвор на Голом отоку стигла прва група од 1.200 политичких затвореника, који су се изјаснили за Резолуцију Информбироа.

10. јул У Загребу, 10. и 11. јула, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Хрватске, на коме је изабран Главни одбор, за чијег је председника изабрана Сока Крајачић. У Пули боравио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, где је говорио на митингу пред око 40.000 људи.

23. јул На Брионима председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио представнике руководства и студената Више партијске школе „Ђуро Ђаковић” из Београда.

Август

2. август У Скопљу председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито присуствовао прослави петогодишњице оснивања АСНО Македоније, када је говорио на митингу пред око 350.000 људи.

Септембар

25. септембар У Београду, од 25. до 27. септембра, одржан Други конгрес Савеза синдиката Србије, на коме су усвојени нови задаци и донета Резолуција поводом клеветничких оптужби Информбироа.

26. септембар У Столицама, код Крупња председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито присуствовао прослави осмогодишњици првог саветовања ЦК КПЈ и Главног штаба.

28. септембар Савет министара СССР једнострано раскинуо „Уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и ФНРЈ” (потписан 1945). Након овога, пример Совјетског Савеза следиле су и друге земље чланице Информбироа, које су имале Уговоре о пријатељству са Југославијом.

Октобар

1. октобар У Београду председник Владе ФНРЈ и Врховни командант ЈА маршал Јосип Броз Тито присуствовао дефилеу јединица Југословенске армије (ЈА), након чега се обратио пред око 600 официра, подофицира и војника.

8. октобар У Изоли, од 8. до 12. октобра, одржан Други конгрес Комунистичке партије Слободне Територије Трста, на коме је присуствовало 355 делегата. На Конгресу је потврђен програм — борба за јединство словеначко-италијанских народних маса и осуђена клеветничка Резолуција Информбироа против КПЈ. Изабран је нови Централни комитет КПСТТ, за чијег је секретара поново изабран Бранко Бабич.

15. октобар У Загребу на заседању Народног сабора НР Хрватске Карло Мразовић изабран за председника Президијума Народног сабора.

20. октобар На седници Генералне скупштине Организације уједињених нација (ОУН) ФНРЈ Југославија изабрана у Савет безбедности ОУН, са мандатом од две године.

25. октобар Савет министара СССР упутио ноту Влади ФНРЈ којом је отказао гостопримство амбасадору ФНРЈ у Москви. Након Совјетског Савеза, своје амбасадоре из Југославије повукле су и друге државе источне Европе, које су истовремено отказале гостопримство амбасадорима ФНРЈ.

Новембар

19. новембар У Београду одржана тридесетогодишњица смрти Димитрија Туцовића (1881—1914), револуционара и вође ССДП, поводом које је одржана свечана академија и организован пренос његових посмртних остатака из Лазаревца након чега су сахрањене на тргу Славија.

20. новембар У Новом Саду одржана Прва покрајинска скупштина Савеза синдиката Војводине, на којој је изабран Покрајински одбор Савеза синдиката.

21. новембар У Будимпешти, од 21. до 29. новембра, одржано Треће заседање Комунистичког информационог бироа (Коминформ/Информбиро), на коме је усвојена нова Резолуција о КПЈ под називом Југословенска партија у рукама убица и шпијуна.

Децембар

23. децембар Привредни савет Владе ФНРЈ и Централни одбор Савеза синдиката Југославије, у складу са одлукама КПЈ о непосредном прелажењу на самоуправљање произвођача у привреди, донели Упутство о организовању радничких савета, као саветодавних тела у 200 великих индустријских предузећа.

29. децембар У Београду, 29. и 30. децембра, одржан Трећи пленум ЦК КПЈ на коме се расправљало о проблемима школства, задацима Петогодишњег плана и спољно политички питањима. У Солину, код Сплита, у фабрици „Првоборац” изабран први раднички савет у Југославији.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*49 *1949 Категорија:Југославија у 1949.