Наборана ајкула () једна је од две постојеће врсте ајкула из породице Chlamydoselachidae, са широком али неједнаком распрострањеношћу у Атлантском и Тихом океану. Ова врста настањује области спољашњег континенталног прага и горњег континенталног нагиба, углавном близу дна, мада постоје докази о значајним померењима према површини. Јединке су налажене и до дубине од 1.570 метара, мада ретко испод 1.200 метара. У заливу Суруга у Јапану, најчешћа је на дубинама од 50 до 200 метара. С обзиром на то да поседује неке примитивне карактеристике, наборана ајкула је често називана живим фосилом. Достиже дужину од 2 метра и има тамносмеђе јегуљасто тело са леђним, карличним и аналним перајама постављеним далеко уназад. Њено колоквијално име настало је због изгледа њених шест пари шкржних прореза које изгледају ресасто и наборано.
Наборана ајкула свој плен хвата савијањем тела и кретањем унапред попут змије. Дуге, изузетно флексибилне чељусти омогућавају јој да прогута плен цео, док бројни редови малих зуба сличних иглама онемогућавају плен да побегне. Храни се углавном главоношцима, као и кошљорибама и другим морским псима. Ова врста се размножава аплаценталном вивипаријом: ембриони излазе из својих јајних капсула унутар мајчине материце, где опстају превасходно на жуманцету. Период гестације може бити чак три и по године, дужи од свих осталих кичмењака. Величине легла варирају од два до петнаест, а не постоји изражена сезона размножавања. Наборане ајкуле се повремено лове у комерцијалном риболову, али имају малу економску вредност.
Таксономија и филогенија мини|лево|alt=Line drawing of a frilled shark curled on its side, with insets depicting dorsal and ventral views of the head, and of two teeth|Гарманова илустрација наборане ајкуле, која је пратила његов опис врсте из 1884. године Наборану ајкулу је први научно препознао немачки ихтиолог Лудвиг Додерлајн, који је посетио Јапан између 1879. и 1881. године и донео два примерка у Беч. Међутим, његов рукопис који описује врсту био је изгубљен, тако да је први опис наборане ајкуле објавио амерички зоолог Семјуел Гарман, користећи женку дугу 1,5 метар ухваћену у заливу Сагами у Јапану. Његов рад Изванредна ајкула објављен је у зборнику радова Института у Есексу 1884. године. Гарман је нову врсту ставио у засебан род и породицу и дао јој име Chlamydoselachus anguineus, тако да је род добио назив по грчким речима chlamy (набор) и selachus (ајкула), а назив врсте anguineus на латинском значи „јегуљаста”.
Неколико раних аутора веровало је да наборана ајкула представља живог представника иначе давно изумрле групе Elasmobranchii (морски пси, раже и њихови преци), а те претпоставке биле су засноване на распореду њених зуба, артикулацији горње чељусти директно до лобање и иза очију и њен кичменом стубу налик нотохорди са неизраженим пршљеновима. Гарман је предложио да је наборана ајкула била сродна кладодонтима, сада застарелој таксономској групи која садржи животиње које су живеле током палеозојске ере, попут Cladoselache из девона (пре 416—359 милиона година). Његови савременици Теодор Гил и Едвард Дринкер Коуп су уместо тога наводили да је ова врста повезана са хибодонтима, који су били доминантне ајкуле током мезозојске ере. Коуп је отишао толико далеко да је ову врсту сврста у фосилни род Didymodus.
Новија истраживања открила су да су сличности између наборане ајкуле и изумрле групе можда претеране или погрешно протумачене, те да ова ајкула показује бројне скелетне и мишићне особине које омогућавају готово сигурно позиционирање врсте у групу Neoselachii (данашње ајкуле и раже), тачније у ред Hexanchiformes (иако је систематичар Шигеру Шираи предложио да се наборана ајкула сврста у засебан ред, Chlamydoselachiformes). Без обзира на то, наборана ајкула припада једној од најстаријих група ајкула које још увек постоје, а датира бар од касне креде (пре око 95 милиона година) и вероватно касне јуре (пре 150 милиона година). Због својих древних предака и примитивних карактеристика, наборана ајкула и други припадници ове групе описани су као живи фосили. Међутим, сама наборана ајкула је релативно скора врста, при чему најранији познати фосилни зуби који припадају овој врсти потичу из раног плеистоцена.Marsili, S. (2007). Analisi systematic, paleoecological e paleobiogeographical Della selaciofauna polio-Pleistocene del Mediterraneo.
