мини|Велика Орма
Велика Орма () је кречњачки рт на северној обали Велса, северозападно од града Ландидно (Llandudno). Назван је Кангривдр Ванид (Cyngreawdr Fynydd) од стране песника 12. века Гвалкмаја ап Мајлир (Gwalchmai ap Meilyr), . 9.153n. Енглеско име потиче од Старонордијског језика што означава реч за морске змије. Мали Орме, мањи али веома сличан кречњачки рт, налази се на источној страни залива Ландидно (Llandudno).
Топоним десно|мини| Мапа Великог Ормеа из 1947 Велики и Мали Орме су етимолошки повезани са Старонордијским речима Урм или ОРМ што значи море змија (енглески црв је сродни ). Једно објашњење је да је Велика Орма глава, а њено тело је земља између Великог и Малог Ормеа, док је друго, вероватно вероватније, да облик Великог Орме гледано као да један улази у сужење Ландидно из СИ, а копнени крај подсећа на дивовско спавајуће створење. Викинзи нису оставили никакве писане текстове свог времена у Северном Велсу, али су сигурно извршили рацију на том подручју. Нису пронашли ниједно трајно насеље, за разлику од полуострва Вирал (Wirral), али нека норвешка имена остају у употреби у бившем Краљевству Гвинд (Gwynedd) (попут Тачке Аир у близини Талакр (Talacre)).
Постојала је теорија о пореклу назива "Орме", реч се није уобичајено користила пре стварања викторијанског летовалишта Ландидно (Llandudno) средином 19. века. Пре тога, велшка имена претежно су коришћена локално и у картографији за именовање обележја копна и околног подручја. Читаво полуострво на којем је изграђен Ландидно (Llandudno) био је познат као полуострво Крудн (Creuddyn Peninsula) (средњовековни назив Комот (Commote) - историјска подела земље у Велсу); само се глава звала Вај Гогах (Y Gogarth) или Пен Вај Гогах; њени ртови су Пен тројн (Pen trwyn), Лек (Llech) и Тројн Вај Гогах (Trwyn y Gogarth).
Чини се да је Орме примењен само на главном делу града као што се види из мора. Године 1748, Луис Морис (Lewis Morris) је смислио план залива и луке Конвеј (Conway) у Кенарвон Шајр (Caernarvon Shire), да тело полуострва назове "Крудн (CREUDDYN)", али примењује назив „Ормеова глава“, на тачки северозападног мора према обали. Прва мапа Орднанс Сурвеја (Ordnance Survey), објављена 1841. године и пре успоставе Ландидно (Llandudno) прати ову конвенцију. Главно подручје се назива „Велика Ормеова глава“, али све његове копнене карактеристике имају велшка имена.Ordnance Survey (1841) First Series 78-Bangor Вероватно је да је Орме добио своје уобичајено име због бујне туристичке трговине у Ландидно (Llandudno), јер је већина посетилаца и туриста допутовала морским путем. Острво је прво виђење њиховог одредишта током трочасовног путовања из Ливерпула, веслачким паробродом .
Природна историја мини| Кречњачке и доломитне литице Великог Орма Деловима Великог Орма управља се природним резерватом од стране покрајинске службе округа Конвеј (Conwy) . Подручје које је дугачако и 1 миљу (1.6 km) широко, има низ заштитних ознака, укључујући посебно заштићено подручје, обалну баштину, сеоски парк и локалитет од посебног научног интереса. Локална власт пружа услугу управника Великог Ормеа који редовно патролирају посебним научним и заштитним подручјима.. Постоје бројне одржаване стазе за шетњу до врха; део дугорочне стазе Северног Велса такође прелази преко главног дела. Отприлике половина Великог Орме користи се као пољопривредно земљиште, углавном за испашу оваца. У 2015. години, Национални фонд је купио фарму Парка од 140 ари за милион фунти.
Геологија Велика Орма је полуострво сачињено од кречњака и доломита, које је настало током раног карбониферног дела Земљине геолошке историје. Већина стена Велике Орме стара је између 339 и 326 милиона година. Горња површина Велике Орме посебно је истакнута шкрапама који покривају неколико подручја. Такође постоје богате пукотине бакарне руде у којој се налази доломит . Процењено је да је рудник бакра Велике Орме у бронзано доба произвео 2000 тона бронзе. Падине Великог Ормеа подложне су повременом пропадању.
