Труро (енг. Truro; корн. Truru) је град у Уједињеном Краљевству у Енглеској у грофовији Корнвол. То је главни град Корнвола, као и његов администрациони центар, центар друштвеног живота и трговине. Према попису из 2011. године, Труро има 18.766 становника. Људи из Трура познати су под називом Трурани. Труро је израстао у трговачки центар због своје луке, а затим и као центар рударске индустрије. Добио је права да се назива градом 1876. године, оснивањем Епархије Труро, чиме је постао најјужнији британски град. Занимљива места у Труроу су Краљевски музеј Корнвола, Трурска катедрала (завршена 1910), Корвнолско позориште и Високи суд Енглеске и Велса у Корнволу.
Топонимија О пореклу имена Труро се још увек раасправља. Говорило се да потиче из корнишанског tri-veru што значи "три реке", али Оксфордски речник назива места у Енглеској одбацује ту теорију. Неки аутори не верују да "tru" значи "three" (три). Стручњак за корниншка имена места, Оливер Падел, у књизи Популарни речник назива места у Корнволу, рекао је да је значење „три реке“ могуће. Друга могућност је да име потиче од tre-uro, што значи насеље на реци Уро.Parochial history of Cornwall, Davis Gilbert.patronymica Cornu-Britannica.
Историја Најранији записи и археолошки налази трајног насеља у области Труро датирају још из Норманских времена. Дворац је у 12. веку саградио Ричард де Луси, први краљев министар Енглеске у време владавине Хенрија II. Њему је за његове услуге круни додељено земљиште у Корнволу, укључујући подручје око ушћа двеју река. Град је израстао у сенци дворца и добио статус општине да би унапредио привредну активност. Дворац је одавно нестао.
Ричард де Луси се борио у Корнволу под командом грофа Алана од Бретање, након што је напустио Фалез крајем 1138. године. Мали дворац у Труроу (првобитно жупа Кенвин), чију градњу није одборио монарх, касније познат као "Castellum de Guelon", вероватно је саградио 1139– 1140. године. Себе је назвао "Ричард де Луси, де Триверо". Дворац је касније припао Реџиналду Фицроју (познатом и као Реџиналд де Данстанвил), незаконитом сину Хенрија I, када га је краљ Стивен прогласио првим грофом Корнвола. Реџиналд се оженио Мејбел Фицричард, кћерком Вилијама Фицричарда, великог земљопоседника у Корнволу. Дворац пречника 23m био је у рушевинама до 1270. године, а узвишење је заравњено 1840. године. Данас на том месту стоји Краљевски суд у Труроу. У повељи из 1170. године, Реџиналд Фицрој потврдио је слободним грађанима Труроа привилегије додељене Ричарду де Лусију. Ричард је држао десет „витешких феуда” (мера за величину имања која витезу омогућава да се издржава) у Корнволу пре 1135. године, а у тренутку смрти де Лусија, округ Труро чинио је тек једну трећину његовог целокупног имања.De Lucy in the 12th century, Norman Lucey 2009 [lucey.net/webpage62.htm].
Почетком 14. века Труро је био важна лука, због свог копненог положаја неприступачног освајачима, напретка који је донело рибарство и нове улоге једног од Корнволових градова за испитивање и производњу калаја и бакра из корнишких рудника. Црна смрт донела је трговинску рецесију и егзодус становништва које је напустило град, оставивши га у веома запуштеном стању. Трговина се постепено враћала и град је повратио просперитет у доба Тјудора. Локална управа додељена је 1589. године новом повељом Елизабете I, на основи кога је Труро могао да бира градоначелника и имао контролу над луком Фалмут.
За време Енглеског грађанског рата у 17. веку, Труро је подигао значајну силу да се бори за краља и тада је успостављена ројалистичка ковница. Пораз од парламентарних трупа догодио се 1646. године, а ковница је пресељена у Ексетер. Касније у току 17. века, Фалмут је добио своју повељу, која му је дала права у луци, чиме је започето дуго ривалство између два града. Спор је решен 1709. године поделом контроле над реком Фал. Грб града Трура је "Таласасти шестоугао у црвеној, сребној и плавој боји. На њему је древни брод од три јарбола и једром, на врху сваког јарбола застава Светог Ђорђа, а на таласима две рибе."
