Лудовик Орбан (, ; 25. мај 1963) румунски је инжењер и политичар који тренутно обавља функцију премијера Румуније. Вођа је Националне либералне странке (СНЛ), био је министар саобраћаја од априла 2007. године до децембра 2008. године у другом кабинету Калина Попеску-Таричеануа. Такође, био је члан румунске Коморе посланика у Букурешту од 2008. године до 2016. године.

Биографија Рођен је у Брашову од оца Мађара и мајке Румунке, Орбан је 1982. завршио средње образовање у Градској средњој школи „Андреи Сагуна”. Затим је студирао технологију дизајнирања индустријских машина на Универзитету у Брашову, дипломирао је 1988. године. Године 1993. завршио је постдипломске студије политикологије на Националној школи за администрацију и политичке науке у Букурешту. Од 1988. године до 1990. године обучавао се као инжењер у фабрици у Таргу Секујеску, а радио је као један од инжењера у фабрици у Брашову од 1990. године до 1991. године. Од 1991. године до 1992. године писао је за дневник "Viitorul Românesc", а од 1992. године до 1997. године био је саветник Либералне странке 1993 и странака које су јој претходиле. Између 1997. године и 2001. године обављао је низ државних и агенцијских послова у Агенцији за енергетску политику, Дирекцији за особе са инвалидитетом, Одељењу за јавне информације, Националној агенцији за јавне службенике и Националном центру за комуникације и специјализацију за односе са јавношћу. Такође је био активан у фондацији под називом Деца, светлост света где је радио консултантске послове.

Орбан је био локални одборник у Сектору 3 од 1992. године до 1996. године. Те године је изабран за локалног одборника у Сектору 1, али је поднео оставку. Од 1993. године до 1997. године припадао је извршном одбору Либералне странке 1993, а 1998. године придружио се националном савету СНЛ-а, након што се њему придружила цела његова бивша странка. Од 2001. године до 2002. године био је у сталном централном бироу СНЛ-а, а 2002. године придружио се одбору за јавну управу странке. Водио је подручну јединицу Букурешт СНЛ од новембра 2002, а од јула 2004. до априла 2007. био је заменик градоначелника Букурешта. Ову функцију је напустио након реконструкције кабинета када је постао министар саобраћаја и обављао је ову функцију све до губитка његове странке на изборима 2008, на којима је и сам освојио место у изборној јединици у Букурешту. Док је био министар, кандидовао се и за градоначелника Букурешта у оквиру локалних избора 2008. године, али је изгубио у првом кругу завршивши на четвртом месту са 11,4% гласова. У марту 2009. године, паралелно са успоном свог савезника Крина Антонескуа на место председника СНЛ-а и смењивањем фракције Таричеануа, Орбан је постао потпредседник странке. Кандидовао се за председника странке у децембру 2014. године, а победила га је Алина Горгију са 47 према 28 гласова. Орбан је био кандидат у трци у јуну 2016. за градоначелника Букурешта, али два месеца пре избора повукао се из трке, као и са својих функција у СНЛ-у и Комори, након што га је Национална управа за борбу против корупције ставила под истрагу. Није био кандидат на изборима 2016. године. У јануару 2017. године Високи касациони суд правде ослободо је Орбана оптужби за премештање утицаја. Следећег месеца, најавио је своју кандидатуру за вођство СНЛ-а; у којој је истрајао и успео да савлада Кристијана Бусоја са разликом 78 према 21.

У октобру 2019. године, после пада владе Вјорке Данчиле, председник Клаус Јоханис именовао је Орбана за премијера. Његов кабинет добио је одобрење парламента следећег месеца, а 240 посланика је гласало за, седам више него што је било потребно. Његова влада смењена је предлогом неповерења у фебруару 2020, а 261 посланик је гласао за. Следећег месеца нови кабинет предвођен Орбаном добио је поверење парламента са 286 прама 23 гласа. Већина представника СНЛ-а, укључујући самог Орбана, била је одсутна због сумње да су изложени пандемији коронавируса. Социјалдемократе су гласале за владу, с обзиром на ванредне околности, залажући се за споразумно противљење. ПРО Румунија је гласала против.

Контроверзе Орбан је помало контроверзна фигура, позната по својим провокативним изјавама. Жестоки критичар бившег председника Трајана Басескуа назвао га је „имбецилом“ због упућивања на „имбецилни“ став министра током поплава у лето 2008. године, и једном је рекао: „Председник је последњи Саурон који је владао у овом царству таме!" Такође је критиковао владу Емила Бока, коју су током 2009. године чинили ДЛС повезан са Басескуом и Социјалдемократе, говоровши за тадашњег лидера ове странке Мирчеа Геоану да је Басескуова "стјуардеса"; и нападо је на кабинетске политике образовања, промоцију туризма (што је он сматрао непотребним луксузом), и финансијску кризу (где је предвидео да влада неће моћи да исплаћује пензије и плате). Говорећи са групом женских чланова СНЛ-а у округу Алба у марту 2006. године, он је изнео оптужбе за сексизам због тога што је изјавио: "Не морате проћи кроз кревет шефа да бисте достигли важне јавне позиције", изјавивши да су Ралука Турчан (тадашња колегиница из странке, која се касније придружила Либерално-демократској странци, после тога Демократској либералној странци, и поново завршила у Националној либералној странци након што су се демократски либерали спојили са Националном либералном странком), Миоара Мантале и Елена Удреа то учинили, али не и Мона Муска или Норика Николаи. Возећи се у Котроченију у децембру 2007, његов аутомобил је ударио 16-годишњу девојчицу, због чега је била хоспитализована; упркос позиву премијера да поднесе оставку, Орбан је то одбио и тужиоци су на крају одлучили да не настављају кривичну истрагу, иако му је дозвола одузета и написана му је новчана казна.

Лични живот Орбан и његова супруга Михаела имају једног сина. Његов брат Леонард Орбан је бивши европски комесар за вишејезичност.

Референце

Категорија:Рођени 1963. Категорија:Мађари у Румунији Категорија:Румунски инжењери Категорија:Румунски политичари Категорија:Премијери Румуније