Еразмо Дарвин (Елстон, 12. децембар 1731 — Дарби, 18. април 1802) био је енглески лекар, филозоф природних наука, психолог, аболициониста, проналазач и песник.
Рођен је у фамилији Дарвин–Веџвуд, којој су припадали и његови унуци Чарлс Дарвин и Френсис Галтон. Био оснивач Лунарне заједнице Бирмингема, дискусионе групе пионирских индустријалаца и природњачких филозофа.
Детињство, младост и образовање мини|Биста Еразма Дарвина, В.Џ. Кофи, око 1795. мини|Дарвинова кућа у Личфилду, сада музеј посвећен његовом животу и раду. Еразмо је рођен 1731. у Елстон Халу, Нотингамшир, у близини Њуарка, у Енглеској, као најмлађи од седморо деце. Родитељи су му били Роберт Дарвин из Елстона (12. август 1682—20. новембар 1754), правник и лекар, и Елизабет Хил (1702–97). Име Еразмо користиле су бројне породице и потиче од његовог претка Еразма Ерла, обичног слуге, док је Енглеском владао Оливер Кромвел.Burke's Landed Gentry, Darwin formerly of Downe, 1966 Његова браћа и сестре били су:
Роберт Дарвин (17. октобар 1724—4. новембар 1816) Елизабет Дарвин (15. септембар 1725—8. април 1800) Вилијам Алви Дарвин (3. октобар 1726—7. октобар 1783) Ана Дарвин (12. новембар 1727—3. август 1813) Сузана Дарвин (10. април 1729—29. септембар 1789) Чарлс Дарвин, ректор Елстона (28. септембар 1730—24. маја 1805)
Школовао се у Честерфилд-овој гимназији, а потом и на Колеџу Св. Џон у Кембриџу. Медицинско образовање стекао је на Медицинском факултету Универзитета у Единбургу. Није познато да ли је икада стекао формални степен доктора медицине.
Године 1756. радио је као лекар у Нотингему, али је тамо имао мало успеха, зато се наредне године преселио у Личфилд да би покушао да тамо похађа праксу. Успех у новом окружењу му је обезбедило то што је, користећи нове методе лечења, излечио младића чија се смрт чинила неизбежном. Дарвин је био изузетно успешан лекар више од педесет година у Мидландсу. Џорџ III га је позвао да буде краљевски лекар, али Дарвин је одбио. У Личфилду, Дарвин је написао „дидактичку поезију”, развио свој систем еволуције и изумео између осталог и механизам за управљање колицима, копир апарат и говорну машину.
Лични живот Два пута се женио и имао је 14 деце, укључујући и две ванбрачне кћери које је имао са радницом и могуће да је имао најмање још једну ванбрачну ћерку.
Године 1757. Еразмо се оженио са Мери (Поли) Ховард (1740–1770). Имали су четири сина и једну ћерку, од којих су два детета (син и ћерка) умрли у првој години живота:
Царлс Дарвин (1758–1778), ујак натуралисте Еразма Дарвина II (1759–1799) Елизабет Дарвин (1763, живела 4 месеца) Роберт Варинг Дарвин (1766–1848), отац натуралисте Чарлса Дарвина Вилијам Алви Дарвин (1767, живео 19 дана)
Прва госпођа Дарвин је умрла 1770.
Крајем 1771. године зближио се са гувернантом Мери Паркер, ангажованом да се брине о Роберту и са њом је имао две ванбрачне ћерке:
Сузана Паркер (1772–1856) Мери Паркер млађа (1774–1859)
Касније су Сузана и Мери млађа основале интернат за девојчице. Године 1782. Мeри старија (гувернерка) се удала за Џозефа Деја (1745–1811), трговца из Бирмингема и одселила се.
Еразмо је можда био отац детету удате жене, Луси Свифт, која је родила 1771. године ћерку, такође звану Луси. Њој су су Луси и Вилијам Свифт били званични родитељи, али постоји разлог да верују да је отац детета био Дарвин. Луси млаћа удала се за Џона Хардкастела у Дербију 1792. године, а њихова ћерка Мари удала се за доктора Франциса Бута .
