Dejvid Klarens Makleland (20. maj 1917 – 27. mart 1998) bio je američki psiholog, zapažen po svom radu na motivacionoj teoriji potrebe. On je objavio niz radova između 1950-ih i 1990-ih i razvio nove sisteme bodovanja za Tematitski test apercepcije (TAT) i njegove kasnije verzije.Biography - David C. McClelland retrieved June 24, 2008 Makleland je zaslužan za razvijanje teorije motivacije dostignuća, koja se uobičajeno naziva „potreba za dostignućem”" ili teorija n-dostignuća.Hoy, K. H., & Miskel, G. M. (2008). Structure in Schools. In E. Barrosse, D. Patterson, & J. Eccher (Eds.), Educational Administration: Theory, Research, and Practice (pp. 135-174). New York, NY: McGraw-Hill. Jedan pregled časopisa Review of General Psychology objavljen 2002. godine, Maklelanda je rangirao kao 15. najcitiranijeg psihologa 20. veka.
Život i karijera
Makleland, je rođen u Maunt Vernonu u Njujorku. On je diplomirao na Veslijanskom univerzitetu 1938. godine, magistrirao na Univerzitetu u Mizuriju 1939. godine, i doktorirao eksperimentalnu psihologiju na Jejl univerzitetu 1941. godine. On je predavao u Konektikat koledžu i Veslijanskom univerzitetu pre nego što se pridružio Harvardskom univerzitetu 1956. godine, gde je radio 30 godina, služeći kao rukovodilac Odelenja za psihologiju. Godine 1987, on je prešao na Bostonski univerzitet, gde je dobio nagradu Američke psihološke asocijacije za izuzetne naučne doprinose.
Teorija očekivane vrednosti od motivacije
Makleland je tvrdio da je motivacija „ponavljajuća briga za ciljno stanje ili uslovljenost merena u fantaziji, koja pokreće, usmerava i bira ponašanje pojedinca“.. New York: University of Cambridge. Bazirajući svoj rad na delu Henrija Marija, fokusirao se na tri posebna motiva: potrebu za postignućem (N-Ach); potreba za pripadnošću (N-Aff); i potreba za moći (N-Pow). N-Ach je želja da se istakne u odnosu na skup standarda. To je nagon za uspehom. N-Pow je želja osobe da bude uticajna i da utiče na organizaciju. N-Aff je želja za bliskim ličnim odnosima. Maklelandove tri potrebe nisu sekvencijalne, već se umesto toga koriste u odnosu jedna na drugu.„Prema njegovoj teoriji, većina ljudi poseduje i prikazuje mešavinu ovih potreba: oni sa velikom potrebom za postignućem imaju privlačnost u situacijama koje nude ličnu odgovornost; pojedinci sa dominantnom potrebom za autoritetom i moći imaju želju da utiču i da povećaju lični status i prestiž; i konačno, oni sa velikom potrebom za pripadnošću vrednuju izgradnju čvrstih odnosa i pripadnost grupama ili organizacijama.“
Rad od 1940-ih do kasnih 1960-ih bio je fokusiran na motiv dostignuća i njegov uticaj na razvoj privrede i preduzetništva. On je preusmerio svoj rad tokom 1960-ih tako da se fokusira na motiv moći, prvo se baveći pitanjima zavisnosti i alkoholizma,McClelland, Davis, Kalin and Wanner, 1972 zatim na efikasnost liderstva,McClelland, D.C., & Burnham, D.H. (1976). . i kasnije na razvoj zajednice. Rad na liderstvu i upravljanju pomogao je da se stvori bihevioralni nivo sposobnosti osobe, koji je Makleland nazvao „kompetencijama“. On je takođe predvodio napore da se pokaže koliko su kompetencije važne u odnosu na znanje i tradicionalne osobine ličnosti u željenom smislu ishoda visokog obrazovanja.Winter, McClelland and Stewart, 1981 Njegov rad na moći proširio se na istraživanje prirodnog procesa lečenja tela.
