Мерцедес-Бенц С-класа

Мерцедес-Бенц С-класа () раније позната као Сондеркласе (на немачком "специјална класа", "С-Класе"), серија је луксузних лимузина и лимузина пуне величине које производи немачки произвођач аутомобила Мерцедес-Бенц, а дивизија немачке компаније Дајмлер АГ. Ознака С класе за врхунске моделе Мерцедес-Бенца званично је представљена 1972. године, са ознаком W116.

С-класа је представила многе најновије иновације компаније, укључујући технологије погонског склопа, унутрашње карактеристике и безбедносне системе (као што су први убацили сигурносне појасеве). С-класа се сврстала у најпродаванији луксузни лимузински аутомобил, а његова најновија генерација, W222 С класа, премијерно представљена 2013. године.

У аутомобилском смислу, Сондеркласе се односи на „посебно опремљен аутомобил”. Претходни модели купеа са двоја врата С класе били су познати под називом СЕЦ, а касније и С-купе. 1996. године, купе С класе је издвојен у засебну линију као ЦЛ-класа, али од јуна 2014. године поново је означен за купе С класе за 2015. моделну годину, чиме је одустао од ЦЛ класе. У 2016. години, кабриолет С класе, који је интерно назван А217, представљен је са три варијанте: С 550 кабриолет, Мерцедес-АМГ С 63 кабриолет са 4 Матик и Мерцедес-АМГ С 65 кабриолет. Мерцедес Бенц је престао са производњом купе и кабриолета С класе 2020. Мерцедес-Мајбах С 650 кабриолет, заснован на С 65 кабриолету, најављен је за 2016.

Ознаке модела 1993. године, када је W202 представљен као Ц-класа, традиционална конвенција о именовању (бројеви, плус слова) преокренута, а водеће слово је идентификовало линију (од краја 2017. године, А, Б, Ц, ЦЛА, ЦЛС, Е, Г, ГЛА, ГЛБ, ГЛЦ, ГЛЕ, ГЛС, С, СЛ, СЛЦ, В (V) и икс (Х) су у активној употреби). Од тада, модели са дугим точковима (раније „СЕЛ“) и модели правилне дужине (раније „СЕ“) обележени су префиксом „С” без обзира на дужину. На пример: 500СЕ и 500СЕЛ су сада означени као С500 / С500Л. W221 С класа је доступна у четири нивоа: бројеви су наведени узлазним редоследом како би означили скупље моделе (нпр. С500 (С550 за САД) / С600 / С63 АМГ / С65 АМГ итд.). У званичним Мерцедес-Бенц публикацијама и на плочицама са подацима о возилу уобичајен је размак између слова и бројева (нпр. С 600).

+ Шасија Тип Премијера W180 Понтон 1954 W128 Понтон 1958 W111 Финтејл 1959 W112 Финтејл 1959 W108 Строук-8 1965 W116 С-Класа 1972 W126 С-Класа 1979 W140 С-Класа 1991 W220 С-Класа 1998 W221 С-Класа 2005 W222 С-Класа 2013W223С-Класа2020

Модели претходника

"Понтон" (1954) мини|десно|180п|Понтон W180, 1950-их Линија W180 представљена је 1954. године и представља прву линију „Понтон” модела ретроактивно повезаних са Мерцедес-Бенц С-класом. W180 је имао шестоцилиндричне лимузине, купе и кабриолет моделе, а производио се до 1957. Каснија W128 линија, уведена средином до касних 1950-их, последња је везана за име "Понтон". Имао је моделе 220а, 219 (W105), 220С и 220СЕ (лимузина, купе и кабриолет). Ознака "Понтон" односила се на њену унибоди конструкцију, са заобљеним боковима ере као стилском карактеристиком на моделима W180 / W128.

Линија „Понтон” обухватала је моделе са четири и шест цилиндара, али само шестоцилиндричне линије W180 и W128 сматрају се делом хронологије Мерцедес-Бенца С класе, јер су то биле најснажније доступне „Понтон” верзије. Оба „Понтон” модела су прво била „Мерцедес”.

"Финтејл" (1959) мини|десно|180п|Мерцедес-Бенц 230С Мерцедес Бенц финтејл (немачки: Хецкфлосе) је неформални надимак који се даје возилима Мерцедес-Бенц, а препознатљив је по присутности репних пераја. Иако никада није званично означен као такав, Мерцедес-Бенц је тврдио да је функционалан и назвао их је Peilstege, помажући обележити крај аутомобила у ретровизору. Серија Финтејл заменила је серију Понтон.

