Инокентиј Михајлович Смоктуновски (; Татјановка, 28. март 1925 — Москва, 3. август 1994) био је совјетски глумац, признат као „краљ совјетских глумаца”. Проглашен је народним уметником СССР-а 1974. и херојем социјалистичког рада 1990. године.
Детињство мини|Смоктуновски (лево) 1930. са братом Владимиром и тетком Смоктуновски је рођен у сибирском селу у сељачкој породици белоруске националности.. Једном се причало да потиче из пољске породице, чак племства Герой Социалистического Труда Смоктуновский Иннокентий Михайлович :: Герои страны. Warheroes.ru. Retrieved on 10 May 2016., али сам глумац није одобрио те теорије тврдећи да је његова породица белоруска, а не племићка. Током Другог светског рата служио је у Црвеној армији. Године 1946. придружио се позоришту у Краснојарску, да би се касније преселио у Москву. Георги Товстоногов га је 1957. године позвао да се придружи Бољшој драмском позоришту из Лењинграда, где је задивио јавност драматичном интерпретацијом принца Мишкина у делу Фјодора Достојевског „Идиот“.
Филмска каријера мини| Смоктуновски као Хамлет са Анастасијом Вертинскајом на совјетском печату 1966. године
Његову каријеру у филму покренуо је филм Михаила Рома, Девет дана у једној години (1962). Године 1964, додељена му је улога Хамлета у прослављеној верзији ове Шекспирове представе, режиране од стране Григорија Козињцева, која је освојила све похвале од стране Лоренса Оливијеа као и Лењинову награду. Многи енглески критичари чак су Хамлет Смоктуновског сврстали изнад оног који је играо Оливије по квалитету у време када је Оливијеова верзија још увек био активна. Смоктуновски је створио интегрални херојски портрет, који је спојио оно што се до тада чинило неспојивим: мушку једноставност и изузетни аристократизам, љубазност и каустични сарказам, подругљив начин размишљања и пожртвовност.
Године 1990. Смоктуновски је освојио награду Ника у категорији најбољег глумца. Преминуо је 3. августа 1994. у санаторијуму у 69. години. Мала планета 4926 Смоктуновски је добила име по њему.
Изабрана филмографија
1956: Убиство у Дантеовој улици као млади фашиста 1957: Војници као Фарбер 1957: Олуја као Мурамцев 1958: Близо нас као Едру 1958: Ден први као В. А. Антонов-Овсејенко 1958: Ночни гост као Пал Палич 1960: Непослато писмо као Константин Сабинин 1961: До следећег пролећа као Алексеј 1962: Преступна година као Генади Купријанов 1962: Девет дана у једној години као Иља Куликов 1962: Моцарт и Салијери као Волфганг Амадеус Моцарт 1964: Хамлет као Хамлет 1965: Последњи месец јесени као наратор (глас) 1965: На истој планети као Владимир Лењин 1966: Пазите на ауто као Јури Деточкин 1966: Први посетилац као Лењин 1966: Мали принц као наратор (глас) 1969: Degree of Risk као Саша 1969: Живи мртваци као Иван Петрович (гениј) 1970: Чајковски као Петар Чајковски 1970: Злочин и казна као Порфири Петрович 1970: Ујак Вања као Иван Војницки, ујка Вања 1972: Укроћавање ватре као Константин Циолковски 1972: Ишли смо трамвајем Илф и Петров 1974: Испуњење жеља 1974: Москва-Касиопеја као И.О.О. (Извршни директор посебне службе) 1974: Романтика љубавника као трубач 1975: Огледало као Алексеј (глас) 1975: Teens in the Universe као И.О.О. (Извршни директор посебне службе) 1975: Ћерке-мајке као Вадим Антонович Васиљев 1975: Они су се борили за своју земљу као лекар-хирург 1975: Очаравајућа звезда среће као Цејдлер 1975: Ана и командант као Вадим Петрович драматург 1975: Нанишани као Френклин Делано Рузвелт 1975: Поверење као Николај Бобриков 1977: Легенда о Тајлу као Карл -{V}- 1977: Принцеза на грашку као краљ 1978: Степа као Мојсеј Мојсејевич 1978: Непријатељи као Захар Бардин 1978: У четвртак и никад више као Иван Модестович 1979: Јесења звона 1979: Велвет сезона 1979: Баријера као Антони Манев 1980: Мале трагедије (ТВ мини серија) као Антонио Салијери / стари барно 1980: Москва не верује у сузе као он сам 1981: Рођенје олује 1982: Тврђава 1983: Уникум 1983: Буђење као генерал Гипиус 1983: Два испод једног