Еразмо је 1775. упознао Елизабет Поле, ћерку Чарлса Колјира, другог грофа Портмореа и жену пуковника Едварда Пола (1718–1780); али док је била у браку, Дарвин је могао да искаже своја осећања према њој само кроз поезију. Када је Едвард Поле преминуо, Дарвин је оженио Елизабет и преселио се код ње у Радбурн Хал, 6 километара западно од Дербија. Ово место и село су ових дана познати под називом Редбурн. Године 1782. преселили су се у Фул Стрит у Дербију. Имали су четири сина и три ћерке:
Едвард Дарвин (1782–1829) Френсис Ен Виолета Дарвин (1783—1874), удала се за Семуела Терција Галтона, родила је Френсис Галтона Ема Георгина Елизабет Дарвин (1784–1818) Сир Франсис Сахеверел Дарвин (1786–1859) Џон Дарвин (1787–1818) Хенри Дарвин (1789–1790), преминуо у првој години живота. Хариет Дарвин (1790—1825), удала се за адмирала Томаса Џејмеса Малинга
Еразмова појава описана је детаљно и критички у његовим Биографским мемоарима, које је штампао Месечни Магазин () 1802. године. Еразмо је, како се описује, био „средњег раста, груб и ратоборан; црте су му биле грубе, а израз лица тежак,који није био ни на који начин експресиван. Његов лик, са слике господина Рајта, изгледао је веродостојно. У свом ходу и хаљини био је прилично неспретан и аљкав и често је ходао са језиком који му је висио из уста”.
Смрт Изненада је преминуо 18. априла 1802, недељама након што се преселио у Бридсал Приори, северно од Дербија. Месечни магазин из 1802. године је извештавао да је „последњих неколико година др Дарвин био подложан упали у грудима и плућима; имао је врло озбиљан напад ове болести у току његовог последњег пролећа, уз помоћ хирурга се опоравио са великим потешкоћама”.
Еразмова смрт, у Биографским мемоарима, „Различито се објашњава: претпостављала је да ју је узроковала прехлада уз упалну грозницу. Доктор Фокс из Дербија сматра да је болест која је наступила била ангина пекторис; али др Гарлике, из истог места, сматра да ово мишљење није довољно основано. Која год да је била болест, није немогуће да је кобни догађај убрзао насилни налет стреса”.
Његово тело је сахрањено у цркви Свих светаца у Бридсалу .
Сећање на Еразма Дарвина је забележене на једном од споменика у Бирмингхаму .
Научни рад
Ботаничка дела и Ботаничко друштво Личфилд мини|Еразмо Дарвин угравиран код Хола, 1803, по Џ. Равлинсону Формирао је Ботаничко друштво у Личфилду, готово увек погрешно називано Личфилдово ботаничко друштво (упркос имену, састављеном од само тројице људи, Еразма Дарвина, сер Брука Бутбија и г. Џона Џексона, прокуратора Катедрале у Личфилду ) чији је циљ био да преводе дела шведског ботаничара Карла Линеа са латинског на енглески језик. Требало им је седам година. Резултати су биле две публикације: Систем поврћа (између 1783. и 1785) и Породице биљака ( из 1787) У тим издањима, Еразмо је увео многе енглеске називе биљака које и данас користимо.
Еразмо је тада написао песму Љубав биљака, која је била популарни приказ Линеових дела. Дарвин је такође написао Економија вегетације. Ова два дела су заједно објављена под називом Ботаничка башта . Међу осталим писцима на које је утицао били су Ана Севард и Марија Џаксон.
Зоономија Еразмов најважнији научни рад, Зоономија (1794–1796), садржи систем патологије и поглавље о Генерацији. У последњем, предвиђао је неке ставове Жан-Батисте Ламарка, који су предсказали модерну теорију еволуције. Дела Еразма Дарвина прочитао је и коментарисо његов унук, натуралиста Чарлс Дарвин. Еразмо Дарвин заснива своје теорије по угледу на Давид Хартлијеве психолошке теорије асоцијализма .
У делу Зоономија у коме пише о „три велика облика жеље“ иста за сваки организам: пожуда, глад и сигурност. Еразмо је очекивао опстанак најснажнијих.Erasmus Darwin, Zoonomia: Project Gutenberg text XXIX.4.8 Његова идеја да „најјача и најактивнија животиња треба да продужи врсту, што би требало да је унапреди”. Данас се ово назива теорија преживљавања најјачих .
Његов унук Чарлс Дарвин је поставио је другачију и потпунију теорију природног одабира. Чарлсова теорија била је да је природна селекција као наследство промењених карактеристика боље прилагођених условима средине, се не мора нужно заснивати на „снази” и „активности”, јер би то иронично могло довести до пренасељености „најјачима”, што би довело до опстајања генетских својстава супротних од најјачих.