Распрострањеност и станиште мини|лево|alt=A shark swimming in dark water over sand; the labels indicate that it was taken on August 26, 2004 at a depth of 2866 ft, a temperature of 4.3°C, and a salinity of 35|Први снимак наборане ајкуле у њеном природном станишту забележен је 2004. године у платоу Блејк Наборана ајкула је забележена на бројним локацијама које су расуте по Атлантском и Тихом океану. У источном Атлантику се среће изван северне Норвешке, северне Шкотске и западне Ирске, од Француске до Марока, укључујући Мадеиру, и изван Мауританије. У централном Атлантику је забележена на неколико локација дуж Средњоатлантског гребена, од северних Азора до Рио Гранде крај јужног Бразила, као и преко Вавиловог гребена код западне Африке. У западном Атлантику је забележена у водама Нове Енглеске, Џорџије и Суринама. У западном Тихом океану познато је да живи од југоисточног Хоншуа у Јапану до Тајвана, изван Новог Јужног Велса и Тасманије у Аустралији и око Новог Зеланда. У централном и источном Тихом океану пронађена је на Хавајима и Калифорнији у САД-у и на северу Чилеа. Примерци пронађени око јужне Африке описани су као друга врста, C. africana, 2009. године.
Наборана ајкула настањује области спољашњег континенталног прага и горњег континенталног нагиба. Иако је забележена и на дубинама до 1.570 метара, обично се јавља на дубинама већим од 1.000 метара. У заливу Суруга најчешћа је на дубини од 50 до 200 метара, изузев од августа до новембра када температура површинског слоја (тј. првих 100 метара) прелази 15 °C, па наборане ајкуле прелазе у дубље воде. У ретким приликама, ова врста је виђена на површини. Наборана ајкула обично борави близу дна, с тим да је једна јединка примећена како плива преко подручја малих пешчаних дина. Међутим, њена исхрана указује на то да се често креће ка површини у отвореним водама. Забележено је да наборана ајкула показује особину вертикалне миграције, приближавајући се површини воде ноћу како би се хранила. Постоји просторна сегрегација према величини и репродуктивном стању.
Опис мини|alt=The head of a preserved shark, with the large mouth open|Наборана ајкула има дуге, терминално постављене чељусти мини|alt=The head of a preserved shark lying on its side, showing large, flared gill slits|Први пар шкрга наборане ајкуле протеже се целом дужином око њеног врата, формирајући „оковратник” Својим издуженим, јегуљастим телом и чудним изгледом, наборана ајкула је одавно била повезивана са сличном митском морском змијом. Глава јој је широка и спљоштена са кратким, заобљеном њушком. Ноздрве су представљене вертикалним прорезима, раздвојени на кожним преклопом на два дела. Умерено велике очи су водоравно овалне и немају заштитну мембрану. Велике дуге чељусти су терминално постављене (на крају њушке), за разлику од већине других морских паса. Углови уста су без бразда или набора. Редови зуба су прилично широко распоређени и има их 19—28 у горњој и 21—29 у доњој вилици. Наборана ајкула има око 300 зуба, а сваки је зуб мали, са три витка игличаста шиљка и два удубљења. Има шест пари дугих шкржних прореза које делују као набори због издужених шкржних филамената, по чему је и врста добила име. Први пар шкржних прореза спаја се око грла, формирајући „оковратник”.
