Vladimir Igorevič Arnold (alternativno spelovanje Arnoljd, , 12. jun 1937 – 3. jun 2010)Mort d'un grand mathématicien russe, AFP (Le Figaro) bio je sovijetski i ruski matematičar. Iako je najpoznatiji po Kolmogorov–Arnold–Moser teoremi o stabilnosti integrabilnih sistema, on je dao važan doprinos u nekoliko oblasti, uključujući teoriju dinamičkih sistema, algebru, teoriju katastrofe, topologiju, algebarsku geometriju, simplektičku geometriju, diferencijalne jednačine, klasičnu mehaniku, hidrodinamiku i teoriju singularnosti, uključujući postavljanje problema ADE klasifikacije, od svog prvog glavnog rezultata - rešenja Hilbertovog trinaestog problema 1957. u uzrastu od 19 godina. On je osnovao dve nove grane matematike - Kam teoriju i topološku teoriju Galoisa (ovo, sa njegovim učenikom Askoldom Hovanskijem).
Arnold je bio poznat i kao popularizator matematike. Kroz svoja predavanja, seminare i kao autor nekoliko udžbenika (poput poznatih Matematičkih metoda klasične mehanike) i popularnih knjiga iz polja matematike, uticao je na mnoge matematičare i fizičare. Mnoge od njegovih knjiga su prevedene na engleski jezik. Njegovi pogledi na obrazovanje bili su izrazito anti-Burbaki.
Biografija
Vladimir Igorevič Arnold je rođen 12. juna 1937. godine u Odesi, Sovjetski Savez. Njegov otac bio je Igor Vladimirovič Arnold (1900–1948), matematičar. Njegova majka bila je Nina Alekandrovna Arnold (1909–1986, rođena Isakovič), jevrejska istoričarka umetnosti. Kada je Arnoldu bilo trinaest godina, njegov ujak koji je bio inženjer upoznao ga je sa kalkulusom i pokazao mu kako se to može koristiti za razumevanje niza fizičkih pojava. To je doprinelo podsticanju njegovog interesovanja za matematiku i on je počeo samostalno da proučava matematičke knjige koje su mu ostale od njegovog oca, što je obuhvatalo dela Leonarda Ojlera i Šarla Ermita.Табачников, С. Л. . "Интервью с В.И.Арнольдом", Квант, 1990, Nº 7, pp. 2–7. (in Russian)
Dok je bio student Andreja Kolmogorova na Moskovskom državnom univerzitetu i još uvek tinejdžer, Arnold je 1957. godine pokazao da se bilo koja kontinuirana funkcija više promenljivih može konstruisati sa konačnim brojem funkcija s dve promenljive, rešavajući tako Hilbertov trinaesti problem. To je Kolmogorov–Arnoldova reprezentaciona teorema.
Izabrana bibliografija
1966: 1980: Mathematical Methods of Classical Mechanics, Springer-Verlag, .Review by Ian N. Sneddon (Bulletin of the American Mathematical Society, Vol. 2): Review by R. Broucke (Celestial Mechanics, Vol. 28): . 1985: (with S. M. Gusein-Zade & A. N. Varchenko) Singularities of Differentiable Maps, Volume I: The Classification of Critical Points, Caustics and Wave Fronts. Birkhäuser. 1988: (with S. M. Gusein-Zade & A. N. Varchenko) Singularities of Differentiable Maps, Volume II: Monodromy and Asymptotics of Integrals. Monographs in Mathematics. Birkhäuser. . Springer-Verlag 1978; 1989: (with A. Avez) . Addison-Wesley . Eric J.F. Primrose translator, Birkhäuser Verlag (1990) . 1995:Topological Invariants of Plane Curves and Caustics, American Mathematical Society (1994) 1999: (with Valentin Afraimovich) 1998: (Russian) Uspekhi Mat. Nauk 53 (1998), no. 1(319), 229–234; translation in . 2004: Teoriya Katastrof (Catastrophe Theory, in Russian). . Moscow, Editorial-URSS (2004), 2001: "Tsepniye Drobi" (Continued Fractions, in Russian), Moscow (2001). . Springer (2007), 2004: 2014: Real Algebraic Geometry. Lectures on Partial Differential Equations. 2015: Experimental Mathematics. American Mathematical Society (translated from Russian, 2015). 2015: Lectures and Problems: A Gift to Young Mathematicians, American Math Society, (translated from Russian, 2015)
Sabrana dela 2009: A. B. Givental; B. A. Khesin; J. E. Marsden; A. N. Varchenko; V. A. Vassilev; O. Ya. Viro; V. M. Zakalyukin (eds) . Springer 2013: A. B. Givental; B. A. Khesin; A. N. Varchenko; V. A. Vassilev; O. Ya. Viro; (eds) . Springer. 2016: Givental, A.B., Khesin, B., Sevryuk, M.B., Vassiliev, V.A., Viro, O.Y. (Eds.). ''Collected Works, Volume III: Singularity Theory 1972–1979. Springer. 2018: Givental, A.B., Khesin, B., Sevryuk, M.B., Vassiliev, V.A., Viro, O.Y. (eds) . Springer.
Reference
Literatura
Khesin, Boris; Tabachnikov, Serge (Coordinating Editors). . Khesin, Boris; Tabachnikov, Serge (Coordinating Editors). .
Spoljašnje veze -{V. I. Arnold's web page}- -{Personal web page }- -{V. I. Arnold lecturing on Continued Fractions}- -{A short curriculum vitae}- -{ , text of a talk espousing Arnold's opinions on mathematical instruction}- -{Problems from 5 to 15, a text by Arnold for school students, available at the IMAGINARY platform}-
-{S. Kutateladze, Arnold Is Gone}- -{В.Б.Демидовичем (2009), МЕХМАТЯНЕ ВСПОМИНАЮТ 2: В.И.Арнольд, pp. 25–58}- -{Author profile in the database zbMATH}-
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2010. Категорија:Руски Јевреји Категорија:Руски математичари