Црноуста мачка () врста је ајкуле мачке и део породице Scyliorhinidae која настањује североисточне делове Атлантског океана, од Исланда до Сенегала, укључујући Средоземно море. Обично се налази на дубинама од 150 до 1400 м на или у близини муљевитог дна. Млађи примерци углавном бораве у плитким водама, за разлику од старијих. Ову врсту карактерише црна унутрашњост уста и мрља дуж леђа и репа. Достиже 50—79 цм дужине, а иста примерци исте врсте у Атлантском океану већи су од оних у водама Хималаја.
Ова врста плива полако али је доста активна, храни се углавном раковима, главоношцима и рибама. Женка црноусте мачке излегне до тринаест јаја током године. Неретко се лови, због меса и коже. Међународна унија за заштиту природе уврстила је ову врсту у категорију најмање забринутости, јер нема назнака да је њен број драстично опао, упркос риболову.
Таксономија и распрострањеност
Константин Самуел, описао је укратко црноусту мачку у својој књизи 1810. године, где се осврнуо на њену карактеристичну црну унутрашњост уста, а рибу су још звали и „црноуста риба пас”. Најстарији пронађени фосили ове врсте потичу са северног дела Апенина из периода занцлеја, пре 3,6 до 5,3 милиона година. Ова врста широко је распрострањена у северноисточно делу Атлантског океана, од југозападног Исланда, преко Норвешке и на југу до Сенегала, укључујући Фарска острва и северни део Средњоатлантског гребена. Јавља се и широм Средоземног мора, изузев северних вода Јадранског мора, а нема је у Црном мору. Ова врста првенствено настањује континентални пад, на дубинама од 150 до 1400 м, међутим примећена је и у плитким водама, на 20 до 25 м у Норвешкој, као и у дубоким од 2300 до 3850 м у источном Средоземљу.
Дубине на којима је црноуста мачка присутна разликују се од региона, на пример на 300 до 500 м налази се у Бискајском заливу, на 400 до 800 м код вода Португала, 500—800 м у водама Сицилије и 1000—1830 м на истоку Медитерана. Претпоставља се да температура воде није важан фактор за ову врсту, с обзиром да је има у топлим, али и нешто хладнијим водама. Црноуста мачка време проводи на блатном дну или у његовој близини. Бројне студије одрађене за ову врсту извештавају да су одрасле јединке на већим дубинама него млађи примерци.
Опис
Највећи примерци црноусте мачке имали су између 67 и 79 цм, огранак врсте у Атлантском океану и 50 до 64 цм у Медитерану. Женке су дуже од мужјака, а максимална тежина ове рибе је 1,4 килограма. Црноуста мачка има витко чврсто тело са прилично дугом и шиљатом њушком која чини отприлике 6—9% укупне дужине. Очи су хоризонтално овалне и на њима се налазе мембране. Уста формирају кратак али широк лук и на њима се налазе бразде по угловима. Горња и доња вилица ове рибе садрже између 69 и 79 зуба, а имају пет пари шкржних прореза.
Оба леђна пераја отприлике су једнаке величине, прво иде из карлице, а друго из средње тачке аналног пераја. Грудна пераја су велика док су карлична мала са угластим ивицама. Анално пераје је веће од било ког другог, а чини 13—18% укупне дужине рибе. Каудална пераја ове врсте чине укупно око четвртину дужине целе рибе, а горњи режањ је мали. Кожа је врло груба и прекривена дермалним оштрицама, тело је сиве и смеђе боје са око 15 до 18 мрља или тачака које се протежу све до репа. Доња страна рибе је бела, као и врхови леђног и репног пераја. Унутрашњост уста ове рибе је црна.
Биологија и екологија
Црноуста мачка има номадску природу и може се наћи сама или у групама када лови. Плива релативно полако, често крстари мало испод морског дна, а такође је примећена на дну, непомична. Познато је да се храни са Dalatias licha и Todarodes sagittatus. Ова врста храни у своју исхрану највише укључује врсте као што су десетоношци, крил и кошљорибе које укључују врсте myctophids, бисеране, Stomiidae, Mora moro као и главоношце.
