Дејан Вукићевић (Краљево, 2. јун 1965 — Београд, 26. јун 2022) био је српски књижевник, библиотекар, библиограф и уредник.
У Народној библиотеци Србије водио је Фонд старе, ретке и минијатурне књиге. Добитник је најзначајнијих награда из области библиотечко-информационе делатности. Објавио је више књига прича и два романа.
Школовање и библиотечки рад Гимназију је завршио у Краљеву, а на Филолошком факултету у Београду је 1994. године дипломирао на Катедри за општу књижевност.
Године 2004. oдбранио је на Филолошком факултету у Београду магистарски рад Дело (1954–1992): библиографија, а 2010. и докторску дисертацију Завичајни фондови.
После краћег задржавања у просвети као наставник српског језика и књижевности, запослио се у Народној библиотеци „Радослав Веснић“ (данас НБ „Стефан Првовенчани“) у Краљеву, где је прошао кроз читав процес библиотечког пословања, од инвентарисања, рада на позајмном и научном одељењу, до сложених послова као што су алфабетска и стручна каталогизација, стручни надзор у оквиру матичних послова и вођење набавне политике библиотеке.
Од 2000. године ради у Народној библиотеци Србије најпре у оквиру Збирке старог плаката и летка, а након три године преузима Фонд старих, ретких и минијатурних књига.
У Народној библиотеци Србије активно учествује у раду Стручног савета и више комисија од којих у некима и као координатор. На његову иницијативу НБС je формирала Комисију за критеријуме старе и ретке библиотечке грађе, који су готово дословно унети у актуелни Закон о старој и реткој библиотечкој грађи. Учествује као координатор Комисије за доношење Смерница за оснивање и вођење завичајних фондова.
Уреднички рад у часописима из библиотечко-информационе делатности Члан је уредништва више стручних часописа из библиотечко-информационе делатности као што су Гласник Народне библиотеке Србије (од 2016), а од 2017. и зборника Сусрета библиографа у Инђији. Коуредник је зборника с конференције Посебне збирке у контексту заштите културне баштине и као подстицај културног развоја (НБС, 2017). Био је члан редакције Новина Београдског читалишта, а тренутно је у редакцији Гласа библиотеке.
Публикације из библиотекарства и библиографије Објавио је дванаест монографских публикација из области библиографије и библиотекарства. Међу њима су: Библиографија прилога у краљевачкој књижевној периодици (Књ. 1 Освит–Октобар–Слово, 2000; Књ. 2 Повеља 1971–2000, 2001) Библиографија Матије Бећковића и Библиографија Драгана Лакићевића (Дерета, 2006) Дело: 1955–1992: библиографија (Институт за књижевност и уметност, Народна библиотека Србије, Матица српска, 2007) Првих 20 година: библиографија Графичког атељеа „Дерета” (Дерета, 2008) Библиографија Николаја Тимченка (Задужбина Николаја Тимченка, Културни центар Лесковца, 2008) Библиографија Бранислава Петровића (Градска библиотека Панчева, 2009) Библиографија Добрице Ћосића (Службени гласник, 2010) Завичајни фондови (Службени гласник, Народна библиотека Инђија, 2011) Библиографија српских енциклопедија и лексикона (Завод за уџбенике, 2014) Каталог Легата Петра Колендића: рукописи, кореспонденција, старе књиге, коаутори Злата Бојовић, Нада Мирков Богдановић (Народна библиотека Србије, 2015) Библиографија српских речника (Народна библиотека Србије, 2016 ) Non imprimatur или цензура у библиотекарству и издаваштву (Библиотека „Влада Аксентијевић” Обреновац, Библиотека „Димитрије Туцовић” Лазаревац, 2019) Библиографија академика Матије Бећковића (Српска академија наука и уметности, 2019) Библиографију Српске књижевне задруге 2003-2022 (Српска књижевна задруга, 2022).
Изложбе Осмислио је и поставио пет веома запажених изложби с каталозима и пропратним текстовима: Први српски рат плакатима (НБС, 2005, поставка у 32 града) Каква корист од наслова (штанд НБС на београдском Сајму књига, 2005) Масонски симболи на старој српској књизи (са Немањом Радуловићем, Завичајно одељење Библиотеке града Београда, 2006) Збирка старе српске књиге, Библиотека Дома Народне скупштине (Дом Народне скупштине, 2006) Mинијатура на зрну грашка: збирка минијатурних књига Народне библиотеке Србије (НБС, 2014)
Био је сарадник на изложби Заљубити се у један град: Београд у путописима европских путника (2007).
Награде из библиотечко-информационе делатности За свој библиографски рад и за допринос библиотечко-информационој делатности уопште добио је најзначајније награде као што су: 2007 — Награда „Стојан Новаковић”, за књигу Дело: 1955-1992. 2012 — Награда „Марија Илић Агапова”, у Библиотеци града Београда за најбољег библиотекара града Београда. 2014 — Награда „Стојан Новаковић”, за Библиографију српских енциклопедија и лексикона; 2019 — Награда „Јанко Шафарик”, за укупан допринос развоју библиотечко-информационе делатности у земљи. 2020 — Награда „Дејан Медаковић”, за књигу NON IMPRIMATUR или цензура у библиотекарству и издаваштву.
