Мелодифестивален (, „Фестивал мелодије“) је годишњи фестивал забавне музике такмичарског карактера који организују Шведска телевизија и Шведски радио. Победник Мелодифестивалена представља Шведску на Песми Евровизије.
Мелодифестивален се одржава готово сваке године од првог јавног такмичења 1959. године. Од 2000. године, фестивал је најгледанији телевизијски програм у Шведској. (Телевизија у Шведској.) Шведски институт. -{sweden.se}-, 30. септембар 2005 2021. године, полуфинала је гледало у просеку 3 милиона гледалаца, док се процењује да је 3,68 милиона Швеђана гледало финално вече, у ком је послато 16.752.439 гласова са 1.159.881 уређаја, што је рекорд.
На фестивалу је тријумфовало шест каснијих победника Песме Евровизије и двадесет четири песме које су за Шведску освојиле једно од првих пет места. Лагано оркестриране поп песме, познате као шлагер, су раније доминирале такмичењем толико да су га шведски медији понекад називају Шлагерфестивален. -{Aftonbladet.se}-, 27. фебруар 2002 Андес Фохајен, -{tv4.se}-, 13. октобар 2006 Међутим, од преобликовања такмичења 2002. године, на бини се појављују и други стилови, попут реп музике, регеа или глам рока, или чак нешто музике са оријенталним утицајима. Данас су углавном заступљене поп песме са високим буџетом продукције.
Победника Мелодифестивалена одређују регионални жирији и телефонско гласање публике, у омеру 50:50. Систем гласања је еволуирао кроз вишедеценијску историју такмичења, али је у његовом средишту увек било додељивање поена песмама, који се затим сабирају. До 2001. године, број учесника у програму био је ограничен на између осам и дванаест песама, што је увођењем полуфинала 2002. измењено на 32 песме. 2002. године је такође почела са емитовањем и верзија такмичења за децу, Лила Мелодифестивален. Од 2015. године, сваке године се такмичи 28 песама, по 7 у једном од 4 полуфинала. Их сваког од њих, две песме пролазе у финале, а две у рунду друге шансе. Из ње, четири песме пролазе у финале.
Мелодифестивален има значајан утицај на музичке лествице у Шведској. 23 учесника 2006. и 21 учесник 2007. су достигли домаћу лествицу синглова (-{Sverigetopplistan}-). Ситсе Бакер, -{esctoday.com}-, 24. март 2006 Бери Виникер, -{esctoday.com}-, 16. март 2007
Почеци Шведски радио је изабрао Алис Бабс као првог шведског представника, за Песму Евровизије 1958,Шведски радио (-{Sveriges Radio}-) је контролисао шведски јавни радио и телевизијски сервис до 1. јула 1979, када је основана -{SVT}-. интерно, без јавног избора. Изабрана је песма -{Samma stjärna lyser för oss två}-, касније преименована у -{Lilla stjärna}-, која је заузела четврто место у Хилверсуму 12. марта 1958. Први фестивал за избор евровизијског представника, као део радијског програма -{Säg det med musik}-, одржан је 29. јануара 1959. у арени Циркус у Стокхолму, а о победнику су одлучивала четири стручна жирија из Стокхолма, Гетеборга, Малмеа и Лулеоа. Победила је песма -{Augustin}- коју је изводила Сив Малмквист, али је Шведски радио још пре такмичења одлучио да ће победничку песму, ма која то била, на Песми Евровизије певати Брита Борј. Правило о интерном избору извођача за Песму Евровизије и затим такмичења у којем песме које ће потенцијално представљати Шведску изводе други певачи је одбачено 1961. године. Такмичење је постало независни телевизијски пренос 1960. године под именом -{Eurovisionschlagern, svensk final}-. Раних година, фестивал је преношен у Норвешкој и Данској путем телевизијске мреже Нордвизија. Под својим садашњим именом -{Melodifestivalen}- (или његовом варијацијом -{Melodifestival}-) такмичење се одржава од 1967.