Велс мини|Локације бунара на Великој Орми Природни извори су били веома цењени у кречњачким окрузима и Велики Орме није био изузетак. Вода је била потребна за ископавање бакра, као и за кућну и пољопривредну употребу. Познати су следећи бунари Великог Ормеа, већина их и даље снабдева текућом водом:
Бунар за очи (Ffynnon Llygaid). Вероватно један од бунара који су снабдевали потребе некада насељене заједнице Гогаф (Gogarth) пре него што је већи део био изгубљен од обалне ерозије. Бунар Гогаф (Gogarth). Главни извор воде за Гогаф (Gogarth), а касније у 18. и почетком 19. века извор енергије за покретање познатог мотора Том и Џери (Tom and Gerry) који је кроз дугу серију Брамокових (Brammock) шипки покретао руднике пумпама за воду на Вишем окну близу врха изнад Пафлај (Pyllau). Бунар Павил (Powel) Један од водоснабдевања заједно са бунар Тидно (Tudno) и бунар Руфининг (Rufeining) служи средњовековној пољопривредној заједници Кангривдр (Cyngreawdr). Бунар Галчог (Galchog). Овај бунар, у близини Мајндид Исафа (Mynydd Isaf), северно од Пен Динс (Pen Dinas), извор је воде богате кречом познате по својим окамењеним својствима, то је један од два бунара за која се знало да су коришћени у испирању бакарних руда. Бунар Тидно (Tudno). Смештен изван пута, близу североисточног угла цркве Светог Тудна, ффиннон Тудно је заједно са ффинноном Руфеинингом био главни извор воде за заједницу насељену око цркве. Бунар Руфининг (Ffynnon Rufeining). У преводу "Римски бунар", име је добио по традицији да су римски рудари бакра користили воде за испирање бакарних руда које се минирају у близини. Бунар Лех (Llech). Извор воде у Агоф Лех (Ogof Llech), пећини на рту којој је веома тешко приступити. Тврди се да га је као пустињак користио Свети Тидно, монах из 6. века Бангор-он-ди (Bangor-on-Dee), који је овде основао прву цркву. Бунар Гасег (Gaseg). Буквално „Маре бунар“, ово пролеће откривено је поред пута, на око пола пута и близу највише тачке, током изградње шеталишта у 19. веку. Била је идеална за освежавање коња на вожњи колима дугој пет километара око базе Велике Орме.
Флора мини|Уређене баште у Срећној долини Велика Орма има веома богату флору, од којих је најпознатије једино критично угрожено дивље дуњарице (Cotoneaster cambricus), од којих је познато само шест дивљих биљака.Species Action Plan Многи цветови који расту у плиткој земљи богатој кречом на континенталном делу развијају се из алпских субарктичких врста које су се развиле после последњег леденог доба . Пролеће и рано лето цвећа укључују црвене иглице, холандска трава и пуцавац, прилепивши се чистим стенама, док плаштак, сунчев цвет и мајчина душица покривају травњак. Стари рудници и каменоломи такође пружају погодно станиште многим врстама биљака, укључујући и пролећну бучицу која расте на старим бакарним обрадама. За очајницу, који се налази на западним падинама Орме, каже се да су га користили и можда гајили монаси из 14. века, без сумње да се користи за биљни лек, укључујући смеше против кашља. Ретки мољци (Wheeleria spilodactylus ) одлажу јаја међу свиленкастим лишћем, а гусенице се хране овом биљком
Фауна Рт је станиште неколико угрожених врста лептира и мољаца, укључујући и свиленкаст талас (Idaea dilutaria), стооки плавац (Idaea dilutaria) и камењар (Hipparchia semele). Последње две су прилагођене Велике Орме од појављивања раније у години да искористе кречњаке и траве. Такође су мањи него у осталим деловима земље и препознати су као дефинитивна подврста. Велики Орме је пријављен као најсеверније познато станиште у Британији за неколико 'јужних' врста паука : Сегестриа баварица, Еписинус трунцатус, Мицраргус лаудатус, Драссиллус праефицус, Лиоцранум рупицола и Озиптила сцабрицула . мини|Једна од Великог ормеских кашмирских коза пасе на њеним падинама На главном подручју се налази и око 200 кашмирских коза. Стадо, које је лутало на Орми од средине 19. века, потиче од пара коза које је Шах Каџар (Shah Qajar) представио краљици Викторији убрзо након крунисања 1837. године. Бројеве контролише вештачка контрацепција; акција је предузета јер је конкуренција за ресурсе терала козе с Орме у вртове и имања. Краљевском Велсу, великом пуку у британској војсци, Британски монарх дозвољава да одабере животињу из стада која ће бити пуковнија коза (ако прође кроз селекцију, добиће почасни чин копљара).
