Шефа Амр ( ; ) је већински арапски град у Северном округу државе Израел. Имао је 41.558 становника 2018, од којих су већина била арапски муслимани сунити, а мањина арапски хришћани и Друзи.
Етимологија Палмер је забележио да име града значи: „ивица или руб Амра”. Постоји погрешно локално веровање да име града значи исцељење Амара.Palmer, 1881, p. 116
Историја Древна времена мини|Хришћански византијски гробови, 5. и 6. век н.е. Зидине, комадићи керамике из бронзаног и гвозденог доба, хеленистичке ере и Римског царства откривени су на археолошким налазиштима у Шефа Амру.Feig, 2014, ‘En Shefar‘am, Финални извештај
Насеље је постојало без прекида још од римског доба, у ком је Шефа Амр поред још једног броја градова поменут у Талмуду као седиште јеврејског Санхедрина. Истраживањем западне Палестине у организацији британског Фонда за Истраживање Палестине (-{PEF}-) крајем деветнаестог века, документовано је постојање декорисаних пећина гробница. Откривено је да су пећине хришћанске гробнице из византијског доба, које датирају из 5. и 6. века н.е. Пронађени су и грчки натписи., SWP I, 339 - 343
Археолошка истраживања пећина и каменолома открила су да су употребљавана у доба Римљана и Византије.Atrash, 2016, Shefar‘am, Highway 79 Нека од археолошких открића укључују византијске објекте, укључујући цркву и гробнице., SWP I, p. 343; Guérin, 1880, p 414, TIR, 230. All cited in Petersen, 2001, p. 276
У јужној четврти старог града извршено је археолошко ископавање, којим су из пет слојева налазишта, од касног византијског до раног омајадског доба, откривени многи артефакти, који укључују табун, плочник направљен од малог камења, мозаички плочник који је вероватно био део газишта пресе за грожђе која је служила за производњу вина, мала четвртаста преса за грожђе за производњу вина, ручно рађена посуда кратер, увезена кипарска чинија и отворени лонац за кување. Такође су откривене стаклени и керамички судови.Abu Raya, 2010, Shefar‘am Final Report
Средњи век Под крсташима место је било познато под именима „Сафран”, „Сафаранум”, „Каструм Зафетанум”, „Сафар каструм” или „Кафрам”.Pringle, 1997, p. 115 Крсташи су у селу изградили тврђаву, коју су користили Витезови Темплари. У подножју дворца било је утврђено насеље са црквом, у коме су живели или локални хришћани или крсташи.Ellenblum, 2003, p. 143 Село, тада звано „Шафар Ам”, је користио између Саладин између 1190–1191 и 1193-1194 као војну базу за нападе на Акру.Abu Shama RHC (or.), IV, p. 487. Yaqut, p. 304, Both cited in Petersen, 2001, p. 277
До 1229. насеље је поново било у крсташким рукама, а што су признали султан Бајбарс мировним уговором 1271. и султан Калаван 1283.Barag, 1979, p. 207, No. 63. Италијански монах Риколдо да Монтекроче посетио је село 1287–88 и забележио да има хришћанских становника.Ellenblum, 2003, p. 144 Изгледа да је пало под контролу Мамлука до 1291. године,Ibn al-Furat, Cited in Petersen, 2001, p. 277Pringle, 1998, pp. 301-4 како је забележено када је султан Ал-Ашраф Халил доделио приход града добротворној организацији у Каиру.
Османско доба Током раног периода Османске власти у Галилеји, 1564. године, приходи села Шефа-Амр били су додељени новом вакфу Хасеки Султан Имарет у Јерусалиму, кога је основала Хасеки Хурем султанија (Рокселана), супруга Сулејмана Величанственог.Singer, 2002, p. 126 У првим деценијама тог века поменут је веома мали број Јевреја, а на крају века ниједан.