Предизбор Процес сужавања хиљада потенцијалних учесника до 32 који ће наступити на фестивалу траје преко седам месеци. Традиционални предизбор, јавним конкурсом отвореним за шведске ауторе, даје 28 од 32 учесника. Преостала четири места дају „џокери“, извођачи које организатори позову да учествују. Цео поступак предизбора може почети већ у мају претходне године и завршава се до јануара.
Песме Шведска телевизија почиње потрагу за песмама које ће бити изведене на Мелодифестивалену девет месеци пре почетка телевизијског такмичења (неколико дана након управо завршене Песме Евровизије). (-{SVT}- оглашава Мелодифестивален.) Ситсе Бакер, -{esctoday.com}-, 26. мај 2006 Рок за пријављивање песама на конкурс је у септембру. Песме могу бити на било којем језику, али аутори морају бити становници Шведске и имати шеснаест или више година. У предизбору, дужина песама је ограничена на три минута и двадесет секунди, али песме које буду међу коначних 28 изабраних морају бити скраћене на највише три минута (што је најдуже дозвољено трајање за песме које учествују на Песми Евровизије). (Мелодифестивален 2007-Правила такмичења.) Шведска телевизија, -{Sveriges Television AB}-, мај 2006 Песме се подносе као демо снимци и могу се ремиксовати ако буду изабране за учешће у такмичењу.
Поступак подношења надгледају чланови Шведског удружења музичких издавача, чији задатак је да међу пристиглим песмама проберу до разумнијег броја од око 1.200 песама. Овај њихов избор затим преузима посебна шеснаесточлана комисија који чине музички професионалци, особље Шведске телевизије, и други чланови као представници јавности (односно публике). (Мелодифестивален 2007-избор.) -{esc.info.se}-. Према старости чланови ове комисије су од тинејџера до људи у својим педесетим годинама. -{escinfo.se}-. Најмање десет од коначног избора од 32 песме морају бити на шведском језику. На конкурс за Мелодифестивален 2008. је пристигло 3.489 песама, највише у историји такмичења. Песме које комисија изабере, и имена композитора, организатор објављује крајем септембра, након чега у медијима следи два месеца жустрих спекулација о томе ко ће бити извођачи. Аутори песама морају дати интервјуе Шведској телевизији, присуствовати конференцији за штампу пре такмичења, и остати отворени за могућност промотивних појављивања уколико песма достигне финале.
Извођачи и џокери Шведска телевизија бира извођаче песама. За њих, као и за текстописце, такође важи да морају имати барем шеснаест година (што важи и за извођаче на Песми Евровизије), али извођачи не морају бити Швеђани. Извођачи који певају на демо снимку аутоматски учествују у такмичењу. Они морају бити спремни да изведу своју песму на такмичењу ако се не може наћи одговарајући алтернативни извођач, и могу бити дисквалификовани ако одбију. Ово правило је у прошлости довело, рецимо, до дисквалификације песама -{När löven faller}- Кароле Хагквист 2003. и -{So Good}- Стефена Симондса 2006. (Каролин -{Autumn Leaf}- излази.) Ситсе Бакер, -{esctoday.com}-, 17. децемебар 2002 (Стефен Симондс дисквалификован са Мелодифестивалена.) Александер Бородин, -{esctoday.com}-, 25. новембар 2005 Шведска телевизија такође може дати песму другом извођачу без обзира на заинтересованост демо извођача, као што се десило, на пример, са Брандста сити слекерс 2004. и Пернилом Валгрен 2005. (Брандста сити слекерс избачени из шведског предизбора.) Данијел Рингби, -{esctoday.com}-, 25. октобар 2003 (Шведски извођачи критикују званичника Мелодфестивалена.) Александер Бородин, 14. јануар 2005 Уместо дисквалификованих песама, учествују друге песме, чији успех широко варира. 2006. године, -{Naughty Boy}- Хане Граф (замена за Симондову песму) је завршила претпоследња у полуфиналу. Са друге стране, 2002. и 2007. године, замене које су изводили Јан Јохансен и Монс Селмелев су се пласирале међу првих десет. Имена певача који ће изводити 28 песама изабраних кроз традиционални предизбор (конкурсом) се објављују крајем новембра. Нису ретки ни певачи који су истовремено и аутори песама. Извођачи често у јавности потврде своје учешће пре званичног саопштења.