мини|лево|Боскавен улица 1810. године Труро је напредовао у 18. и 19. веку. Индустрија је цветала због унапређења рударских метода и раста цена калаја, а град је привлачио богате власнике рудника. Изграђене су елегантне џорџијанске и викторијанске градске куће, какве су данас налазе у улици Лемон, названој по рударском магнату и локалном посланику Сер Вилијаму Лемону. Труро је постао центар друштвеног живота у округу, чак је назван "корнволски Лондон ".
мини|десно|Катедрала 1905. године Кроз та просперитетна времена Труро је постао друштвено средиште и одатле су долазили многи угледни људи. Треба споменути Ричарда Ландера, првог Европљанина који је стигао до ушћа реке Нигер у Африци и добио је прву златну медаљу Краљевског географског друштва, и Хенрија Мартина, који је у Кембриџу студирао математику, заредио се и постао мисионар, превео Нови завет на урду и персијски. Значајни су и Хамфри Дејви, школован у Труру и проналазач рударске сигурносне лампе, и Самјуел Фут, глумац и драматург из улице Боскавен.
Значај Трура је порастао касније у 19. веку, са изградњом топионица гвожђа, фабрика грнчарија и штавионицама. Од шездесетих година 19. века, Велика западна железница обезбеђивала је директну везу са станицом Падингтон у Лондону. Законом о бискупији из Трура из 1876. године, град је добио бискупа, а касније и катедралу. Следеће године је добио статус града. Касарна у Њу Бриџ улици завршена је крајем 19. века.
Рударство је доживело пад почетком 20. века, али Труро је остао просперитетан као управни и трговачки центар Корннвола. Данас је то окружни малопродајни центар, али као и друга места суочен са заменом специјализованих продавница трговачким ланцима.
Географија мини|Река Кенвин која спаја са реком Ален и постаје река Труро Труро је смештен у центру западног Корнвола, на око 14 km од јужне обале, на ушћу река Кенвин и Ален, који се спајају у реку Труро - која припада групи потока, река и ријаса које се уливају у реку Фал и потом у велику природну луку Карик Родс. Смештен је у долини окруженој стрминама са севера, истока и запада, а отворен према реци Труро на југу. Чињеница да град лежи у котлини, заједно са обилним падавинама и пролећном плимом у реци Фал, били су главни фактори који су довели до поплава 1988. године које су озбиљно оштетиле центар града. Од тада је изграђена инфраструктура за одбрану од поплава, укључујући брану на Новом млину на реци Кенвин и плимску баријеру на реци Труро.
Град окружује неколико заштићених природних подручја као што су историјски парк на Пенкаленику и већих зелених површине, попут Трелисик баште и Треготнана. Подручје југоисточно од града, Каленик крика и његова околина, означено је као подручје изванредне природне лепоте. Остала заштићена подручја укључују подручје велике пејзажне вредности које обухвата пољопривредно земљиште и шумовите долине на североистоку, и Даубуз вресиште, локални резерват природе поред реке Ален у близини центра града.
Труро је углавном растао и развијао око историјског центра града по моноцентричном моделу дуж падина долине, осим брзог развоја по линијском моделу дуж пута А390 на западу, према Тримилестону. Како је Труро растао, обухватио је и друга насеља као предграђа или округе, укључујући Кенвин и Мореск на северу, Треландер на истоку, Невхам на југу и Хајертаун, Трелиск и Гловет на западу.
Клима Подручје Труро има океанску климу сличну као остатак Корнвола. То значи чак и мање екстремних температура него у остатку Енглеске, које су обележене великом кишом, хладним летима и благим зимама са ретким мразом.