Еразмо је био упознат са ранијим прото-еволуцијским размишљањим Џејмеса Бурнета, лорда Монбода и цитирао га у свом раду Храм природе из 1803. године .
Песма о еволуцији Еразмо Дарвин понудио је први преглед своје теорије еволуције, у облику питања на крају фусноте своје популарне песме Љубав биљака (1789), која је објављена током 1790-их у неколико издања попут Ботанички врт ().
Последња Еразмова песма Храм природе објављена је постхумно 1803. Првобитно је била насловљена Порекло друштва. Сматра се његовим најбољим песничким делом у којој се он усредсређује на сопствену концепцију еволуције. Песма прати напредак живота од микроорганизама до цивилизованог друштва. Песма садржи одломак који описује борбу за егзистенцију.
Вордсворт је обожавао његову поезију. Док је Колериџ био веома критичан, пишући: „Апсолутно ми је мука од Дарвинове песме”. Често се позивао на Еразмова интересовања за науку, на пример ботанике и парне машине .
Образовање жена Последње две стране Дарвиновог Плана за спровођење женског образовања у интернатима (1797) садрже листу књига, извињење за рад и оглас за „Школу госпођице Паркер”.
Оглас за школу у Ешбурну (Дербишир), објављену на последњој страници је она на чије чело је поставио, своје две ванбрачне ћерке Сузану и Мери.
Еразмо је изразио жаљење што квалитетно образовање у Великој Британији у његово време није био доступно женама. Идеје Лока, Русоа и Генлиса су утицале на развој његових идеја. Бавећи се образовањем девојака из средње класе, Еразмо је тврдио да су романтични романи неедукативни и да би једноставност пре требало да траже у одевању. Он тврди да би било боље да се младе жене школују у школама, а не приватно код куће и да треба да уче одговарајуће предмете. Ови предмети укључују физиономију, физичку вежбу, ботанику, хемију, минералогију и експерименталну филозофију. Требало би да се упознају са уметношћу и производњом кроз посете местима попут Калбрукдале и Веџвудове фабрике керамике; требало би да науче како да рукују новцем и уче савремене језике.
Ова образовна филозофија заузела је став да мушкарци и жене имају различите способности, вештине, интересе и сфере деловања, при чему је женско образовање дизајнирано да подржи и служи мушким постигнућима и финансијским успесима и да их ослободи од свакодневне одговорности за децу и кућне послове DNB entry for Erasmus Darwin. Oxford. У том времену, овај програм се може тумачити као унапређујући утицај у смислу да је жена барем могла да учи о „мушком свету”, мада јој још увек није било дозвољено да у њему и учествује. Текст је написан седам година након потврде о правима жена од стране Мери Вулстонкрафт, која је имала централни аргумент да жене требају бити образоване на рационалан начин како би им се пружила прилика да доприносе друштву.
Неке жене из Еразмове ере добиле су значајно образовање и учествовале у ширем свету. Пример је Сузана Вригт, која је одрасла у Ланкширу и постала америчка колонисткиња која је повезана са Мидландс просветитељством. Није познато да ли су се Еразмо и Сузана Вригт лично познавали, мада су дефинитивно имали много заједничких познаника. Друге жене које су стекле значајно образовање за које је Дарвин дефинитивно познавао биле су Марија Џексон и Ана Севард, које су учествовале у ширем свету (иако понекад анонимно) .
Лунарно друштво Датуми који су овде наведени представљају године у којима се Еразмо спријатељио са овим људима. Они су заузврат постали чланови Лунарног друштва које је постојало од 1765. до 1813. године.
Пре 1765:
Метју Болтон, изворно произвођач копчи у Бирмингему Џон Вајтурст из Дербија, произвођач сатова и научних инструмената, пионир геологије
После 1765:
Џозаја Веџвуд, грнчар 1765 Др Вилијам Смол, 1765. године, научни радник, раније професор природне филозофије на Колеџу Вилиама и Мери, где је Томас Џеферсон био угледни ученик Рихард Ловел Еџворт, 1766, проналазач Џејмс Ват, 1767, унапређивач парног мотора Џејмес Кеир, 1767, пионир хемијске индустрије Томас Деј, 1768, ексцентрик и писац Др Вилијам Витеринг, 1775, (смрт др Смо-а оставила је простор за лекара у групи) Џозеф Пристли, 1780, експериментални хемичар и откривач многих материја.