Пекторална пераја су кратка и заобљена. Мало дорзално пераје је позиционирано далеко на телу, отприлике насупрот аналном перају, и има заобљен руб. Карлична и анална пераја су велика, широка и заобљена, а такође се налазе на задњем делу тела. Репно пераје је врло дугачко и грубо троугласто, без доњег режња или вентралног зареза на горњем делу. Дуж трбуха има пар дебелих набора коже непознате функције који су раздвојени браздом. Гледајући попречни пресек, женка је нешто већа него мужјак, код које је и карлично пераје смештено ближе аналном перају. Кожне крљушти су мале и обликова као врх длета, с тим да постају веће и оштрије на дорзалном рубу репној пераја. Ова врста је уједначене тамносмеђе или сиве боје. Наборана ајкула се разликује од јужноафричког рођака, C. africana, по томе што има већи број пршљенова (160—171 наспрам 147), као и по дужој глави и краћим шкржним прорезима. Максимална позната дужина код мужјака износи 1,7 метара, а код женке 2 метра.
Биологија и екологија Високо специјализована за живот у дубоком мору, наборана ајкула има смањени, слабо калцификовани скелет и огромну јетру напуњену липидима мале густине, што јој омогућава да са мало труда одржи свој положај у води. То је једна од ретких ајкула са „отвореним” латералним системом, у којој су механорецептивне ћелије смештене у жлебовима који су директно изложени околној морској води. Сматра се да је овакав распоред базалан код ајкула и да може побољшати њену осетљивост на сићушна кретања плена. Велики број набораних ајкула уочен је са реповима којима недостају врхови, што је вероватно последица напада грабљивица попут других врста ајкула. Код ове ајкуле идентификовани су следећи паразити: пантљичаре из рода Monorygma, метиљи врсте Otodistomum veliporum, као и ваљкасти црви Mooleptus rabuka.
Фосили наборане ајкуле са Чатамских острва на Новом Зеланду, датирани на период на граници између креде и палеогена, пронађени су заједно са птицама и четинама четинара, што указује на то да су ове ајкуле у то време живеле у плитким водама. Претходно истраживање других врста Chlamydoselachus показало је да су јединке које живе у плићој води имале веће и јаче зубе како би могле да сломе тела тврдих бескичмењака. Хипотеза је да су наборане ајкуле, преживевши масовно изумирање, имале прилику да искористе испражњене нише у плиткој води и на континенталном прагу, а да је након тога дошло до преласка у дубоке воде, тј. у станишта у којима данас живе. Промена расположивости хране може се одразити на начин на који се морфологија зуба променила тако да су они постали оштрији и окренути према унутра како би лакше ловила животиње меког тела у дубоким водама. Од касног палеоцена до данас, наборане ајкуле су вероватно имале знатно већу конкуренцију, што их је постепено ограничило на њихова тренутна станишта и распрострањеност.
Исхрана мини|усправно=0.9|left|alt=Close up of the lower jaw of a preserved shark, showing many small, sharp teeth|Бројни зуби налик иглицама погодни су за ловљење животиња меког тела, на пример лигње Дуге чељусти наборане ајкуле изузетно су растегљиве и могу се веома раширити, што јој омогућава да прогута цео плен велики и више од половине саме ајкуле. Међутим, дужина и положај њених чељусти значи да нема толико јак загрижај као што је то случај са осталим ајкулама. Код већине ухваћених јединки је пронађено врло мало желудачног садржаја или га уопште није било, што указује или на чињеницу да наборана ајкула има брзу пробаву или на дуге интервале између храњења. Ова врста се махом храни главоношцима, кошљорибама и мањим морским псима. Откривено је да је једна јединка дугачка 1,6 метара, ухваћена недалеко од Чошија у Јапану, прогутала 590 грама тешку Apristurus japonicus. Лигње чине око 60% исхране наборане ајкуле у заливу Суруга, што укључује не само врсте које се споро крећу и живе дубоко у мору, као што су Chiroteuthis и Histioteuthis, већ и релативно велике, снажне пливаче отвореног океана, као што су Onychoteuthis, Sthenoteuthis и Todarodes.