Краљевско позориште Хајмаркет, познато и као Хајмаркет позориште и Мало позориште припада позоришту Вест Енд и налази се у Вестмингеру и треће је најстарије позориште у лондонском округу које се и даље користи. Самјуел Фут добио је закуп 1747. године за зграду данашњег позоришта, а 1766. дозволу краља да у летњим месецима може да организује драмске представе у овом објекту. Првобитна зграда била је мало северније у истој улици. На тренутној локацији налази се од 1821. године, када је зграду редизајнирао Џон Неш. Објекат је заштићен законом, а у њему има 888 места за седење подељених на 4 нивоа. Позориште је у власништву компаније -{Crown Estate}-.H M Land Registry registration NGL853225

Хајмаркет је место значајне иновације позоришта. Године 1873. било је то место за прву заказану матуралну представу, успостављајући обичај који је убрзо следио у позориштима широм Енглске. Менаџери позоришта били су Бенџамин Нотингем Вебстер, Џон Болдвин, Скајп Банкрофт, Кирил Мод, Херберт Три и Џон Слипер Кларк, зет Џона Вилкеса Бута, који је напустио Сједињене Америчке Државе након убиства Абрахама Линколна. Познати глумци који су дебитовали у позоришту били су Роберт Вилијам Елистон (1774—1831) и Џон Листон (1776—1846).

Историјат

Градња објекта и ране године thumb|right|220px|Краљевско позориште Хајмаркет око 1900. године. Прво Хајмаркет позориште саградио је 1720. године Џон Потер, столар, на месту хотела Кинг у Хајмаркету и на месту продавнице у Суфлок улици. Било је то треће јавно позориште отворено у Вест Енду. Позориште је коштало 1000 фунти, а додатних 500 фунти потрошено је за украсе.Survey of London, Potter's speculation was known as The New French Theatre. Отворено је 29. децембра 1720. године, француском представом La Fille a la Morte, ou le Badeaut de Paris, коју је извела компанија касније позната као „Француски комичари Његове Милости, војводе од Монтагјуа”. Потерова спекулација била је позната као „Ново француско позориште”.

Први велики успех позоришта била је представа из драме Самјуела Џонсона из под називом Supernatural из 1729. године, која је трајала 30 ноћи, не тако дуго као Џон Грејова The Beggar's Opera која је изведена 62 пута.See the introduction here for some discussion of the play. Године 1730. позориште је преузела енглеска компанија, а њено име прешло је у „Мало позориште у Хајмаркету“. Међу глумцима који су се тамо појавили пре 1737. године када је позориште затворено према Закону о лиценцирању из 1737. године били су Арон Хил, Теопилус Сибер и Хенри Филдинг. Осам до десет година пре доношења закона, Хајмаркет је био алтернатива Краљевском позоришту Џона Рича, Ковент Гардену и позоришту Друри Лејн у којем доминира опера.Bosnaquet, Theo. "Penelope Wilton leads Taken at Midnight to West End", What's On Stage, 23 October 2014 Сам Фелдинг био је одговоран за потицање Закона, режијом представе под називом Историјски регистар којом је пародиран премијер Роберт Валпол.

Хенри Филдинг упризорио је своје представе на Хајмаркету, а исто тако и Хенри Кери, а једна од његових представа била је Змај од Вилеија, изведена 1734. године, са музиком коју је радио Џон Фридрик.Fisher, Philip. "Great West End Theatres", British Theatre Guide, 19 February 2012 Овај рад је пробио непристојне оперне конвенције. Комад је постигао огроман успех, са рекордном поставом од 69 представа у првој сезони.Marshall, Charlotte. "Maureen Lipman Leads Daytona Transfer", Official London Theatre, 20 May 2014 Рад је дебитовао у позоришту Хајмаркет. Сама бурлеска је врло кратка, јер се увелико ослањала на апсурдну позоришност, плесове и друге нетекстуалне забаве., London Theatre Guide Музички лист из 1739. садржи гравуре које приказују како се изводила инсценација.Gillespie, Norman. "Henry Carey", in , .