Пећине и напуштени рудари дом су велике колоније ретких шишмиша. Овај мали летећи сисар креће се пећинама и тунелима користећи ехо локацију како би добио менталну слику своје околине. Током дана, шишмиши потковица налазе се висећи на крову тунела и пећина, чија су крила чврсто омотана око њихових тела. Тек у сумрак слепи мишеви напуштају пећине и рудничка окна како би се хранили бубама и мољацима.
Литице су дом колоније морских птица (као што су њорке, тропски галеб, оштрокљуна њорка и чак фулми као и галебови). Велика Орма је такође дом многих птица које живе у земљи и миграната, укључујући гавране, сове и сиви соко . Повремено се примећује црвенокљуна галица .
Испод литица, плитки базени око острва су богато и разноврсно станиште за водене биљке и животиње, укључујући бараке, анемоне црвене перле и ракове пустињак.
Историја
Рудници бакра мини|Улаз у комплекс рудника бакра бронзаног доба на Великој Орми Људска активност великих размера на Великој Орми почела је пре око 4 000 година током бронзаног доба отварањем неколико рудника бакра . Малахит бакарне руде вађен је помоћу алата од камења и костију. Процењује се да је у том периоду ископано до 1.760 тона бакра . Рудник је био најпродуктивнији у периоду између 1700. п. н. е. и 1400. п. н. е. након чега је вађена већина лако доступног бакра. Место је било тако продуктивно да до 1600. године п.н.е у Британији није било других рудника бакра који су отворени јер нису могли конкурирати Великој Орми.
Рудник је био напуштен и докази говоре да поново није обрађен до краја 17., 18. и 19. века. Ископавање је почело крајем 17. века због потребе за бакром и побољшаним способностима за испумпавање воде из рудника. Парни машина представљена је 1832. године, а десет година касније на нивоу мора миниран је тунел дуг 822 метра за одвод дубљих рудничких просторија. Комерцијално копање на Великом Орму завршило је 1850-их, мада је ископавање настајало све док рудници коначно нису напуштени 1881. године.
Године 1987, локално веће и велшка развојна агенција наручили су побољшање локације напуштеног рудника. То подручје требало је уредити и претворити у паркиралиште. Откако је ископавање започело 1987. године, преко праисторијских тунела су откривена. Нова открића се и даље често раде и процењује се да је до сада откривено мање од половине праисторијских тунела.
У априлу 1991. године рудник Велики Орме је отворен за јавност. Изграђене су стазе и платформе за осматрање како би се омогућио приступ површинским ископинама. 1996. године постављен је мост преко врха Вивиановог окна. Проширење центра за посетиоце, саграђено 2014. године, садржи избор рударских алата и бронзаних секира са приказима о животу и смрти у бронзаном добу, рударству и древној металургији . Такође је доступна и велика пећина стара 3.500 година.
Средњовековни период мини|Остаци палате из 13. века у Гогаф (Gogarth) припадају бискупима Бангор (на ) Средњовековна жупа Ландидно (Llandudno) састојала се од три насеља која су успостављена на доњим падинама Великог Орма. Град И Гогартх у југозападном „углу“ Великог Ормеа био је најмањи, али је садржао палату владике Бангора. Дворац Гогаф (Gogarth), који је обухватао сва три града, је краљ Едварда I поклонио Анијану, бискупу Бангора, 1284. године у знак признања за услуге круне, нарочито крштење првог енглеског принца од Велса, тек рођеног у Кенарвну (Caernarfon). Палату је 1400. године спалио Овајн Глиндр (Owain Glyndŵr), а рушевине су углавном уништене заједно са већим делом града обалном ерозијом у Конви (Conwy). лево|мини| Свети Тиндо је оригинална жупна црква Ландидно (Llandudno).