Систем џокера је уведен 2004. године како би се на такмичење увело више различите музике. Шведска телевизија позива четири извођача – по једног у сваком полуфиналу – да изведу на такмичењу песму по свом избору, под јединим условом да не крши правила. Џокер песме и извођачи се објављују у јануару. Мелодифестивален 2004. и 2007. су освојили џокери, Лена Филипсон и Арк. На такмичењима 2005. и 2006, џокери су заузели друга места, Нане Гренвал и Бодис витаут органс. Овај систем је напуштен 2020.
Вечери Преноси Мелодифестивалена трају пет недеља и састоје се од шест емисија уживо: четири полуфинала, у којима се такмичи по осам песама, вече „друга шанса“ у којем се такмичи осам песама којима је мало недостајало да се пласирају у финале, и велико финале. Десет песама се надмеће у финалу: по две песме се непосредно квалификују из сваког полуфинала, и две најбоље пласиране песме на вечери „друга шанса“.
Полуфинала и друга шанса десно|300п|мини|Арена Скандинавијум у Гетеборгу, у којој је одржано пет полуфинала од 2002. Пре увођења садашњег формата полуфинала (-{deltävlingen}-) 2002. године, такмичење се обично састојало од једне емисије уживо. Међутим, полуфинала јесу коришћена два пута током 1960-их и поново 1971. Према садашњем систему, емитују се четири полуфинала у 20 часова по средњоевропском времену, на четири узастопне суботе, из различитих шведских градова. Организатори бирају места одржавања добрано унапред и обично их објављују у септембру претходне године. Полуфинала почињу током раног фебруара. У сваком се такмичи по седам песама.
За разлику од финала, жирији се не користе и резултате одлучује телегласање. Песме се изводе уживо уз телефонске линије отворене за први круг гласања у којем се бира пет такмичара са највећим бројем гласова који пролазе у други круг.2002. и 2003. године, у други круг гласања су пролазиле само четири песме. Гласови из првог круга гласања се не преносе у други круг. Од пет преосталих, две песме које добију највећи број гласова у другом кругу гласања се пласирају непосредно у финале; песме на трећој и четвртој позицији по броју гласова пролазе у „другу шансу“. Водитељи објављују које су се четири песме пласирале у даље такмичење након што се телефонске линије за гласање затворе. Како би се избегло тактичко гласање у каснијем такмичењу, тачан пласман ових песама се не саопштава све док су песме у игри. Редослед којим се објављују песме које су се квалификовале за даље такмичење је следећи: Један од непосредних финалиста. (Након овога остале су четири песме.) Две песме које су се пласирале у другу шансу. (Остале су две песме.) Други непосредни финалиста. (Остала је једна песма; ова песма је на петом месту и не пролази даље.) Оба финалиста поново изводе своје песме на крају преноса. Организација система полуфинала на Мелодифестивалену популаризовала је идеју емитовања више кругова и на другим националним изборима за Песму Евровизије.<ref> Сванте Стокселијус, у -{Melodifestivalen genom tiderna}-, издање 2006. Предговор. стр. 5.</ref> Сличан систем је Европска радиодифузна унија касније усвојила и за саму Песму Евровизије.
Друга шанса (-{andra chansen}-) је пето полуфинално вече такмичења, у којем се одлучује ко ће заузети девето и десето место у финалу. У другој шанси учествују песме које су заузеле треће и четврто место у сваком од четири полуфинала, укупно осам учесника. На првој одржаној другој шанси, 2002. године, о два финалиста је одлучивао панел који су чинили ранији победници фестивала. Од 2003. до 2006, поново су пуштана извођења са полуфинала. Гласови гледалаца су у првом кругу сужавали избор на три или четири песме, а затим би други круг гласања гледалаца одлучио два финалиста. Програм је емитован у недељу поподне након четвртог полуфинала и одржаван је у мањем простору од оних који су били домаћини полуфиналима, попут отменог Бернс салонгера у Стокхолму, где је друга шанса одржана 2005.