Примећено је да се храни и врстама шкампа као што су Calocaris macandreae и Pasiphaea multidentata. Млади примерци ове врсте конзумирају већи број ракова од одраслих, који се углавном хране рибом и главоношцима. У њиховим стомацима откривени су делови животиња које су биле превелике да би их напали, што можда сугерише да нападају и у групама. За разлику од других чланова њене породице, црноуста мачка полаже више јајашца, до 13 мада их је од 1 до 4 по једном јајаводу просечно. Број положених јаја по женки годишње је између 60 и 100, а више их је када је женка крупнија. Код зрелих женки ове врсте, само десни јајник је функционалан. Дужине јаја су од 3,5 до 6,5 цм, а ширине од 1,4 до 3 цм. Парење и полагање јаја црноусте мачке дешава се током целе године, зими и лети, мада ипак не стоје сви биолози и студије иза ове тврдње. Женка полаже јаја у муљевиту подлогу у релативно плиткој води.
Референце
Литература
Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982. Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995. Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000. Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986. Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995. Гуртовой Н. Н., Матвеев Б. С., Дзержинский Ф. Я. Практическая зоотомия позвоночных. Низшие хордовые, бесчелюстные, рыбы. — М., 1976. Никольский Г. В. Частная ихтиология. — М., 1971. Шмальгаузен И. И. Основы сравнительной анатомии позвоночных. — М., 1947.
Boinski S and Garber PA (2000) On the Move: How and why Animals Travel in Groups University of Chicago Press.
Childress S (1981) Mechanics of Swimming and Flying Cambridge University Press. Camazine S, Deneubourg JL, Franks NR, Sneyd J, Theraulaz G and Bonabeau E (2003) Self-Organization in Biological Systems. Princeton University Press. – especially Chapter 11
Gautrais, J., Jost, C. & Theraulaz, G. (2008) Key behavioural factors in a self-organised fish school model. Annales Zoologici Fennici 45: 415–428. Godin, JJ (1997) Behavioural Ecology of Teleost Fishes Oxford University Press. Ghosh S and Ramamoorthy CV (2004) [https://archive.org/details/springer_10.1007-b97343/page/n66 Design for Networked Information Technology Systems] Springer.
Inada Y (2001) "Steering mechanism of fish schools" Complexity International, Vol 8, Paper ID Download
Kato N and Ayers J (2004) Bio-mechanisms of Swimming and Flying Springer. Kennedy J, Eberhart, RC and Shi Y (2001) Swarm Intelligence Morgan Kaufmann. Krause, J (2005) Living in Groups Oxford University Press.
Lurton X (2003) Underwater Acoustics Springer. Pryor K and Norris KS (1998) Dolphin Societies: Discoveries and Puzzles University of California Press. Ross DA (2000) The Fisherman's Ocean Stackpole Books.
Simmonds EJ and MacLennan, DN (2005) Fisheries Acoustics Blackwell Publishing. Fenner, Robert M. The Conscientious Marine Aquarist. Neptune City, New Jersey, USA: T.F.H. Publications, 2001. Helfman, G., B. Collette and D. Facey: The diversity of fishes. Blackwell Science, Malden, Massachusetts, USA, 1997. Hoese, D.F. 1986. A M.M. Smith and P.C. Heemstra (eds.) Smiths' sea fishes. Springer-Verlag, Berlin, Germany Maugé, L.A. 1986. A J. Daget, J.-P. Gosse and D.F.E. Thys van den Audenaerde (eds.) Check-list of the freshwater fishes of Africa (CLOFFA). ISNB, Brussels; MRAC, Tervuren, Flanders; and ORSTOM, Paris, France, Vol. 2. Moyle, P. and J. Cech.: Fishes: An Introduction to Ichthyology, 4th ed., Upper Saddle River, New Jersey, USA: Prentice-Hall. 2000. Nelson, J.: Fishes of the World, 3rd ed.. New York, USA: John Wiley and Sons., 1994 Wheeler, A.: The World Encyclopedia of Fishes'', 2nd ed., London: Macdonald., 1985
Категорија:Таксони који нису угрожени Категорија:Galeus Категорија:Рибе Европе