Ферман из 1573. спомиње да је Шефа-Амр био међу групом села из нахије Ако (Акра или Ака) која су се побунила против османске управе. До 1577. село је сакупило арсенал од 200 мушкета.Heyd, 1960, pp. 84-85, no. 2. Cited in Petersen, 2001, p. 277 У тефтеру (катастарски порески попис) из 1596. године, Шефа-Амр је наведена као део нахије Акре, која је била део Санџака Сафад, те године је имала 83 домаћинства („кана”) и осам неожењених, који су сви били муслимани. Укупан приход је био 13.600 акча, од чега је већина дата у фиксном износу. Део прихода су некада чинили и опорезиви производи, као што су козе и кошнице, а становници су такође плаћали за власништво или коришћење пресе за цеђење маслина, која је служила за производњу маслиновог уља.. Also quoted in Petersen, 2001, p. 277Note that Rhode, 1979, p. 6 writes that the register that Hütteroth and Abdulfattah studied was not from 1595/6, but from 1548/9.
мини|Тврђава Захир Ал-Умар
Тек је у 18. веку село добило на значају. Почетком века село је било под контролом шеика Али Зајданија, ујака Захира ал-Умара и водећег шеика доње Галилеје. Такође је познато да је у селу постојао дворац, могуће већ 1740. године. Након успона Захира ал-Умара на власт 1740-их, Али Зајданија је заменио његов нећак, Осман; син Захира. Након Захирове смрти 1775. године, Џазар Ахмед-паша је дозволио Осману да остане гувернер Шефа-Амра у замену за обећање о лојалности и авансно плаћање пореза. Џазар Ахмед-паша је дозволио да тврђава остане нетакнута упркос наредбама Цариграда да треба да буде уништена.Cohen, 1973, p. 106. Cited in Petersen, 2001, p. 277 Several years later Uthman was removed and replaced with Ibrahim Abu Qalush, an appointee of Jazzar Pasha.Cohen, 1973, p. 25. Cited in Petersen, 2001, p. 277
Током овог периода, Шефа-Амр је био регионални центар од одређеног значаја због свог положаја у срцу подручја у коме је узгојан памук и због његових природних и вештачких баријера које су служиле за одбрану. Значај памука за развој Шефа-Амра био је од суштинског значаја. Пореске пријаве за село сведоче о великим приходима који су очекивани од ове културе.Cohen, 1973, p. 128. Cited in Petersen, 2001, p. 277 Постоје индикације о јеврејском присуству у Шефа-Амру, које потичу из 18. веку. На карти Пјера Жакотена из времена Наполеонове инвазије на Египат и Сирију (1799), приказано је место названо „Кафа Амр”.Karmon, 1960, p. 162 (PDF)
Џејмс Фин известио је 1877. године о томе да „Друзи чине већину становника. Има неколико муслимана и неколико хришћана, али 1850. било је и тридесет јеврејских породица пољопривредника, које су узгајале жито и маслине на сопственом имању, која су већим делом била породично наслеђе; неки од њих су били алжирског порекла. Имали су сопствену синагогу и овлашћеног месара (за припрему кошер хране), а њихов број је раније био значајан”. Међутим, „у каснијем периоду су се свели на две породице, а остале су се преселиле у Хаифу, јер је та лука значајно економски оснажена”.Finn, 1877, p. 243 Кондеру и Киченеру, који су посетили Шефа Амр 1875. године, речено је да у месту живи „2.500 душа - 1.200 су били муслимани, а остали Друзи, Грци и Латини”., SWP I, p. 272 Локална популација Друза знатно је смањена током 1880-их, јер се велики број њених чланова преселио на исток у равницу Хауран, да би избегао регрутацију коју су вршиле османске власти.
Попис становништва из око 1887. године показао је да Шефа Амр има око 2.750 становника; 795 муслимана, 95 гркокатолика, 1.100 католика, 140 латина, 175 маронита / протестаната, 30 Јевреја и 440 Друза.Schumacher, 1888, p. 175
Доба Британског мандата над Палестином У време пописа становништва у Палестини 1922. године, Шефа Амр је имао 2.288 становника, од чега 1.263 хришћана, 623 муслимана и 402 Друза.Barron, 1923, Table XI, Sub-district of Haifa, p. 33 Од хришћана, 1.054 су били мелкити, 94 англиканци, 70 римокатолици, 42 грко-православни и 3 маронити.Barron, 1923, Table XVI, p.49 Према резултатима пописа становништва у Палестини 1931., Шефа Амр је имао 629 насељених кућа и становништво састављено од 1.321 хришћана, 1.006 муслимана, 496 Друза, и 1 Јеврејина. Још 1.197 муслимана у 234 насељене куће, забележено је у предграђима Шефа Амра.Mills, 1932, p. 96 (PDF)
Статистички подаци које је прикупила влада Британског мандата над Палестином (1945), показали су да је градско становништво сачињено од 1.560 хришћана, 1.380 муслимана, 10 Јевреја и 690 других (вероватно Друза), а сеоско становништво од 3.560 муслимана.Department of Statistics, 1945, p. 15Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 49
Држава Израел Шефа Амр је 1948. освојила Израелска војска током прве фазе Операције Декел, између 8. и 14. јула. Друско становништво је активно сарађивала са израелском војском. Муслиманска четврт је била јако гранатирана и хиљаде становника је побегло у Сефорис. Након пада Назарета неким избеглицама било је дозвољено да се врате својим кућама.Morris, 1987, pp. 199, 200, 202 Уведено је било ванредно стање, које је војсци дало велика овлашћења, становништво је морало строго да га поштује. У новембру 1949. године група угледих личности из Шефа Амра дала је израелској војсци списак од преко 300 нелегалних становника у граду.Morris, 1993, p. 146 Војна власт (ванредно стање) трајала је до 1966.