Кери је и након тога наставио рад у Краљевском позоришту Хајмакркет. Поред тога, гледаоци из Друри Лејна и Конвнт Гардена појавили су се у Хајмаркету, где је Коли Сибер глумуио свог оца, једног од власника и менаџера Друри Лејна., Vol III . John Knight & Henry Lacey , , Google Books Закон о позоришном лиценцирању, међутим, укинуо је сатире против министарства и у потпуности угасио позориште. Од 1741. до 1747. године, Чарлс Маклин, Сибер, Самјуел Фут и други понекад су играли представе које су добијале привремене лиценце.

Треће лондонско позориште

Године 1754. Џон Вајтхед, наследио је Џона Потера који је био на челу позоришта од отварања.Bannister, Rosie. "Harvey starring James Dreyfus and Maureen Lipman confirms West End run", "What's On Stage", 15 January 2015 Године 1758. Теопилус Сибер добио је од Вилијама Ховарда општу дозволу по којој је Фут покушао успоставити Хајмаркет као редовно позориште. Уз помоћ војводе Јорка, он је набавио краљевску дозволу за излагање представа током четири месеца сваке године, од маја до септембра. Такође је узео у закуп позоришта од Потерових извршилаца и додавши локацију куповином имовине, увећао је и побољшао зграду коју је отворио 14. маја 1767. године, именовано као Краљевско позориште, треће у Лондону.Survey of London, thumb|left|200px|Илустрација Краљевског позоришта Хајмаркет 1815. године. Уследило је неколико успешних сезона, Фут је створио бројне представе у позоришту, али се он нашао у потешкоћама због свог обичаја карикирања познатих особа на позорници и то је, у комбинацији са све већим лошим здрављем, резултирало продајом оба позоришта 16. октобра 1777. године, а нови власник био је Џорџ Колман старији.

Током сезоне 1793–94. године, када је обновљено Позориште Друри Лејн, Хајмаркет је отворен под патентом тог позоришта. Сезона је била приметна по „Страшној несрећи“ која се догодила 3. фебруара 1794. „када је двадесет људи нажалост изгубило живот, а велики број је био тешко повређен услед великог притиска да види његово величанство, које је тој вечери присуствовало перформансу. Међу мртвима били су Џон Чарлс Брук и Сомерсет Хералд. Колман је умро 1794. године, а позориште је водио његов син. Џорџ Колман млађи, иако успешан и као драмски писац и као менаџер, потрошио је своје зараде својом екстраваганцијом.Adams, Stephen. "Patrick Stewart saw ghost performing Waiting for Godot", The Daily Telegraph, 25 August 2009 Једно време је живео у соби у задњем делу позоришта и коначно је био приморан да прода акције свом брату Дејвиду Морису. Позориште је било у доста лошем стању, а Колман је једно време управљао њим из затвора, где је био затворен због дугова., 2 May , London Theatre Guide

Све зграде на истоку од Хајмаркета, од позоришта према југу, обновљене су око 1820. године, а пројектовао их је Џон Неш."A Streetcar Named Desire", Theatricalia Неш је убедио власнике позоришта да се обнове на месту мало јужније од старог, тако да трем треба да затвори видик са улице Чарлс. Главна идеја Неша за позориште Хајмаркет била је педиментирани трем од шест коринтских стубова који се пружа у дубину до ивице колника и обухвата читаву фронту. Понекад се наводи да је Неш у потпуности обновио позориште, али постоје докази да је са позориштем направио и кућу у улици Мали Суфлок, уклонио две продавнице које су биле испред, у Хајмаркету, изградио трем, повећао број авенија и додао је другу галерију на постојећем аудиторијуму.

Закуп од 10. јуна 1821. године дат је Дејвиду Едварду Мрису.Hewis, Ben. "West End transfer announced for McQueen", "Whats On Stage", 17 July 2015 Позориште је отворено 4. јула 1821. Бенџамин Нотингем Вебстер био је управник позоришта од 1837. до 1853. године.Bannister, Rosie. "Bradley Cooper leads Elephant Man to the West End", "Whats On Stage", 23 January 2015 Он и његов наследник Џон Болдвин Бакстоун основали су позориште као велику комичну кућу, а позориште је угостило већину сјајних глумаца тог периода.Bowie-Sell, Daisy "Mr Foote's Other Leg transfers to the West End", "Whats On Stage", 5 October 2015 Илузиониста Чинг Лау Лауро наступио је овде 25. јула 1827. године.; Issue 13340

