Han Fej (-{/hɑːn/}-;"Han". Random House Webster's Unabridged Dictionary. ; 233 pne), takođe poznat kao Han Fej Ci, bio je kineski filozof i državnik2018 Henrique Schneider. pp. 1. An Introduction to Hanfei's Political Philosophy: The Way of the Ruler. iz legalističke (Winter 2014 Edition), Edward N. Zalta (ed.), 1. Defining Legalism. škole tokom perioda zaraćenih država, i princ države Han.
Han Fej se često smatra najznačajnijim predstavnikom „kineskog legalizma” zbog istoimenog dela Han Feici, u kome spaja metode svojih prethodnika. Fejove ideje se ponekad upoređuju s Nikola Makijavelijevim,Nguyển Hiến Lê, Giản Chi (1995). Hàn Phi Tử. NXB Văn hóa thông tin. a njegovu knjigu neki smatraju superiornijom od Makijavelijevog dela „-{Il Principe}-” u pogledu sadržaja i načina pisanja. Kaže se da je kancelar Šu Hana Džuge Ljang tražio od cara Lju Šana da pročita Han-Fejci kako bi naučio način vladanja.
Sima Ćen navodi da je prvi car kada je predstavljen sa radovima Han Feja, otišao tako daleko da je stupio u rat sa državom Han da bi stekao pristup Han Feju, ali je na kraju bio ubeđen da ga zatvori, nakon čega je on izvršio samoubistvo.The biography by Sima Qian is presented in "The Biography of Han Fei Tzŭ By Ssŭ-ma Ch`ien" chapter of The Complete Works of Han Fei Tzu, translated by W.K. Liao, 1939, reprinted by Arthur Probsthain, 1959. http://www2.iath.virginia.edu/saxon/servlet/SaxonServlet?source=xwomen/texts/hanfei.xml&style=xwomen/xsl/dynaxml.xsl&chunk.id=d1.4&toc.depth=1&toc.id=0&doc.lang=bilingual Nakon rane propasti dinastije Ćin, filozofija legalizma je zvanično oklevetana sledećom dinastijom Han. Uprkos svog izgnaničkog statusa kroz istoriju carske Kine, politička teorija Han Feja i koncept legalizma u celini nastavili su da snažno utiču na svaku dinastiju nakon toga, a konfucijanski ideal vladavine bez zakona nikada nije bio ostvaren.
Han je pozajmio Šang Jangov naglasak na zakonima, Šen Buhajev naglasak na administrativnoj tehnici i Šen Daove ideje o autoritetu i proročanstvu, naglašavajući da će autokrata uspeti da postigne čvrstu kontrolu nad državom savladavanjem metodologije svojih prethodnika: svog položaja moći (勢; Ši), tehnike (術; Šu) i zakona (法; Fa). On je naglasio važnost koncepta Sing-Minga (koji stvarni ishod smatra odgovornim za govor), zajedno sa sistemom „dva rukohvata” (kazna i nagrada), kao i Vu vej (nenaprezanja).
Život
Tačna godina rođenja Han Feja i dalje nije poznata, međutim naučnici postavljaju da je rođen oko 280 godina pre nove ere.
Za razliku od drugih poznatih filozofa toga doba, Han Fej je bio član vladajuće aristokracije. On je rođen u vladajućoj porodici države Han tokom završne faze perioda zaraćenih država. U tom su kontekstu neki naučnici tumačili njegova dela kao usmerena prema njegovom rođaku, kralju Hanu. Sima Ćenovo delo Ši đi navodi da je Han Fej zajedno sa budućim Đin kancelarom Li Si studirao pod konfučijskim filozofom Sjuencijem. Kaže se da zbog svog mucanja Han Fej nije mogao pravilno da predstavi svoje ideje na dvoru. Njegov saveti su inače bili ignorisani, ali je posmatrajući polako opadanje njegove države Han razvio „jedan od najbriljantnijih stilova pisanja u drevnoj Kini”.Hàn Phi Tử, Vietnamese translation by Phan Ngọc, Nhà xuất bản Văn học, HCMC 2011
Sima Ćenova biografija Han Feja navodi:
Njegova dela su na kraju završila u rukama oduševljenog kralja Ćina, Jing Dženga, koji je prokomentarisao: „Ako mogu da se sprijateljim sa ovom osobom [Han Fej], možda ću umreti bez žaljenja” i pozvao Han Feja u dvor Ćina. Han Fej je predstavio esej „Očuvanje Hana” kako bi zamolio kralja da ne napada njegovu domovinu, ali je njegov bivši prijatelj i rival, Li Si, iskoristio taj esej da bi Han Feja zatvorio zbog njegove moguće lojalnosti Hanu. Han Fej je odgovorio tako što je napisao još jedan esej pod nazivom „U prvom susretu sa kraljem Ćina“, nadajući se da će iskoristiti svoj talenat za pisanje da osvoji kraljevo srce. Han Fej jeste osvojio kraljevo srce, ali ne pre nego što ga je Li Si naterao da izvrši samoubistvo pijući otrov. Kralj Ćina je kasnije zažalio zbog Han Fejeve smrti.
Sjuenci je formirao hipotezu da je ljudska priroda zla i bez vrlina, stoga sugerišući da ljudska bebe moraju biti dovedene u njihov vrli oblik kroz konfučijansko moralno obrazovanje orjentisano ka društvenoj klasi. Bez toga, Sjuenci je tvrdio, čovek bi se ponašao besmisleno i njegova sopstvena ljudska priroda bi ga usmeravala da čini nemoralna dela. Han Fejevo obrazovanje i životno iskustvo tokom perioda zaraćenih država, i u njegovoj sopstvenoj državi Han, doprineli su njegovoj sintezi filozofije za upravljanje amoralnim i interesno vođenom administracijom, kojoj je moral izgledao kao labav i neefikasan alat. Han se složio sa teorijom svog učitelja o „odsustvu vrlina po rođenju“, ali kao i u prethodnoj „legalističkoj“ filozofiji, pragmatično je predložio da se ljudi upravljaju prema njihovoj prirodi vođeno sopstvenim interesima.Hanfeizi By: Luo, Wei, World Philosophers & Their Works, Hàn Phi Tử, Vietnamese translation by Phan Ngọc, Nhà xuất bản Văn học, HCMC 2011
Reference
Literatura
. . Hàn Phi Tử, Vietnamese translation by Phan Ngọc, Nhà xuất bản Văn học, HCMC 2011.
Creel, Herrlee Glessner, 1974 Shen Pu-Hai: A Secular Philosopher of Administration, Journal of Chinese Philosophy Volume 1. Garfield, Jay L.; Edelglass, William. The Oxford Handbook of World Philosophy. 2011
. .
. Harris, Eirik Lang, Legalism (Oxford Bibliographies Online) (Oxford University Press, 2018).
Qian, Sima. Records of the Grand Historian, Qin Dynasty. Translated by Burton Watson. .
Various reprints.
Spoljašnje veze
-{The complete works of Han Fei Tzu, A classic of Chinese political science. Translator, Wenkui Liao.}-
(Law Edition), (Philosophy Edition), -{Full text of Han Feizi}-
Категорија:280-е п. н. е. Категорија:Умрли 233. п. н. е. Категорија:Антички филозофи Категорија:Кинески филозофи