Екстеријер је дизајниран за европско и северноамеричко тржиште. W111 је шифра шасије дата својим возилима врхунског ранга, укључујући лимузине са четворо врата, произведене од 1959. до 1968. године, те купе и кабриолете са два врата од 1961. до 1971. W111 су у почетку приписивани само аутомобилима са шест цилиндара са 2,2-литарским моторима. Луксузна верзија са 3-литарским моторима великог блока добила је шасију шасије W112. Возила почетног нивоа са четвороцилиндричним моторима названа су W110. Све три верзије W110, W111 и W112, у каросеријама са два и четворо врата, изграђене су на идентичној шасији.

W108 (1965) мини|десно|180п|Мерцедес-Бенц 280С Обновљене и веће линије W108 / W109 представљене су 1965. године. W108 линија укључивала је правих шест М129 мотора са 250С, 250СЕ, 280С 280СЕ и 280СЕЛ. 1968. 300 СЕЛ 6.3 позајмио је 6-литарски V8 од W100 600 да понуди заиста луксузну лимузину високих перформанси.

Током овог периода, ознака С (за „Седан“) коришћена је за стандардне моделе са карбурираним кратким размацима; Е (за "Еинспритзунг", немачки за убризгавање горива) је додат у 250СЕ, 280СЕ и 300СЕ. Модели са дугим точковима су добили Л (за „Ланг“, немачки за „лонг“), што је одражавало додатних 10 центиметара (3,9 инча) додатих у задњем путничком простору. Од појаве серије W108, Мерцедес-Бенц С класе је увек обухватао две дужине међуосовинског растојања, мада се не продају све међуосовинске базе у свакој земљи.

Снажнији модели 300СЕ и 300СЕЛ класификовани су као шасија W109, са предњим и задњим ваздушним огибљењем и расположивим унутрашњим оградама од ораховог дрвета, аутоматским мењачем и електричним прозорима. 1968. године линија W108 одбацила је 250СЕ у корист крупнијих мотора 280С и 280СЕЛ; 250С је остао као улазни модел до 1969. године; 300СЕ / СЕЛ је добио свој 3,0 литарски инлине-6 за средњи СЛ тип (W113) 2,8 литарски мотор, а касније су понуђени са 3.5-литарским V8 мотором (и у СЕ и СЕЛ облику, не у САД) и 4,5-литре (само у САД) и 6,3-литарски V8 мотори (само у СЕЛ моделу). Линије W108 / 109, које су на крају замијениле W111 линије, никада нису биле доступне са четвороцилиндричним моторима.

Прва генерација W116 (1972-1980) мини|десно|180п|Велика задња светла W116 1970-их. Прва званична С класа 1972. године, Мерцедес-Бенц је представио линију W116, прву која се званично звала С-класа. Произведена од 1972. до 1980. године, серија W116 имала је суспензију и диск кочнице на сва четири точка. Модели 280, 350 и 450 (4.5Л верзија) имали су СЕ и СЕЛ верзије. Производња W116 обухватила је 473.035 јединица. Ово је била револуционарна лимузина за Мерцедес-Бенц, а аутомобил је први пут у историји компаније имао очигледан, безобразан и спољашњи нагласак на безбедности која је постављена изнад чистог стајлинга стила. Комплетни дизајн је укључивао бројне сигурносне карактеристике развијене од „возила за истраживање безбедности” средином до краја шездесетих до врло раних 1970-их.

Ове сигурносне карактеристике биле су све ново представљене особне аутомобиле "прве" на производном возилу: обрубљена облога врата око прозора, јако обложен волан, свеобухватније сигурносне облоге на инструментној табли и око унутрашњости, двоструки асиметрични брисачи ветробрана, наслони за главу централна депресија за лоцирање главе путника у централнијем положају током задњег удара, систем за управљање кишницом за побољшање видљивости који се састоји од дубоких канала са обе стране ветробранског стакла, укључујући сличне дизајне са стране огледала, заобљени облици каросерије дуж ивица, попут врхова предњих блатобрана, итд. Дизајнирана за ублажавање повреда пешака, ребраста лећа задњег талип-а која ће остати јаснија од нечистоће на удубљеним местима, прва помоћ лако доступна комплет који је смештен у удубљеном одељку на задњој полици пакета истакнуто са универзално препознатим симболом "крста" који представља "прву помоћ".