Дана 16. маја 2004. године Вехеби Мохин, мушкарац у шездесетим година, убио је Манал Наџиб Абу Раид, своју снају удовицу, супругу свог сина и мајку две унуке. Убијеној Манал, муж је умро од рака две године раније, а она је живела у кући мужевих родитеља, у друском селу Далијат Ел Кармел, у близини Хаифе. Након овог догађаја започео је сукоб између породице убијене и породице убице. Коначно помирење десило се 27. фебруара 2009, када је око 300 чланова породице, достојанственика и становника мешовитог града Шефа Амр и претежно друског града Далијат Ел Кармела учествовало у ритуалу помирења. Они су се окупили, заједно са хришћанским и муслиманским достојанственицима, укључујући градоначелнике двају градова, посланике парламента (Друзе и Муслимане), верског вођу израелских Друза и велики број верских вођа Друза из многих друских села на северу Израела. Након говора, достојанственици су потписали споразум сулху (помирење), и након што је проглашено да је документ службено одобрен, убицина породица је предала вођи комитета сулхе, шеику Муафаку Тарифу, торбу у којој је била одштета у новцу (дија − „новац за крв”), а Тариф је торбу предао рођацима убијене жене. Торба је садржала 200.000 шекела (око 50.000 $). То је отприлике половина уобичајеног износа исплате за помирење, али је убицина породица одбила да донесе више новца, тврдећи да нема ресурса и да не може да банкротира због „лудог” ујака.
Дана 4. августа 2005. израелски војни дезертер, Еден Натан-Зада, отворио је ватру у градском аутобусу, убивши четири арапска становника и ранивши двадесет и два друга. Након пуцњаве, Натан-Заду је савладала руља, линчовала га и каменовала до смрти. Према изјавама сведока, возач аутобуса био је изненађен када је видео јеврејског војника са јармулком на глави, који се кретао ка Шефа-Амру јавним аутобусом, па је питао Натан-Заду да ли је сигуран да жели да настави својим путем. Четири смртно страдале особе биле су Хазар и Дина Турки, две сестре у раним двадесетима, и два мушкарца, Мишел Бахут (возач аутобуса) и Надер Хајек. Неколико дана након напада жртве су сахрањене, а погребима је присуствовало око 40.000 људи. Сестре су сахрањене на муслиманском гробљу, а мушкарци на хришћанском католичком гробљу. Рањени су одведени у болницу Рамбам у Хаифи. Општина Шефа-Амр поставила је споменик у знак сећања на жртве.
Географија мини|Околина Шефа Амра Шефа Амр је древни град који се налази у Северном округу државе Израел, на улазу у Галилеју. Налази се 13 km од обале Средоземног мора и 20 km од сваког од три града, Хаифа, Ако (Акра или Ака) и Назарет, где су многи становници Шефа Амра запослени. Град се налази на седам брда, одакле потиче надимак града „Мали Рим”. Надморска висина града и његов стратешки положај као веза између долина и планина Галилеје више од једном учинили су га средиштем свог округа, посебно у периоду Османа, сина Захира ал-Умара, који је у њему саградио дворац и око њега куле. Хаифски залив са морем који се протеже између Хаифе и Акре, као и високе планине Галилеје и долине које окружују град, могу се видети са високих места у граду.
Политика и локална власт