Демографија и економија мини|лево|недељно јутро у Пајдар улици Према попису из 2001. године, у урбаном подручју Труроа, које обухвата и делове околних жупа, живи 20.920 становника. До 2011. године, број становника, укључујући Тримилстон, износио је 23.040. Необично је то што Труро у округу има статус главне дестинације за шопинг, одмор и разоноду, као и административног центра иако је тек четврто насељено место по броју становника. Раст броја становника од 10,5 процената у периоду од 1971. до 1998. године је спор у поређењу са осталим градовима Корнволу и Корнволом у целини.
Главни послодавци су Краљевска болница Корнвол, локална управа Корнвола и Труро Колеџ. У Труру је на располагању око 22.000 радних места, у поређењу са само 9.500 економски активних становника који живе у граду. Запослени који путују на посао главни су узрок саобраћајних гужви у Труроу. Просечна зарада је већа него у остатку Корнвола.
Цене кућа у Труроу између 2000. и 2009. године, биле су осам или више процената више него у остатку Корнвола. Труро је 2006. године проглашен за мали град у којем су цене кућа највише порасле у Великој Британији, за 262 процента од 1996. године. Постоји велика потражња за новим становима и тражи се претварање градског земљишта у станове или куће како би се подстакао живот у центру града и смањила зависност од аутомобила.
Култура мини|десно|усправно|Труро катедрала Атракције Доминантно обележје Трура је неоготичка Катедрала Труро, коју је пројектовао архитекта Џон Лонгбороу Пирсон, која се уздиже на висину од 76 m са њеним највишим торњем.
Изградња је трајала од 1880. до 1910. године, на месту старе цркве Свете Марије, освештане више од 600 година раније. Љубитељи џорџијанске архитектуре добро се сналазе у граду, с терасама и градским кућама уз Валсингам Плејса и Лемон улице, често се каже да су то "најбољи примери џорџијанске архитектуре западно од града Бата".
Главна атракција за становнике региона је широк избор продавница. Труро има разне ланце продавница, специјалне продавнице и пијаце који одражавају његову историју као трговачког града. Затворена пијаца Паниер отворена је целе године са многим штандовима и малим предузећима. Град је такође популаран за угоститељство и ноћни живот, са бројним баровима, клубовима и ресторанима. У Труру се налази Корволско позориште.
Краљевски музеј Корнвол најстарији је и најсавременији музеј у Корнволу, у којем је приказана детаљна историја и култура. Његове збирке покривају поља попут археологије, уметности и геологије. Међу експонатима је и такозвани Артуров камен. Његови паркови и отворени простори су вртови Викторија, Босковен Парк и Даубуз вресиште.
Догађаји мини|лево|Лемонски кеј Лемонски кеј је током целе године центар већине свечаности у Труру.
У априлу се Труро припрема за учешће у такмичењу Британија у цвету, са цветним дисплејима и висећим коррпама које су током лета изложене по граду. „Континентална пијаца“ долази у Труро током сезоне празника, и на њој су изложени штандови са храном и рукотворинама из Француске, Шпаније, Италије, Немачке, Белгије, Холандије, Грчке и других места.
Корнвол Прајд, догађај који слави различитост и ЛГБТ заједницу, одржава се последње суботе у августу. Труров градски карневал, се одржава сваког викенда током септембра, и укључује разне уметничке и музичке представе, дечје активности, ватромет, сајмове хране и пића, циркус и параду. Полумаратон у организацији Труро тркачког клуба такође се одржава у септембру, трчи се из центра града према селу Кеа, и враћа на циљ на Лемонском кеју.
мини|десно|усправно|Кеелтски крст у близини катедрале Труро обележава Божић зимским фестивалом који укључује параду „Град светлости“ са папирним фењерима. У њему учествују локалне школе, факултети, заједнице и омладинске групе. Студенти на локалном колеџу у Труру праве велике лампионе, употпуњујући рад основног уметничког тима. У центру града упаљене су божићне лампице, постављени штандови са специјалним производима и сајмови заната, организују се ноћне куповине, разни догађаји у катедрали и ватромет у новогодишњој ноћи. Божићне јелке постављене су на пијаци и испред катедрале код Високог крста.
Спорт