сунцобрана као Тили 1984: Мртве душе (ТВ мини серије) као Плушкин 1986: Чудан случај др Џекила и г. Хајда као др. Хенри Џекил 1985: Русија на почетку као Јустинијан -{I}- 1986: Последњи пут као барон Гекерн 1986: Приступи двадесетог века као премијер Лорд Томас Белинџер 1987: Тамне очи као Модест Петрович, градоначелник 1987: Мистериозни наследник 1987: Без сунца 1988: Први сусрет - последњи сусрет као члан контраобавештајне службе 1988: Поморска стража напред! (ТВ мини серија) као Анри Херкул де Флери 1988: На крају ноћи 1988: забрањено подручје 1988: Црни ходник 1989: Под плавим небом као Соболев (глас) 1990: Мајка као гувернер 1990: Замка усамљеног човека као Мерлуч, уметник 1990: Дина 1990: Дамски кројачи као Исак 1991: Геније као Гиља 1991: Откриће Јона Первопечатника као цар Иван -{IV}- Грозни 1991: Линија смрти 1991: Лов на удовицу као инквизитор 1992: Злато 1993: Желим да идем у Америку као писац 1993: Злато као Дон Дијего 1994: Зачарани као дегустатор 1995: Увица као истраживач 1996: Бели празник као професор 1998: Вино маслачка као пуковник Фрехли
Библиографија
Референце
Литература
Аннинский Л. Возмужание таланта // М.: «Московская кинонеделя», 1965, 20 октября. Аннинский Л. Гамлета играет Смоктуновский // «Московский комсомолец», 1963, 20 октября. Аннинский Л. Зеркало экрана. Глава «Круг спора» М.: 1977, с. 75—113 (Смоктуновский в фильме М. Ромма «Девять дней одного года»). Аросева Ольга. Театральный роман: действующие лица и исполнители // «Российская газета» — 1999. — 2 июля — с. 31 (глава «Гамлет Смоктуновскому не нравился»). Артист божьей милостью // «Российские вести», 1994, — 6 августа с. 3 (некролог). Бабаева М. Человек неисчерпаем // «Телевидение и радиовещание», 1987 № 7 с. 18—22. Бакушинская Ольга. Очень личное // «Комсомольская правда», 1985. — 28 марта, с. 8. Балашова Н. Труд и душа // М.: «Московская правда», 1985, 28 марта. Барабаш Н. Смерть тех из нас всех прежде любит, кто понарошку умирал…// «Комсомольская правда», 1994, 9 августа с. 9. Баталов А. Актёрский подвиг. // М.: «Книжное обозрение», 1984, № 34 24 августа. Баталов А. Вехи таланта. Жизнь в искусстве // М.: «Комсомольская правда», 1964, 3 апреля. Баталов А. Иннокентий Смоктуновский // М.: «Культура и жизнь», 1968 г. № 3 с. 28 — 30. Баталов А. Сибирский Гамлет // В кн. А. Баталов. Судьба и ремесло. М.: Искусство, 1989 г. с. 58 — 65. Баталов А. Сибирский Гамлет // М.: «Вечерняя Москва», 1995 г, — 2 марта, с. 4. Баталов А., Кваснецкая М. Формула таланта. Партнёры // В кн. А. Баталов, М. Кваснецкая, Диалоги в антракте. М.: Искусство, 1975 г. — с. 103—115. Батчан Александр. Умер последний из русских Гамлетов (некролог) // М.: «Коммерсантъ-дейли», 1994 г. — 6 августа (№ 146) с. 16. Бейлин А. Индивидуальность актёра. // Л., «Звезда», журнал, 1962 г. — № 12. Белянчев А. Король французский воевал в пехоте. // М.: «Культура», 1992. — № 7, 15 февраля, с. 1. Беньяш Р. Иннокентий Смоктуновский. Творческий портрет // М.: «Москва», 1965. — № 4, 208—219. Беньяш Р. Человек, которому есть что сказать… // М.: «Неделя» (приложение к газете «Известия»), 1964, 2 мая. Беньяш Р. Чему служит талант // «Нева», 1962 г., № 7, с. 203—208. Берковский Наум. Смерть Гамлета // М.: «Московские Новости», 1994. — № 32 (7—14 августа), с. 20. Борисова Н. Вешние воды // «Телевидение и радиовещание», 1976. — № 3, с. 45—47. Вакк Э. Он человек был… // «Культура», — 1994, 17 декабря с. 12. Варшавский Яков. Несыгранная роль (Смоктуновский в роли В. И. Ленина) // М.: «Экран и сцена», 1990. — № 16, 19 апреля, с. 1, 8—9. Васюхин Владимир. Невероятная история (в том числе Смоктуновский в фильме «Берегись автомобиля» // «Premiere», 1997. — № 5 ноябрь, с. 92 — 93. Вельшер Борис. В роли Ленина // «Советский фильм», 1965. — № 35, 2 сентября. Верник Вадим. Иннокентий Смоктуновский // М.: «Спутник кинозрителя», 1988. — № 1, с. 10—11. Верник Эмиль. Театр в тапочках (записала Галина Чернянская) // М.: «Литературная газета». — 1999. — № 39 (29 сентября — 