Друга половина 19. века

Године 1862. године у позоришту је изведено 400 часова представе „Амерички Рођак”, са Едвардом Соронардом као лордом Дундреаријем. Успех представе унео је реч „туробан” у заједничку употребу.Cole, Emily. "Cast announced for RSC's Love's Labour's Lost and Much Ado About Nothing", Whats On Stage, 24 June 2016 Робертсонов Дејвид Герик био је хит 1864. године, такође са Соронарном у главној улози. В. С. Гилберт премијерно је представио седам својих представа на Хајмаркету. Прва је био његов рани бурлеска, Робинсон Крусо.Cole, Emily. "Casting announced for How The Other Half Loves", Whats On Stage, 29 February 2016 Гилберт је то пратио низом својих „бајковитих комедија”, од којих је прва била Палата истине (1870), у продукцији Бакстоуна. У овим представама глумили су Вилијан Хантер Кендал и његова супруга Маџ Робетсон Кендал. У Краљевском позоришту Хајмаркет, Гилберт је продуцирао своје драме, Добротворност (1874) и своју најпознатију представу, Ангажовани из 1877. године.

Године 1879. позориште је прпменило власника и наставило са радом од новца Едварда Булвера Литона., Whats On Stage Аудиторијум је реконструисан, а позорница затворена у комплетном оквиру за просценијум, први у Лондону. Након тога у позоришту је постављено електрично остветљење. Под управом Трија, Оскар Вајлд је представио своју прву комедију под називом „Жена без икаквог значаја” у априлу 1893. године. У јануару 1895. године први пут је изведен Вилденов „Идеалан муж”. Следећи запажени догађај био је филм Трилби. У овом периоду изведено је више од 260 представа и зарађена велика свота новца., London Theatre Guide Године 1896. Кирил Муд и Фредерик Харисон постали су закупци позоришта, отворивши га са филмом Under the Red Robe, адаптацијом романа. Године 1897. „Мали министар” Џејмса Метјуа Барија премијерно је изведена, а након тога још 320 пута.Vincent Canby. "Theater Review: Arcadia; Stoppard's Comedy of 1809 and Now", The New York Times, 31 March 1995, accessed 27 January 2018"Review of The Odd Couple", Cix.co.uk, accessed 27 January 2018

20. век thumb|right|300px|Унутрашњост Краљевског позоришта Хајмаркет. Године 1904. аудиторијум је у стилу Луја XVI редизајнирао је Станли Пич. Следеће године Мауде је купила позориште Плејхаус, остављајући Харисона у потпуној контроли., 10th revised edition, London, Године 1909. Херберт Тренч продуцирао је Плаву птицу Мориса Метерлинка. Продукције од тада до краја Првог светског рата обухватале су Pulls the Strings (1911), шкотску комедију Грахама Мофата, која је имала 617 представа са Џимијем Финлаисоном у главној улози; Ибсенови духови (1914); Елегантни Едвард, са Хенри Данијелом као Ходсоном (1915); и Генерал Пост, комедија Харолда Терија, која је премијерно изведена 14. марта 1917. године и играна 532. пута.

Године 1920. Мери Роуз Бери изведена је 399 пута., Whats On Stage. Whats On Stage Још једна продукција је био „Yellow Sands”, у којој је Ралф Ричарсон глумио, укупно на 61 извођењу у периоду од 1926. до 1927. године."The Duchess of Malfi", Theatricalia Харисон је 1926. умро, а Хорес Ватсон постао је генерални директор позоришта. Његове презентације обухватале су 632 представе Прве госпође Фрасер, Светог Јована Ервинеа, у главној улози Мари Темпест 1929. године., London Theatre Guide, 26 February 2002 Године 1939. под Ватсоновом управом, започели су радови на ископу бара за штандове, али нису завршени до 1941. године, због избијања Другог светског рата.Gielgud Letters, Презентације о ратним временима укључивале су лондонску премијеру филма Design for Living (1939) и репертоарску сезону Џона Гилгуда, Кругови, Љубав за љубав, Хамлет и друге."Waters of the Moon", Theatricalia