Књижевни рад Дејан Вукићевић почео је да објављује књижевне радове 1988. године. Јављао се на углавном анонимним конкурсима и добио тридесетак награда локалног значаја од којих треба издвојити награду Српско перо (Јагодина, 1999), трећу награду „Милутин Ускоковић” (Ужице, 2017), награду за најбољи есеј (Пријепоље, 1995; Ниш, 1992).
Бави се пре свега прозом, али је објавио и неколико есеја и књижевних приказа (о Књизи проповједниковој, Марију Варгасу Љоси, Сервантесу, Гогољу, Лотреамону, Андреју Макину, Алесандру Барику...).
До сада је објавио два романа и четири књиге прича.
Књигу прича Омама озбиљно је у разматрање узео жири Андрићеве награде, последњи роман Церебрум жирији Виталове награде, награде „Стеван Сремац”, и награде „Биљана Јовановић”, а нашао се и у ширем избору Нинове награде. Књига прича Нокат и месо била је у ужем избору за Андрићеву и награду „Стеван Сремац”, ширем избору за „Печат времена”.
Заступљен је у петнаестак зборника и антологија од којих треба издвојити антологију новије српске приче У књигама све пише Милутина Луја Данојлића. Књига прича Алеја бизарних кипова преведена је и као електронска књига објављена на пољском језику, а неколико прича објављено је у пољским књижевним часописима.
Часопис Књижевност је 2001. године објавио тематски блок о њему. Проза Дејана Вукићевића била је предмет на два научна међународна скупа у Нишу и Трнову у Бугарској.
Дела Књиге прича Корота, Народна књига, 1998; Алеја бизарних кипова, Рад, 2002; Омама, „Филип Вишњић”, 2007; Нокат и месо, Културни центар Новог Сада, 2016. Приватна антологија, СКЗ, 2021.
Романи Бодило, Грађански форум, 2005; Церебрум, Чигоја штампа, 2012.
Остало Од осталих доприноса и ангажмана могу се издвојити: 2004. Председник жирија Сајма књига у Нишу за награде: Најбољи издавач, Најбоља едиција, Највећи издавачки подухват, Најбоља опрема књиге. Од 2005. до 2007. био члан редакције Новина Београдског читалишта. Од 2008. члан је Одбора Сусрета библиографа у Инђији. Од 2008. члан Комисије за сарадњу са Библиотеком Српске патријаршије. Председник жирија за награду „Стојан Новаковић” за 2010. и члан жирија 2016. Од 2010. до 2012. координатор Комисије за израду Основних смерница за формирање и вођење завичајних фондова. Од 2010. до 2012. рецензент је панчевачког часописа Читалиште за област старе и ретке књиге. Од 2011. члан је редакције Гласа библиотеке у Чачку. Од 2011. члан Стручног савета Народне библиотеке Србије. 2013. члан жирија за најчитанију књигу НБС. Од 2013. члан Комисије за утврђивање предлога за категоризацију старе и ретке библиотечке грађе и проглашавање старе и ретке библиотечке грађе за културно добро од изузетног значаја. Од 2014. држи акредитоване семинаре о старој и реткој библиотечкој грађи и завичајним фондовима. Од 2014. члан је Стручног тима за одређивање приоритета у конзерваторско-рестаураторској делатности НБС. Од 2015. потпредседник је Уређивачког одбора Лексикона српских библиотекара. Од 2015. члан је Управног одбора Библиотекарског друштва Србије. Од 2016. је предавач и испитивач из предмета Библиографија за стручни испит у библиотекарској струци. У 2016. и 2017. иницијатор је конференције и члан Програмског одбора међународне конференције Посебних фондова НБС Посебне збирке у контексту заштите културне баштине и као подстицај културног развоја. У 2016, 2017. и 2018. члан је Програмског одбора међународне конференције Библиотекарског друштва Србије. У 2018. је члан Програмског одбора Библионета. У 2018. члан је Организационог одбора за обележавање 150 година НБ „Стефан Првовенчани” у Краљеву. У 2018. био је председник жирија за доделу Награде „Запис” Библиотекарског друштва Србије. Од 2019. изабран је за потпредседника Библиотекарског друштва Србије. Од 2019. је председник Статусне комисије за област библиотекарства и информатике Библиотекарског друштва Србије. У 2020. члан комисије за националну Награду „Јанко Шафарик” Народне библиотеке Србије. Коуредник је зборника с конференције Посебне збирке у контексту заштите културне баштине и као подстицај културног развоја (НБС, 2017). Иницијатор је и координатор Комисије за израду Критеријума за стару, ретку и минијатурну књигу. Писац рецензија и стручних мишљења за тридесетак пројеката. Сарадник Лексикона писаца Југославије и Српске енциклопедије.
Референце
Категорија:Рођени 1965. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Књижевници из Краљева Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски библиотекари Категорија:Добитници Награде Дејан Медаковић