U potrazi za operantnim testovima i merama
Dejvid Makleland je tvrdio da su operantne metode (tj. testovi u kojima osoba mora da generiše misli ili radnje) bili mnogo validniji prediktori ishoda ponašanja, učinka na poslu, zadovoljstva životom i drugih sličnih ishoda. Konkretno, on je tvrdio da operantne metode imaju veću validnost i osetljivost od merenja ispitanika (tj. testovi koji traže tačan/netačan odgovor, ocenjivanje ili rangiranje). On se borio protiv tradicionalnijih psihologa koji su insistirali na korišćenju samoprocene, mera ispitanika i izbegavanja operantnih mera jer su, u tradicionalnim pogledima, operantne mere patile od manje tradicionalnih mera pouzdanosti. Makleland je verovao da su bolje operantne mere moguće uz korišćenje pouzdanih kodova za obradu informacija u njima. On je tvrdio da je njegova životna potraga bila da pokaže psihološkim istraživačima vrednost izvlačenja stvarnih misli ljudi (tj. svesnih i nesvesnih) zajedno sa njihovim ponašanjem. On je više puta objavljivao istraživanja i ohrabrivao svoje doktorante i kolege da pokažu da operantne metode, u poređenju sa metodama ispitanika, dosledno pokazuju: (a) veću validnost kriterijuma; (b) povećan uvid uprkos manjoj pouzdanosti test-retest; (c) veću osetljivost u razlikovanju raspoloženja i sličnih razlika; (d) veću jedinstvenost i manju verovatnoću ispaštanja od multikolinearnosti; (e) veću međukulturalnu validnost, jer nisu zahtevale da osoba odgovori na pripremljene predmete; i (f) povećanu korisnost u aplikacijama za ljudski ili organizacioni razvoj.
Pomaganje ljudima da se promene
„Razumevanje ljudske motivacije trebalo bi da bude dobra stvar. Trebalo bi da nam pomogne da saznamo šta zaista želimo kako bismo izbegli jurenje za dugama koje nisu za nas. Trebalo bi da otvori mogućnosti za samorazvoj, ako primenimo motivacione principe u ostvarivanju naših ciljeva u životu”.
Publikacije
. New York: William Sloane Associates. . New York: Appleton-Century-Crofts. . New York: Van Nostrand. . New York: Van Nostrand. . New York: Van Nostrand. . New York: Free Press. . New York: Free Press. . New York: Irvington Publishers, Halstead Press. . San Francisco: Jossey-Bass. . New York: Praeger. . New York: University of Cambridge. Smith, C.P., with Atkinson, J.W., McClelland, D.C., and Veroff, J. (eds.) . New York: Cambridge University Press.
Reference
Literatura
Boyatzis, R.E. NY: John Wiley & Sons. Boyatzis, R.E. Thousand Oaks, CA: Sage Publications. . Miller, W.B. (1981). "Motivation techniques: Does one work best?" Management Review. NY: John Wiley & Sons. Lebanon, NH: University Press of New England.
Lenk, H (1979). Social Philosophy of Athletics: A Pluralistic and Practice-Oriented Philosophical Analysis of Top Level Amateur Sport. Stipes Pub Llc. McClelland, D. C., Atkinson, J. W., Clark, R. A., & Lowell, E. L. (1958). A scoring manual for the achievement motive; R. W. Heyns, J. Veroff, & J. W. Atkinson, A scoring manual for the affiliation motive; J. Veroff, A scoring manual for the power motive. Respectively, Chapters 12, 13 and 14 in J. W. Atkinson (Ed.), Motives in Fantasy, Action and Society. New York: Van Nostrand. Raven, J. (2001). The McClelland/McBer Competency Models. Chapter 15 in J. Raven & J. Stephenson (Eds.), Competence in the Learning Society. New York: Peter Lang. Breidebach, G. (2012). Bildungsbenachteiligung. Warum die einen nicht können und die anderen nicht wollen. Hamburg: Dr Kovac Verlag.
Rofe, Y. (1984). Stress and affiliation: A utility theory. Psychological Review, 91, 235-250. Kassin, S., Fein, S., & Markus, H. (2008). Social Psychology Seventh Edition. Boston: Houghton Mifflin Company.
Spoljašnje veze
Категорија:Рођени 1917. Категорија:Умрли 1998. Категорија:Амерички психолози