5 октября), с. 13. Вертинская Анастасия. Офелия о Гамлете // «Московский комсомолец», 17 марта 1963 г. Виленкин Борис. Быть, только быть // В кн. Б. Виленкин. Встречи за кадром. М.: Искусство, 1971. — с. 84—91. Виленкин Борис. Деточкин умер. И все мы чувствуем себя покинутыми детдомовцами // М.: «Комсомольская правда», 1994. — 5 августа. — с. 3. Виленкин Борис. Королева без короны // М.: «Экран», 1991. — № 15, с. 22. Вихорков В., Тарасова А. 1966, «Берегись автомобиля» // «Киномеханик. Новые фильмы», 2001. — № 9, с. 44—45. Вольфсон И. В глубь характера (Смоктуновский в роли В. И. Ленина в фильме «На одной планете» // «Советский экран», 1965. — № 14, с. 14. Вольфсон И. В роли Ленина — Смоктуновский. М.: «Спутник кинофестиваля», 1965. — № 6, с. 4—5. Высторобец Анатолий. Урочный час артиста // «Российская газета», 1994 — 6 августа. — с. 7. Ганелина И. Иннокентий Смоктуновский: человек неоднозначен // М. «Литературная Россия», 1974, 26 июля. Ганелина И. Как друг (фильм «Дочки — матери») // М. «Советская Россия», 1974. — 15 августа. Гельман Александр. Без них мы были бы другими // М. «Московские новости», 1994, — № 32 (7—14 августа), с. 5. Герасимова Г. Книга о Смоктуновском // «Культура», 1993, — 18 декабря, с. 10. Гереб Анна. Дело «Чонтвари» // «Экран и сцена», 1993. — № 49 (9 — 16 декабря), с. 10. Гереб Анна. Дело «Чонтвари» // «Экран и сцена», 1995 — № 50-51 (спецвыпуск). 21—28 декабря, с. 13. Гереб Анна. Невеста для князя Мышкина // «Культура», — 1994, — 31 декабря, с. 8. Горфункель Е. И. Время гения // Gala Биография, — 2008, № 11 (ноябрь), с. 57—72. Горфункель Елена. Он был гений // «Вечерний Петербург», — 1995. — 27 марта. — с. 7. Горфункель Елена. Памяти Иннокентия Смоктуновского // «Петербург театральный». — 1995, № 7. с. 90—92. Гращенкова О. Що люблю, в що вірю…// Новини кіноэкрана, 1982 Громов П. «Поэтическая мысль» Достоевского на сцене (об исполнении роли Мышкина в инсценировке Г. Товстоногова на сцене БДТ им М. Горького) в кн. «Герой и время» Л. 1961 с. 350—384. Гудкова Виолетта. Игра — полнее интервью // М., «Смена», 1973, 18 апреля. Гудкова Виолетта. Как же играть? // М., «Советская Россия», 1973, 13 апреля. Давыдов Владлен. Иннокентий Смоктуновский и «Царь Фёдор Иоаннович» // «Театральная жизнь» — 1995. — № 4, — с. 22—23. Дебют Иннокентия Смоктуновского в кинокомедии («Берегись автомобиля»)// «Смена», 1966, 15 апреля. Демидова Алла. Костер на поляне. Штрихи к портрету Иннокентия Смоктуновского // «Искусство кино», 1985, № 5, с. 110—120. Демидова Алла. Рамка для слона. Штрихи к портрету Иннокентия Смоктуновского // «Театр», 1986, № 10, с. 109—119. Демидова Алла. Что есть таланты? В кн. Экран, 89. М., Искусство, 1989. с. 53—57. Демидова Алла. Чудо, которое не повторится: Слово прощания с И. М. Смоктуновским // «Литературная газета», 1994 г., 10 августа, с. 3. Дмитриева Алёна. Незакрытая книга // «Экран и сцена», 1993, — № 48, (2-9 декабря), с. 3. До свидания! // «Домовой» — 1994. — № 12 (16) с. 186—187. Достоинство культуры — это достоинство человека // «Экран и сцена», — 1993. — 7—14 октября (№ 39-40), с. 3. Дроздова Светлана. «Вы можете расстроить меня, но играть на мне нельзя» // М., «Московские новости», 1985, — № 23, 9 июня, с. 11. Дружбинский В. Очепятки или тридцать лет и три года // «Экран», 1995, № 9, с. 31—34. Евстигнеев Евгений. Обязан оставаться молодым. // М., «Известия» (московский вечерний выпуск), 1985. 26 марта, с. 3. Его последняя роль // «Культура». — 1994, — 17 декабря, с. 1. Егошина Ольга. Дорн (об исполнении роли в спектакле МХАТ по пьесе Чехова «Чайка») // «Экран и сцена», 2001 — февраль № 6 с. 6 — 7. Егошина Ольга. Иудушка Головлев // «Экран и сцена», 2001 — февраль, март № 8, 9, 10 с. 14—15. Егошина Ольга. Смоктуновский в работе над ролью Иванова // «Театр», — 2000. — № 3, с. 68—75. Егошина Ольга. Царь Фёдор Иоаннович // «Экран и сцена», 2001 — январь № 3 с. 8—9. Езерская Белла. Когда опускается занавес //М., «Театральная жизнь», 1992, № 8, с. 12—13.