Модели W116 биле су велике луксузне лимузине. W116 је споља био већи у односу на серију W108 / W109 коју је заменио, али имао је сличан унутрашњи капацитет, јер је додатни део покренуо неколико нових и горе наведених инжењерских развојних решења о безбедности аутомобила и заштити путника у судару. W116 је у дизајн возила увео и друге побољшане сигурносне карактеристике, укључујући ојачану шкољку путника. Био је један од првих аутомобила који је био доступан са АБС-ом, системом за задржавање ваздушних јастука возача. Такође, W116 је прво путничко возило за масовну производњу које се нуди са турбо-дизелским мотором.

450СЕ, тада најмоћнији модел у линији W116, награђен је европским аутомобилом године 1974. године. На сајму аутомобила Нев Енгланд 1972 који је одржан у јесењој сезони у Бостон. Почевши од 1975. године, W116 је надограђен новим системом убризгавања горива да би био у складу са ревидираним стандардима о емисији издувних гасова на европским тржиштима. Лагано смањивање снаге резултат је овог ажурирања, али 1978. године, низ даљих надоградњи мотора, вратио је оригиналне нивое перформанси у оквиру нових система убризгавања горива.

Мотори Заједно са W116 моделима, V8 мотори модела 350/450 СЕ / СЕЛ постали су редовна опција. Због нафтне кризе, инжењере је највише забринула економичност горива, па су наставили да додају високо ефикасну, ограничену производњу 450 СЕЛ 6.9. Овај 8-цилиндрични модел, који је симпатично назван једноставно „6,9“, хвалио се највећим мотором инсталираним у послератном Мерцедес-Бенцу до данас. Сваки 450 СЕЛ 6.9 има самонивелирајуће хидропнеуматско вешање, а такође је понудио и АБС систем против блокирања, као опцију од 1978. Такође, само у Сједињеним Државама и Канади, 1978. године, Мерцедес-Бенц је представио економичну, али моћни 3,0-литарски 5-цилиндрични турбодизел ОМ 617 А, који производи 85 kW (116 КС; 114 КС) и продаје се као 300СД.

Друга генерација W126 (1979–1991) мини|десно|180п|Мерцедес-Бенц 560 СЕЛ Серија W126 премијерно је приказана у септембру 1979. године, а лансирана је у марту 1980. као модел из 1980. и крајем 1980. као модел из 1981. у САД и Аустралији који је заменио линију W116. Линија W126 одликовала се побољшаном аеродинамиком и повећаним блоковима алуминијума. У Аустралији 1981. године, класа W126 С освојила је награду Аутомобил године магазина Вхелс. W126 је произведен од 1979. до 1991. године са ажурирањем у средњем циклусу. Купе модели засновани на С-класи поново су представљени са W126 (380/500 СЕЦ). Укупна продаја лимузина W126 С класе достигла је 818.036 јединица, а продато је 74.060 купеа.

Децембра 1980. године, W126 је представио ваздушни јастук са стране возача, који је Мерцедес-Бенц патентирао 1971. године, као и путничке ваздушне јастуке (1988), затезаче сигурносних појасева и контролу вуче. То је био први производни аутомобил који је имао стандард ваздушних јастука, а 1991. године само је неколико других произвођача у Европи понудило ваздушни јастук. Унутрашњост је имала додатну љубазност и лампе за читање, заједно са грејаним седиштима и напреднијим климатским системом. Стандардни је био четворостепени аутоматски мењач.

Иако врх понуде Мерцедес-Бенц 450СЕЛ 6.9 из претходне генерације није директно замењен, W126 је на 500СЕЛ преносио хидропнеуматско вешање 6.9 као опцију. Понуђен је и нови систем темпомата. Успевши у купе који су засновани на родстеру, W126 је представио варијанту са два врата, СЕЦ купе. W126 С-класа је добила ажурирање средњег циклуса 1985. године која је укључивала и екстеријерне модификације и надоградње мотора.

Мотори У W126 С класи укључивали су моторе са редним 6 и V8 мотором. Већина продаје долази од дизела у Европи и равних шест модела у Сједињеним Државама, иако модерни новинари хвале V8 моделе. Током ажурирања W126 средњег циклуса 1986. године, и 6 и V8 мотори су надограђени на различите нивое запремине у неколико модела (шестоцилиндрични унапређен са 2,8 Л на 3,0 Л, осмоцилиндрични са 3,8 Л на 4,2 Л). и 5,0 Л до 5,6 Л).

Трећа генерација W140 / Ц140 (1991–1998) мини|десно|180п|Мерцедес-Бенц С420 1991. године серија W140 заменила је линију W126 са првим производним моделом састављеним у априлу те године. W140 је растао у пропорцијама и имао је две дужине међуосовинског растојања и купе са краћим међуосовинским растојањем. Произведено је укупно 432.732 јединице.